Neuropsihijatar objašnjava zašto žene češće osećaju umor nakon dužeg boravka na telefonu

Skrolovanje društvenih mreža brže troši energiju mozga nego čitanje knjige, pokazala su nova istraživanja u urbanim sredinama. Mnoge žene prijavljuju pojačan mentalni umor nakon dužeg korišćenja mobilnog telefona. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, a posebno one koje svakodnevno provode sate na društvenim mrežama. Zbog toga je važno razumeti šta se dešava u mozgu tokom skrolovanja i kako to utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Zašto skrolovanje društvenih mreža pojačava osećaj umora

Pre svega, mozak mora da obradi veliki broj informacija u veoma kratkom vremenu. Svaka nova slika, video ili tekst zahtevaju trenutnu pažnju i aktiviraju različite delove mozga. Međutim, stalno prebacivanje sa jednog sadržaja na drugi izaziva fragmentisanu pažnju. Kao rezultat, žene češće osećaju iscrpljenost, zaboravnost i razdražljivost. „Skrolovanje izaziva fragmentisanu pažnju, što znači da naš mozak stalno procenjuje da li je sledeći sadržaj koristan ili zanimljiv. To ubrzava mentalni zamor“, objašnjava dr Ana Petrović, neuropsihijatar.

Čitanje knjige jača pažnju i smanjuje stres

S druge strane, čitanje knjige usmerava pažnju na jednu temu i omogućava dublje razumevanje. Osim toga, centri za dugoročno pamćenje i maštu postaju aktivniji i pomažu boljem opuštanju. Mnoge žene ističu da se posle čitanja osećaju smirenije i osveženo. Štaviše, redovno čitanje može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija tokom godina.

Praktični saveti za očuvanje energije mozga

U međuvremenu, savetuje se ograničavanje vremena na društvenim mrežama na najviše sat vremena dnevno. Pored toga, preporučuje se da svakog dana izdvojite vreme za čitanje, makar nekoliko strana. „Na taj način pomažete svom mozgu da se oporavi od preopterećenja“, navodi dr Ana Petrović. Takođe, pravite kratke pauze dok koristite telefon: zatvorite oči na minut i duboko dišite. Ako primetite da ste često umorni ili zaboravni nakon skrolovanja, razmislite o promeni digitalnih navika.

Zašto je prevencija važna za žensko mentalno zdravlje

Na kraju, štaviše, očuvanje pažnje i energije doprinosi boljem svakodnevnom funkcionisanju i smanjenju stresa. Pored toga, zdrave digitalne navike mogu poboljšati kvalitet sna. Sve više žena bira knjige kao način relaksacije i zaštite mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Produženo noćno spavanje povezano je sa povišenim rizikom od ranih promena vezanih za Alchajmerovu bolest

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkrilo je zabrinjavajuću vezu koju ima dug san kod žena sa ranim promenama u mozgu. Istraživači su analizirali navike spavanja više od 2.400 ispitanika, od kojih su većinu činile žene starije od 70 godina. Kao rezultat, otkrili su da žene koje redovno spavaju duže od 8,5 sati tokom noći imaju viši nivo biomarkera koji ukazuje na rani stadijum Alchajmerove bolesti (bolest koja uzrokuje postepeni gubitak pamćenja i mentalnih sposobnosti). Pre svega, ovaj nalaz je važan jer žene žive duže i češće su pogođene ovom bolešću.

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da nije svaki dug san razlog za zabrinutost. Tokom istraživanja, naučnici su merili nivoe specifičnih proteina u krvi, uključujući p-tau181, koji je povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti. Osim toga, primećeno je da su žene sa depresijom ili demencijom češće spavale više od devet sati, a duže spavanje bilo je češće kod starijih žena. Ipak, samo je povećani p-tau181 pokazao jasnu vezu sa trajanjem sna.

Kako dug san kod žena može ukazivati na rizične promene

Na osnovu prikupljenih podataka, 14,9 odsto ispitanika spavalo je više od devet sati svake noći. Kao rezultat, kod ovih žena su pronađene povišene vrednosti p-tau181 u krvi. Ovaj protein se smatra ranim pokazateljem neurodegeneracije (postepenog propadanja nervnih ćelija u mozgu). Štaviše, produženo spavanje može biti signal da se u mozgu odvijaju promene mnogo pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem. Pored toga, duži san pratio je i češći unos antidepresiva i prisustvo depresije, što ukazuje da mentalno zdravlje igra važnu ulogu.

