Breskve su bogate vitaminima i vlaknima, ali nisu preporučljive svima – stručnjaci otkrivaju kome mogu smetati i kako ih pravilno konzumirati.

Breskve su jedno od omiljenih letnjih voća među ženama zahvaljujući bogatstvu vitamina, minerala i antioksidanata. Osim što osvežavaju, posebno su dobre za zdravlje srca, varenje i očuvanje vida. Ipak, nisu pogodne za sve i važno je znati kada treba biti oprezan.

Registrovana dijetetičarka, Džejmi Li Makintajer, ističe da su breskve izvor vlakana i raznih korisnih nutrijenata. Preporučuje da većina zdravih odraslih pojede jednu do dve srednje breskve dnevno, čime se unosi 70 do 140 kalorija i 2 do 4 grama vlakana, u zavisnosti od veličine voća.

Jedna srednja breskva, teška oko 147 grama, sadrži 68 kalorija, 15 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana i 12 grama šećera. Bogata je vitaminom C, vitaminom A i kalijumom. Vlakna iz breskve olakšavaju varenje i doprinose redovnoj stolici, dok beta-karoten, lutein i vitamin C smanjuju upalne procese i štite srce.

Međutim, zbog visokog sadržaja kalijuma, žene koje koriste diuretike koji zadržavaju kalijum, kao što je spironolakton, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što uvrste breskve u ishranu. Osobe sa sindromom iritabilnog creva često imaju pojačane tegobe zbog visokog nivoa FODMAP-ova u breskvama, što može izazvati nelagodnost i nadimanje.

Alergije na koštunjavo voće su česte i mogu biti opasne. „Osobe sa alergijom na breskve moraju ih u potpunosti izbegavati,“ upozorava Stejsi Vudson, magistar nauka i registrovana dijetetičarka. Breskve pripadaju istoj porodici kao šljive, trešnje i nektarine, pa je savet da se konsultujete sa lekarom ako ste alergični na neko od ovih voća.

Preporučuje se da breskve jedete sa korom, jer se u njoj nalazi najveći deo vlakana i antioksidanata. Voće je potrebno dobro oprati pre konzumacije zbog mogućih ostataka pesticida.

Za većinu žena breskve predstavljaju zdrav izbor, ali je važno prilagoditi unos individualnim potrebama, posebno ako imate problema sa alergijama, varenjem ili koristite određene lekove. Ukoliko se jave simptomi poput svraba, otoka ili bolova u stomaku, prekinite sa konzumacijom i obratite se lekaru. Za personalizovane savete, konsultujte stručnjaka.

Stručnjaci objašnjavaju kako se optimalne vrednosti pritiska razlikuju prema godinama i zašto je važno osluškivati svoje telo

Većina žena smatra da je pritisak 120/80 mmHg idealan za zdravlje srca, ali prema dr Miljku Ristiću, čuvenom kardiohirurgu, ova vrednost nije univerzalna za sve uzraste. Posebno žene starije od 60 godina ne bi trebalo da se uznemire ukoliko im je pritisak viši od ovoga. Krvni pritisak je ključni pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova, a dugoročno povišene vrednosti (hipertenzija) povećavaju rizik od ozbiljnih bolesti. Dr Ristić ističe da najnovije smernice donose drugačije preporuke za starije žene.

„Kada sam bio student, smatralo se da je pritisak 120 sa 80 optimalan. Kasnije je 140 bila preporučena vrednost. Danas osoba od 60, 70 ili 80 godina može imati pritisak i do 160 mmHg, a da to ne bude alarmantno.”, objašnjava dr Ristić. Dodaje da mnoge žene uzimaju lekove kako bi snizile pritisak na 120, zbog čega im može biti loše. Za starije osobe, vrednosti između 160 i 190 mmHg sada se često smatraju normalnim i nisu razlog za paniku.

Pored pritiska, treba obratiti pažnju i na puls koji se kod zdravih osoba kreće od 60 do 80 otkucaja u minuti. Kod sportistkinja je normalno da puls bude i niži, a pad na 50 nije razlog za zabrinutost. „Ako puls padne na 50, to nije razlog za strah. Kada je ispod 40, razmatra se pejsmejker. Brži puls, preko 80 ili 90, znači da treba pronaći način da se opustite”, savetuje dr Ristić.

Posebno je važno za žene u menopauzi i starijem dobu da shvate kako se njihovo telo menja i da na pritisak mogu uticati hormoni, stres i ubrzan način života. Iako dugi niz godina visok pritisak, bez simptoma, može oštetiti krvne sudove (tzv. „tihi ubica“), povremene više vrednosti nisu nužno razlog za paniku. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima i zamagljen vid.

Redovno merenje pritiska i praćenje sopstvenog stanja su ključni. Ako primetite uporne tegobe ili nagle promene, neophodno je posavetovati se sa lekarom. Dr Ristić podvlači: „Potrebno je više edukacije, kako žene ne bi nepotrebno uzimale lekove ili se plašile normalnih promena sa godinama”.

Za očuvanje zdravlja srca preporučuje se zdrava ishrana, redovno kretanje, kvalitetan san i izbegavanje samoinicijativnog uzimanja lekova za snižavanje pritiska. Najvažnije je pratiti sopstvene signale i redovno se savetovati sa stručnjacima, jer redovne lekarske kontrole omogućavaju pravovremeno reagovanje i prevenciju komplikacija.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Naučna istraživanja pokazuju da izolacija kod žena može izazvati probleme sa snom, stres i slabiji imunitet

Dugotrajna usamljenost postaje sve češći izazov za žene širom sveta, a posledice ovog stanja nisu ograničene samo na emotivni doživljaj. Stručnjaci naglašavaju da usamljenost zapravo može ozbiljno narušiti fizičko zdravlje. Prema rečima psihijatra dr Jelene Petrović, „istraživanja pokazuju da žene koje duže osećaju usamljenost češće prijavljuju probleme sa spavanjem i umorom. Taj začarani krug otežava svakodnevno funkcionisanje.”

Kada žena oseća izolovanost, organizam to doživljava kao stres, što dovodi do povećanja nivoa hormona stresa i problema sa snom. Mnoge žene koje su usamljene prijavljuju češća buđenja i nemiran san, što vremenom dodatno oslabljuje imunitet i čini telo podložnijim infekcijama. Osim toga, usamljenost često utiče i na svakodnevne navike – žene tada ređe vežbaju ili preskaču obroke, što može narušiti opšte zdravlje na više nivoa.

Ipak, postoje načini da se usamljenost prevaziđe. Prvi korak je razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom. Dr Jelena Petrović ističe: „Otvoreni razgovori mogu pomoći da se osećanje izolacije smanji. Važno je da žene znaju da nisu same i da imaju podršku.” Fizička aktivnost i boravak u prirodi, šetnje, čitanje ili druženje sa prijateljicama mogu znatno doprineti boljem raspoloženju. Ukoliko se osećaj usamljenosti ne povlači, preporučuje se razgovor sa lekarom ili psihologom.

Ako se simptomi kao što su hronični umor, problemi sa spavanjem, gubitak volje za društvenim aktivnostima ili promene u apetitu jave i traju duže od nekoliko nedelja, važno je potražiti stručnu pomoć. Pravovremena podrška može sprečiti ozbiljnije posledice po zdravlje. Usamljenost je čest, ali rešiv problem – prepoznavanje i traženje podrške su prvi koraci ka očuvanju i fizičkog i mentalnog zdravlja.