Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.

Otvorena komunikacija sa lekarom sprečava pogrešnu dijagnozu i omogućava adekvatnu negu

Iskrenost tokom posete lekaru ima ogroman uticaj na zdravlje žena, bez obzira na godine. Istraživanja pokazuju da čak 60 do 80 odsto pacijentkinja često izostavi važne podatke o svojim navikama, najčešće zbog osećaja stida ili straha od osude. Ovakvo ponašanje može otežati lečenje i dovesti do pogrešnih medicinskih odluka, što je naročito značajno za žene koje se susreću sa specifičnim zdravstvenim izazovima.

Jedno od najvažnijih pitanja na pregledu jeste da li pacijentkinja redovno uzima propisanu terapiju. Kako naglašava dr Kejti Frimen, potpune i iskrene informacije su neophodne za pravilnu negu. Dr Rakel Zemcov kaže: „Jako je bitno da znam da li neko redovno uzima propisane lekove.“ Ukoliko lekar veruje da se terapija uzima redovno, a simptomi ne nestaju, može pretpostaviti da je stanje ozbiljnije nego što zaista jeste i uvesti nove, možda nepotrebne terapije ili dodatne analize.

Razlozi za izostanak uzimanja terapije mogu biti različiti: neželjeni efekti, zaboravnost, visoka cena ili nepoverenje. U ovim situacijama, otvoren razgovor je najvažniji. Dr Zemcov savetuje: „Možemo zajedno da smislimo plan, pronađemo bolji lek ili način uzimanja, bez nepotrebnih dodatnih analiza ili terapija.“

Takođe je bitno da lekar zna da li pacijentkinja može i želi da prati predloženi plan lečenja. Ako postoji strah od određenih procedura ili su se pojavile neželjene reakcije, važno je odmah podeliti te informacije. Dr Frimen ističe: „Ako smo imali neželjene efekte ili nas plaši neka procedura koju želimo da otkažemo, obavestite lekara.“ Na taj način, mogu se pronaći alternativna rešenja i smanjiti osećaj straha.

Važno je i da ne prikrivate navike u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Mnoge žene umanjuju unos brze hrane ili ne priznaju fizičku neaktivnost, ali su upravo ti podaci od ključnog značaja za procenu rizika od bolesti kao što su dijabetes tipa 2 ili povišen holesterol. Dr Zemcov objašnjava: „Ukoliko nemam informaciju o fizičkoj aktivnosti i načinu ishrane, možda neću pomisliti da proverim druga stanja kao što su dijabetes ili povišen holesterol.“

Isto važi za navike poput pušenja, konzumiranja alkohola ili upotrebe drugih supstanci. Umesto da umanjujete količinu, budite otvorene – to pomaže lekaru da realno proceni rizik za vaše srce, jetru, mentalno zdravlje i san. Upotreba narkotika takođe može ukazivati na dublje probleme poput anksioznosti ili depresije, pa se ni o tome ne treba ustručavati razgovora.

Ne zaboravite da prijavite sve promene vezane za stolicu, mokrenje ili neobične simptome na telu, čak i ako su neprijatni za razgovor. Ti simptomi ponekad mogu biti znak ozbiljnih bolesti, poput karcinoma debelog creva, koje se uspešnije leče kada se otkriju na vreme.

Zaključak je jednostavan: otvorenost sa lekarom direktno utiče na kvalitet zdravstvene zaštite. Ako imate nedoumice ili osećaj nelagode, imajte na umu da ordinacija treba da bude sigurno mesto bez osude, a svaka informacija može pomoći da problem rešite brže i efikasnije. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom izabranom lekaru.

Natečeni kapci i zamagljen vid mogu ukazivati na bubrežne probleme, posebno kod žena srednjih godina i starijih

Problemi sa bubrezima često se odražavaju na zdravlje očiju, iako mnogi ovu vezu ne prepoznaju odmah. Kod žena srednjih godina i starijih, simptomi kao što su oticanje kapaka ili zamagljen vid mogu biti prvi znakovi poremećaja u radu bubrega. Stručnjaci naglašavaju da su zdravi bubrezi važni za celokupno zdravlje organizma, pa tako i za očuvanje dobrog vida.

Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, dolazi do poremećaja u cirkulaciji, što može uticati na mrežnjaču i druge delove oka. Bolesti poput dijabetesa tipa 2 i visokog pritiska, koje su često povezane sa bubrežnim oboljenjima, dodatno povećavaju rizik od oštećenja vida. Takođe, promene u nivou vitamina, minerala i prisutnost zapaljenja mogu doprineti pojavi očnih problema.

Najčešći znakovi bubrežnih problema na očima su natečeni kapci i izraženi podočnjaci, koji nastaju usled zadržavanja tečnosti. Ovo je često kada bubrezi ne filtriraju tečnost efikasno. Kako objašnjava dr Aleksandar Petrović: “Otok oko očiju može biti prvi znak oštećenja bubrega, posebno kada je praćen i oticanjem šaka i stopala.” Gubitak proteina kroz urin, poznat kao proteinurija, dodatno izaziva zadržavanje vode oko očiju.

Zamagljen vid je još jedan simptom koji ne treba zanemariti. Kod žena sa hroničnim bubrežnim bolestima, zamagljen vid se javlja zbog oštećenja mrežnjače (retinopatija), povećanog očnog pritiska (glaukom), zamućenja sočiva (katarakta) ili degeneracije makule. Dr Marija Ilić ističe: “Kod osoba sa dijabetesom zamagljen vid može biti posledica dijabetičke retinopatije, a to stanje može dovesti i do odvajanja mrežnjače, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.”

Terapije za lečenje bubrežnih bolesti, kao što su dijaliza i primena steroida, takođe mogu izazvati očne tegobe. Dijaliza može uticati na pritisak u oku, dok steroidi povećavaju rizik od nastanka katarakte i glaukoma.

Ukoliko primetite stalnu otečenost kapaka ili zamagljen vid, važno je što pre se obratiti lekaru ili oftalmologu. Hladne obloge mogu privremeno smanjiti otok, dok dovoljno sna i izbegavanje alergena dodatno pomažu. Najvažnije je, ipak, pravilno lečenje osnovne bolesti bubrega.

Ako dođe do iznenadnog pogoršanja vida, pojave tamnih tačkica, bljeskova ili gubitka perifernog vida, potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet svakako se konsultujte sa lekarom.