Connect with us

Domaće

DPM Metals koristi opremu iz Bugarske za izgradnju rudnika zlata Čoka Rakita početkom 2027.

Rudnik Ada Tepe proizveo 11.000 unci zlatnog ekvivalenta, 95 odsto površine biće vraćeno u Natura 2000 mrežu

Objavljeno pre

1 sat

,

Rudnik Ada Tepe proizveo 11.000 unci zlatnog ekvivalenta, 95 odsto površine biće vraćeno u Natura 2000 mrežu

Kanadska međunarodna rudarska kompanija DPM Metals najavila je nastavak priprema za izgradnju rudnika zlata Čoka Rakita u istočnoj Srbiji, sa početkom radova planiranim za početak 2027. godine. Prema zvaničnom izveštaju, kompanija će deo procesne opreme iz bugarskog rudnika Ada Tepe preusmeriti za budući projekat u Srbiji.

Tokom drugog kvartala 2026. godine, rudnik Ada Tepe proizveo je oko 11.000 unci zlatnog ekvivalenta (GEO), a poslednje proizvodno miniranje izvedeno je sredinom aprila. Završetak rada postrojenja u Bugarskoj planiran je za 15. jul ove godine, nakon čega će DPM Metals započeti demontažu i remont specifičnih delova prerađivačkih postrojenja radi instalacije na lokaciji Čoka Rakita.

Iz kompanije navode: „Kompanija je posvećena odgovornom zatvaranju rudnika Ada Tepe i njegovoj rekultivaciji u skladu sa najvišim standardima i važećim propisima. Po završetku plana rekultivacije, očekuje se da će 95 odsto površine rudnika Ada Tepe biti vraćeno u mrežu Natura 2000, evropsku mrežu zaštićenih prirodnih područja.“

DPM Metals, sa sedištem u Torontu, posluje na tržištima Bugarske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Ekvadora. Ovaj potez ukazuje na nastavak investicija u rudarski sektor Srbije, a prelazak opreme i znanja iz Ada Tepe doprinosi održivosti i ekološkim standardima budućeg rudnika Čoka Rakita.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Stanogradnja u Nemačkoj beleži pad sentimenta na minus 31 poen u junu

Udeo firmi sa nedostatkom narudžbina raste na 43,7%, dok stopa otkazivanja projekata ostaje na 11,4%

Objavljeno pre

24 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Udeo firmi sa nedostatkom narudžbina raste na 43,7%, dok stopa otkazivanja projekata ostaje na 11,4%

Poslovni sentiment u nemačkoj stanogradnji dodatno je oslabio u junu, navodi se u izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena (Ifo). Indeks koji meri poslovno raspoloženje u ovom sektoru pao je sa minus 29,5 poena u maju na minus 31 poen u junu. Prema navodima instituta, kompanije su pogoršale ocenu trenutne poslovne situacije, ali i perspektiva za naredne mesece.

„Nade u postepeni oporavak su se ponovo izjalovile. Mnoge kompanije trenutno ne vide naznake održivog oporavka stambene gradnje“, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja u Ifo institutu.

Podaci pokazuju da je udeo firmi koje prijavljuju nedostatak narudžbina porastao sa 42,2% u maju na 43,7% u junu. Stopa otkazivanja projekata ostala je visoka i iznosi 11,4%. Takođe, 9,7% preduzeća navodi da se i dalje suočava sa nestašicom ključnih građevinskih materijala i poluproizvoda.

Iako je broj izdatih građevinskih dozvola u Nemačkoj porastao, prema informacijama Ifo instituta, to za sada nije uticalo na rast tražnje u sektoru stanogradnje.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Srbiji pala na 2,7 odsto u junu, potrošačke cene porasle 0,2 odsto

Cene proizvoda i usluga u junu više za 2,7 odsto na godišnjem nivou, a za 0,2 odsto u odnosu na maj

Objavljeno pre

34 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Cene proizvoda i usluga u junu više za 2,7 odsto na godišnjem nivou, a za 0,2 odsto u odnosu na maj

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji u junu 2026. godine iznosila 2,7 odsto na godišnjem nivou, što predstavlja iznenađujući pad u odnosu na maj, kada je međugodišnja inflacija bila 3,5 odsto. Rast potrošačkih cena u junu u odnosu na maj iznosio je 0,2 odsto.

Prema podacima, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu 2026. godine porasle su za 2,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok su u poređenju sa decembrom 2025. godine veće za 2,6 odsto. U strukturi rasta, najviše su poskupeli segmenti rekreacije, sporta i kulture (5,0 odsto), predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (0,8 odsto), kao i nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (0,7 odsto).

Rast cena zabeležen je i u grupama zdravlje (0,5 odsto), restorani i hoteli (0,4 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto), transport i alkoholna pića i duvan (za po 0,2 odsto), kao i u grupi odeća i obuća (0,1 odsto). Pad cena registrovan je u grupama hrana i bezalkoholna pića (-0,6 odsto) i obrazovanje (-0,1 odsto). Ostali proizvodi i usluge nisu beležili značajne promene u cenama.

Pad inflacije u junu došao je kao iznenađenje s obzirom na prethodni rast cena energije, pogotovo goriva. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, trend smanjenja inflacije ukazuje na stabilizaciju cena na domaćem tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Srbiji dostigla 2,7 odsto u junu, cene rekreacije porasle 5 odsto

Mesečna inflacija iznosila 0,2 odsto, dok su cene proizvoda i usluga od decembra porasle 2,6 odsto

Objavljeno pre

39 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Mesečna inflacija iznosila 0,2 odsto, dok su cene proizvoda i usluga od decembra porasle 2,6 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu 2026. godine iznosila 2,7 odsto. Mesečna inflacija zabeležena u istom periodu bila je 0,2 odsto. U poređenju sa decembrom 2025. godine, cene proizvoda i usluga lične potrošnje porasle su u proseku 2,6 odsto.

Po glavnim grupama proizvoda i usluga, najznačajniji rast cena u junu zabeležen je u kategoriji rekreacije, sporta i kulture, gde su cene porasle za 5 odsto. Cene predmeta i usluga lične nege, socijalne zaštite i ostalih usluga povećane su 0,8 odsto, dok je nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana poskupelo 0,7 odsto. U grupi zdravlje rast cena je iznosio 0,5 odsto, a restorani i hoteli zabeležili su povećanje od 0,4 odsto.

Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva poskupeli su 0,3 odsto, dok su transport, kao i alkoholna pića i duvan, rasli po 0,2 odsto. Poskupljenje odeće i obuće iznosilo je 0,1 odsto. Istovremeno, pad cena zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića, za 0,6 odsto, dok je u sektoru obrazovanja pad iznosio 0,1 odsto.

Svi podaci preuzeti su iz zvaničnog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.

Pročitaj još

U Trendu