Breskve su bogate vitaminima i vlaknima, ali nisu preporučljive svima – stručnjaci otkrivaju kome mogu smetati i kako ih pravilno konzumirati.

Breskve su jedno od omiljenih letnjih voća među ženama zahvaljujući bogatstvu vitamina, minerala i antioksidanata. Osim što osvežavaju, posebno su dobre za zdravlje srca, varenje i očuvanje vida. Ipak, nisu pogodne za sve i važno je znati kada treba biti oprezan.

Registrovana dijetetičarka, Džejmi Li Makintajer, ističe da su breskve izvor vlakana i raznih korisnih nutrijenata. Preporučuje da većina zdravih odraslih pojede jednu do dve srednje breskve dnevno, čime se unosi 70 do 140 kalorija i 2 do 4 grama vlakana, u zavisnosti od veličine voća.

Jedna srednja breskva, teška oko 147 grama, sadrži 68 kalorija, 15 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana i 12 grama šećera. Bogata je vitaminom C, vitaminom A i kalijumom. Vlakna iz breskve olakšavaju varenje i doprinose redovnoj stolici, dok beta-karoten, lutein i vitamin C smanjuju upalne procese i štite srce.

Međutim, zbog visokog sadržaja kalijuma, žene koje koriste diuretike koji zadržavaju kalijum, kao što je spironolakton, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što uvrste breskve u ishranu. Osobe sa sindromom iritabilnog creva često imaju pojačane tegobe zbog visokog nivoa FODMAP-ova u breskvama, što može izazvati nelagodnost i nadimanje.

Alergije na koštunjavo voće su česte i mogu biti opasne. „Osobe sa alergijom na breskve moraju ih u potpunosti izbegavati,“ upozorava Stejsi Vudson, magistar nauka i registrovana dijetetičarka. Breskve pripadaju istoj porodici kao šljive, trešnje i nektarine, pa je savet da se konsultujete sa lekarom ako ste alergični na neko od ovih voća.

Preporučuje se da breskve jedete sa korom, jer se u njoj nalazi najveći deo vlakana i antioksidanata. Voće je potrebno dobro oprati pre konzumacije zbog mogućih ostataka pesticida.

Za većinu žena breskve predstavljaju zdrav izbor, ali je važno prilagoditi unos individualnim potrebama, posebno ako imate problema sa alergijama, varenjem ili koristite određene lekove. Ukoliko se jave simptomi poput svraba, otoka ili bolova u stomaku, prekinite sa konzumacijom i obratite se lekaru. Za personalizovane savete, konsultujte stručnjaka.

Naučna istraživanja pokazuju da izolacija kod žena može izazvati probleme sa snom, stres i slabiji imunitet

Dugotrajna usamljenost postaje sve češći izazov za žene širom sveta, a posledice ovog stanja nisu ograničene samo na emotivni doživljaj. Stručnjaci naglašavaju da usamljenost zapravo može ozbiljno narušiti fizičko zdravlje. Prema rečima psihijatra dr Jelene Petrović, „istraživanja pokazuju da žene koje duže osećaju usamljenost češće prijavljuju probleme sa spavanjem i umorom. Taj začarani krug otežava svakodnevno funkcionisanje.”

Kada žena oseća izolovanost, organizam to doživljava kao stres, što dovodi do povećanja nivoa hormona stresa i problema sa snom. Mnoge žene koje su usamljene prijavljuju češća buđenja i nemiran san, što vremenom dodatno oslabljuje imunitet i čini telo podložnijim infekcijama. Osim toga, usamljenost često utiče i na svakodnevne navike – žene tada ređe vežbaju ili preskaču obroke, što može narušiti opšte zdravlje na više nivoa.

Ipak, postoje načini da se usamljenost prevaziđe. Prvi korak je razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom. Dr Jelena Petrović ističe: „Otvoreni razgovori mogu pomoći da se osećanje izolacije smanji. Važno je da žene znaju da nisu same i da imaju podršku.” Fizička aktivnost i boravak u prirodi, šetnje, čitanje ili druženje sa prijateljicama mogu znatno doprineti boljem raspoloženju. Ukoliko se osećaj usamljenosti ne povlači, preporučuje se razgovor sa lekarom ili psihologom.

Ako se simptomi kao što su hronični umor, problemi sa spavanjem, gubitak volje za društvenim aktivnostima ili promene u apetitu jave i traju duže od nekoliko nedelja, važno je potražiti stručnu pomoć. Pravovremena podrška može sprečiti ozbiljnije posledice po zdravlje. Usamljenost je čest, ali rešiv problem – prepoznavanje i traženje podrške su prvi koraci ka očuvanju i fizičkog i mentalnog zdravlja.

Stručnjaci objašnjavaju zbog čega niža brojka od 10.000 koraka može biti dovoljna za vidljive promene

Sve više žena želi da poboljša svoje zdravlje kroz svakodnevno hodanje, ali često se pitaju koliko je zapravo potrebno kretanja za stvarni efekat na organizam. Iako se često preporučuje cilj od 10.000 koraka dnevno, nove studije pokazuju da ovaj broj nije univerzalno pravilo i možda nije neophodan za sve žene. Hodanje je lako dostupna fizička aktivnost koja blagotvorno deluje na zdravlje srca, stabilizuje nivo šećera u krvi i utiče na opštu energiju i raspoloženje. Žene koje veći deo dana provode sedeći, bilo na poslu ili kod kuće, često brinu da ne uspevaju da dostignu tih 10.000 koraka. Međutim, istraživanja pokazuju da i 7.000 do 8.000 koraka dnevno može značajno doprineti zdravlju, posebno ako ste do sada imali manje aktivan način života.

Najvažnije je da napravite prvi korak i postepeno uvodite više pokreta u dnevnu rutinu. Redovno hodanje pomaže da se održi zdrava telesna težina, smanji nivo stresa i poboljša mentalno stanje. Dodatna oprema nije potrebna, pa je ova navika pogodna za žene svih godina i kondicije.

Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, ističe: “Ne treba se opterećivati magičnim brojevima. Najvažnije je da svaka žena pronađe ritam koji joj odgovara i da bude dosledna, jer i manje promena može doneti velike koristi.”

Osim ukupnog broja koraka, važan je i tempo. Brže hodanje, čak i u kraćim periodima, snažnije aktivira srce i mišiće. Ako imate fizički zahtevniji posao, možda već ostvarujete dovoljno kretanja. Za one koji rade sedeći, preporuka je da češće ustaju i prave kratke šetnje nekoliko puta dnevno.

Ako vam nedostaje motivacije, postavite sebi realne ciljeve – koristite pametni sat ili aplikaciju za praćenje koraka, što može olakšati praćenje napretka i usvajanje novih navika.

Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.