Za žene koje primete da im je potrebno znatno više sna nego ranije, preporučuje se da obrate pažnju na druge simptome. Na primer, promene u pamćenju, koncentraciji ili raspoloženju mogu ukazivati na potrebu za savetom lekara, posebno ako u porodici postoji istorija Alchajmerove bolesti.

Važnost ranog prepoznavanja i praktični saveti za žene

Rano prepoznavanje znakova može mnogo značiti za kvalitet života žena. „Rano prepoznavanje znakova, kao što je promena u trajanju sna, može značiti više vremena za organizovanje podrške i donošenje važnih odluka“, ističe dr Ana Petrović, specijalista neurologije. Takođe, ona dodaje: „Važno je posmatrati promene u kontekstu celokupnog zdravlja i drugih simptoma. Nije svaki duži san alarm za uzbunu, ali ako ga prate problemi sa pamćenjem ili promene raspoloženja, savetujem konsultaciju sa lekarom.“

Ipak, žene mogu same da preduzmu nekoliko koraka za očuvanje zdravlja mozga. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i aktivan društveni život doprinose smanjenju rizika od kognitivnog pada. Pored toga, redovne medicinske kontrole su važne, naročito ako postoje faktori rizika ili porodična istorija bolesti.

Na kraju, zapamtite da samo lekar može postaviti pravu dijagnozu i preporučiti odgovarajuću terapiju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Genetika, hormoni i nevidljive masnoće mogu uticati na zdravlje srca i kod vitkih žena

Mnoge žene veruju da je visok holesterol rezervisan samo za osobe sa viškom kilograma. Međutim, istraživanja pokazuju da visok holesterol može pogoditi i one koje su vitke i žive aktivno. Zbog toga je važno da svaka žena razume koji su faktori rizika i kako može da zaštiti svoje zdravlje.

Pre svega, visok holesterol predstavlja ozbiljan zdravstveni problem jer povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Ovaj problem pogađa žene svih uzrasta i građe tela. Iako se često misli da normalna telesna masa znači i zdravlje, stvarnost je drugačija. Naime, nivo masnoća u krvi može biti povišen bez obzira na izgled ili kilažu.

Zašto visok holesterol nije vezan samo za težinu

Na prvi pogled, žene sa normalnom težinom često izgledaju zdravo. Ipak, spoljašnji izgled ne otkriva šta se dešava u organizmu. S druge strane, visok holesterol često nema očigledne simptome. Zbog toga žene mogu godinama biti izložene riziku, a da to ne znaju. Jedini pouzdan način da se utvrdi visok holesterol jeste analiza krvi koja se zove lipidni profil. Ova analiza meri ukupni holesterol, LDL (loš holesterol), HDL (dobar holesterol) i trigliceride (vrsta masnoće u krvi).

Pored toga, visoke vrednosti holesterola mogu biti rezultat više faktora. Osim gojaznosti i ishrane bogate zasićenim mastima, važnu ulogu imaju genetika i hormonske promene.

Genetika i hormoni povećavaju rizik kod mnogih žena

Prema rečima dr Zoe Astroulakis, kardiologa, „I mršave osobe mogu nasleđem imati visok holesterol, posebno ako postoji porodična hiperholesterolemija.“ Ovaj nasledni poremećaj vodi do povišenih vrednosti LDL holesterola još od mladosti. Takođe, žene koje su prošle kroz menopauzu imaju veći rizik za poremećaje masnoća, jer nivo estrogena opada. „Hormonske promene mogu dovesti do povećanja LDL holesterola kod žena u menopauzi,“ ističe dr Astroulakis.

Pored toga, komplikacije tokom trudnoće kao što su preeklampsija ili gestacijski dijabetes (dijabetes tokom trudnoće) povećavaju rizik od kasnijih problema sa srcem. Na kraju, važno je znati da i žene sa normalnom težinom mogu imati povećanu količinu visceralne masti (masnoće oko unutrašnjih organa), koja se ne vidi spolja, ali povećava rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno).

Kako prepoznati visok holesterol i šta preduzeti

Prema savremenim preporukama, idealno je da ukupni holesterol kod žena bude ispod 5,0 mmol/L, LDL ispod 3,0 mmol/L, HDL iznad 1,2 mmol/L, a trigliceridi ispod 1,7 mmol/L. Međutim, svaka žena ima individualni rizik, pa je važno da lekar proceni rezultate na osnovu celokupnog zdravlja. Na taj način, redovno proveravanje lipidnog profila postaje ključna mera za prevenciju.

Zapravo, uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave težine ostaju najvažnije preporuke. Pored toga, obratite pažnju na porodičnu istoriju i sve hormonske promene. Ako primetite bilo kakve promene ili imate pitanja, posavetujte se sa svojim izabranim lekarom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.