Kasnopopodnevna dremka može negativno uticati na kvalitet sna i prouzrokovati osećaj umora sledećeg dana
Dremanje tokom dana često postaje spas za žene koje balansiraju posao, porodicu i brojne obaveze, ali nije uvek korisno za vaše zdravlje. Iako kratka popodnevna dremka može pružiti osveženje, važno je prepoznati trenutke kada ona može narušiti vaš noćni san, naročito kod žena koje već imaju problema sa nesanicom ili neredovnim ritmom spavanja.
Naš organizam funkcioniše prema prirodnom dnevno-noćnom (cirkadijalnom) ritmu, koji reguliše kada smo najspremniji za odmor. Ako dremate kasno popodne ili u večernjim satima, možete poremetiti ovaj ritam. To može izazvati teškoće sa uspavljivanjem, češće buđenje tokom noći i osećaj nenaspavanosti ujutru.
Period nakon 15 časova smatra se najrizičnijim za dremanje, a posebno se ne savetuje da spavate u poslednjih osam sati pre planiranog odlaska na spavanje. U tom delu dana, telo prirodno povećava „pritisak sna“, što je signal koji nas priprema za kvalitetan noćni odmor. Ako tada odspavate, ovaj signal slabi, pa može doći do problema sa uspavljivanjem.
Specijalista za poremećaje spavanja, dr Milena Petrović, naglašava: „Dremanje kasno popodne može stvoriti utisak odmora, ali zapravo odlaže vreme kada ćete zaista moći da zaspite uveče. To je česta greška posebno kod žena koje osećaju umor posle radnog dana.“
Za žene kojima je ipak potrebna dremka, preporučuje se da ona ne traje duže od 20-30 minuta i da bude najkasnije do ranog popodneva. Kratka dremka može poboljšati koncentraciju, raspoloženje i pružiti dodatnu energiju, ali predugo ili kasno dremanje može imati suprotan efekat.
Ako imate problem sa nesanicom ili čestim buđenjem, izbegavajte dremke u kasnim popodnevnim satima. Takođe, održavajte redovan raspored spavanja i praktikujte rutine za opuštanje uveče, kao što su lagana šetnja, čitanje ili vežbe disanja.
Ukoliko primetite da problemi sa snom traju duže od dve nedelje, obavezno se obratite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.
