Umor, nadutost i spor gubitak težine mogu ukazivati na masnu jetru – evo šta žene treba da znaju

Masna jetra je sve češći zdravstveni izazov među ženama različitih godina, posebno onima koje vode užurban, sedeći način života ili se suočavaju sa viškom kilograma. Ova bolest često ne daje jasne simptome, a prvi znaci mogu biti diskretni – hronični umor, nadutost posle jela, osećaj težine u stomaku ili otežano mršavljenje.

Nealkoholna masna bolest jetre nastaje kada se u jetrenim ćelijama taloži višak masti, najčešće zbog nepravilne ishrane, manjka fizičke aktivnosti, insulinske rezistencije ili dijabetesa tipa 2. Žene koje imaju izraženo masno tkivo na stomaku, povišen šećer ili masnoće u krvi, kao i one koje često biraju industrijski prerađenu hranu, nalaze se u većem riziku. Nedostatak kretanja i stres dodatno pogoršavaju situaciju.

Ono što je važno znati jeste da simptomi masne jetre mogu dugo ostati neprimetni ili biti pogrešno pripisani svakodnevnom stresu, umoru ili starenju. Najčešći znaci na koje treba obratiti pažnju su konstantan umor, nadutost, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, problemi sa varenjem, povećanje telesne mase i slabija koncentracija. U mnogim slučajevima, masna jetra se otkriva slučajno, tokom rutinskih analiza krvi ili ultrazvuka abdomena.

Dr Tamara Milovanović napominje: “Nealkoholna masna bolest jetre često je povezana sa insulinskom rezistencijom i zahteva poseban oprez kod žena koje imaju poremećaje metabolizma.” Ako se ne leči, masna jetra može preći u faze upale, fibroze i na kraju ciroze, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Dobra vest je da je masna jetra u ranim fazama reverzibilna. Ključ za oporavak su promene životnih navika: postepeno mršavljenje bez rigoroznih dijeta, svakodnevna fizička aktivnost, smanjenje unosa šećera i industrijski prerađene hrane, kao i povećanje povrća i ribe u ishrani. Dr Marina Đelić savetuje: “Gubitak od 7 do 10 odsto telesne mase može značajno smanjiti masnoće u jetri i poboljšati funkciju ovog organa.” Takođe, preporučuje se ograničenje alkohola i redovno praćenje jetrenih enzima i ultrazvuka.

Za pravilnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru, posebno ako prepoznate navedene simptome ili pripadate rizičnoj grupi.

Pravovremena dijagnoza i podrška ključ su za kvalitetniji život osoba koje žive sa psorijazom

Psorijaza je hronična bolest kože koja pogađa milione ljudi širom sveta, a u Srbiji sa njom živi oko 150.000 žena i muškaraca. Iako se može javiti u bilo kom periodu života, najčešće se dijagnostikuje kod odraslih i podjednako zahvata oba pola. Karakteristični znaci su crvene, zadebljale i ljuskave promene na koži, koje često izazivaju osećaj nelagodnosti i povlačenje iz društva. Ipak, važno je znati da psorijaza nije samo estetski problem, već sistemska bolest koja može zahvatiti i druge organe.

Stručnjaci ističu da psorijaza nije zarazna, uprkos čestim predrasudama koje okolina može imati. Kod oko 30% obolelih, bolest pored kože može zahvatiti i zglobove, što dovodi do psorijatičnog artritisa, a povećava rizik i za druga oboljenja poput dijabetesa i srčanih bolesti. Osobe sa psorijazom često se suočavaju sa anksioznošću, depresijom i povlačenjem iz društva zbog stigmatizacije.

Kako objašnjava dr Predrag Majcan, specijalista dermatovenerologije: „Psorijaza je bolest koja zahteva ozbiljan pristup i razumevanje, kako od strane lekara, tako i okoline. Savremene terapije omogućavaju mnogim pacijentkinjama da drže bolest pod kontrolom i vode kvalitetan život.“

Rano prepoznavanje simptoma je ključno: crvene fleke, ljuskanje kože posebno na laktovima, kolenima, temenu glave ili leđima, kao i bolovi u zglobovima. Mnogi faktori mogu pokrenuti ili pogoršati bolest – stres, povrede kože, infekcije, kao i uzimanje određenih lekova. Dr Majcan posebno ističe: „Stres je jedan od najčešćih okidača za pogoršanje psorijaze, zbog čega je važno brinuti o mentalnom zdravlju.“

Vladimir Kecić iz Udruženja obolelih od psorijaze „3P“ naglašava važnost podrške: „Pacijentkinje često nailaze na nerazumevanje okoline i povlače se iz društvenog života. Prava informacija i podrška mogu napraviti veliku razliku.“

Žene koje sumnjaju na psorijazu trebalo bi što pre da se obrate dermatologu radi postavljanja tačne dijagnoze i određivanja terapije. Danas su na raspolaganju savremene metode lečenja koje značajno ublažavaju simptome, a neke su dostupne i kroz državni zdravstveni sistem. Redovno praćenje, zdrav način života i izbegavanje stresa mogu pomoći u uspešnoj kontroli bolesti.

Za postavljanje dijagnoze i terapiju, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje češće konzumiraju jaja imaju manji rizik od demencije, uz preporuke stručnjaka za zdravlje mozga.

Nedavna opsežna naučna studija sprovedena na blizu 40.000 odraslih tokom 15 godina ukazuje da redovno uključivanje jaja u ishranu može značajno umanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Ova saznanja su posebno važna za žene srednjih i starijih godina, jer su one češće pogođene ovim oblikom demencije. Analizom podataka iz velikih istraživanja u SAD i Kanadi, naučnici su pratili navike u ishrani i zdravlje učesnika. Primećeno je da oni koji jaja jedu više od pet puta nedeljno imaju do 27% niži rizik od pojave Alchajmerove bolesti, dok su osobe koje konzumiraju jaja jednom do tri puta mesečno imale 17% manji rizik. Za žene, ove informacije predstavljaju praktičan korak ka boljem očuvanju mozga u starosti.

Epidemiološkinja i autorka studije, Jisoo Oh, naglašava: “Naši rezultati pokazuju da umerena konzumacija jaja može biti deo strategije za smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti”. Neurolog dr. Kliford Segil dodaje: “Važno je da jaja budu deo uravnotežene ishrane, zajedno sa voćem, povrćem i celovitim žitaricama”. Stručnjaci ističu da jaja nisu jedini faktor u prevenciji, već deo šireg pristupa koji uključuje fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i kontrolu hroničnih bolesti kao što su dijabetes i visok pritisak.

Jaja su bogata holinom, vitaminom B12 i antioksidansima, koji imaju ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Ipak, savetuje se umerenost – nekoliko jaja nedeljno može biti dovoljno za potencijalnu zaštitu, dok je za veće promene u ishrani preporučljivo konsultovati se sa lekarom, naročito ako imate povišen holesterol ili druge zdravstvene tegobe. Za tačnu dijagnozu i savete o ishrani, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.