Hormonska neravnoteža može otežati mršavljenje, naročito u menopauzi i pri stresu

Mnoge žene primećuju da uprkos zdravoj ishrani i redovnom vežbanju kilogrami ne odlaze lako. Kada hormoni koji utiču na telesnu težinu nisu u ravnoteži, mršavljenje može postati izazov. Ovaj zdravstveni problem najčešće pogađa žene u Srbiji tokom menopauze, ali i mlađe žene koje su pod stresom ili prolaze kroz promene životnog stila. Zbog toga je važno razumeti kako hormoni regulišu telesnu težinu i šta svaka žena može preduzeti.

Pre svega, višak kilograma često ukazuje na poremećaj nekoliko važnih hormona. To su estrogen, progesteron, kortizol, grelin, testosteron, melatonin i glukokortikoidi. Kada su ovi hormoni van ravnoteže, telo teže sagoreva masti i čuva zdrav metabolizam. Na primer, visok nivo estrogena može povećati otpornost na insulin (hormon koji reguliše šećer u krvi). Kao rezultat, telo skladišti više masti, naročito oko kukova i butina. S druge strane, nizak estrogen tokom menopauze takođe podstiče stvaranje masnih naslaga jer telo pokušava da nadoknadi njegov nedostatak.

Najvažniji hormoni koji utiču na telesnu težinu kod žena

Progesteron je drugi ključni hormon za žensko zdravlje. Njegov pad često nastaje zbog stresa, menopauze ili upotrebe kontraceptivnih pilula. Međutim, ako progesteron nije u ravnoteži sa estrogenom, može doći do nakupljanja kilograma, ali i do promena raspoloženja. Takođe, kortizol, poznat kao hormon stresa, povećava se tokom napetih perioda ili fizičke povrede. Kada je kortizol hronično povišen, masne naslage se nakupljaju posebno u predelu stomaka.

Pored toga, grelin, poznat kao ‘hormon gladi’, povećava apetit. On raste kada ste na dijeti ili pod stresom. Gojazne osobe postaju osetljivije na dejstvo grelina, što otežava kontrolu unosa hrane. Testosteron, iako ga žene proizvode u manjim količinama, važan je za očuvanje mišića i sagorevanje masti. Njegov nivo opada sa godinama i tokom stresa, što usporava gubitak kilograma.

Kako kvalitet sna i stres utiču na hormone i težinu

Melatonin, hormon koji reguliše san, utiče na oslobađanje hormona rasta tokom noći. Nedostatak sna ili previše svetlosti u spavaćoj sobi može smanjiti proizvodnju melatonina. Na taj način, telo slabije sagoreva masti i lakše dobija na težini. Osim toga, glukokortikoidi, hormoni koje telo proizvodi tokom hronične upale, mogu poremetiti način na koji telo koristi šećer i masti kao izvor energije. To povećava rizik od insulinske rezistencije, gojaznosti i dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno).

Ako primetite da se kilogrami nakupljaju bez očiglednog razloga, obratite pažnju na signale tela. Na primer, iznenadne promene raspoloženja, problemi sa snom i stalni umor mogu značiti da su hormoni u neravnoteži. Osim toga, redovno vežbajte i birajte raznovrsnu, neprocesuiranu hranu bogatu vlaknima, vitaminima i mineralima. Ipak, konačno rešenje ne leži samo u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Dr Aleksandra Jovanović, endokrinolog, naglašava: „Hormonska neravnoteža može biti skriveni uzrok viška kilograma kod žena, posebno u periodu menopauze. Preporučujem ženama koje primećuju ovakve promene da se jave svom izabranom lekaru i zatraže analizu hormona. Samo tako mogu dobiti pravu dijagnozu i odgovarajući savet.“

Na kraju, nemojte ignorisati signale koje telo šalje. Izbegavajte samostalno uzimanje suplementa ili dijeta bez savetovanja sa stručnjakom. Ako sumnjate na hormonski disbalans, obavezno se obratite svom lekaru koji će vas uputiti na odgovarajuće analize i dalje praćenje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ujed komarca najčešće izaziva samo prolazni svrab, crvenilo i blagi otok kože. Ipak, ponekad češanje može oštetiti kožu i omogućiti bakterijama da prodru u organizam, zbog čega se na mestu ujeda može razviti infekcija.

Zbog toga je važno pratiti kako se promena na koži razvija tokom narednih dana. Posebno treba obratiti pažnju ako se simptomi pogoršavaju umesto da postepeno prolaze.

1. Crvenilo koje se širi

Ako crvenilo oko ujeda postaje sve veće i širi se na okolnu kožu, to može biti znak upalne reakcije ili infekcije.

Uobičajena reakcija na ujed najčešće se vremenom smiruje, dok kod infekcije promena može postajati sve izraženija.

2. Koža je sve toplija, bolna i otečena

Blagi otok i svrab nakon ujeda nisu neuobičajeni. Međutim, ako mesto postaje izrazito bolno, toplo na dodir i sve više otiče, potrebno je obratiti pažnju na razvoj simptoma.

Ovakve promene mogu ukazivati na bakterijsku infekciju kože, naročito ako su nastale nakon intenzivnog češanja.

3. Pojava gnoja ili tečnosti

Ako se na mestu ujeda pojavi gnoj, rana počne da curi ili se formira krasta uz pogoršanje crvenila i bola, to može biti znak infekcije.

U tom slučaju nije dobro cediti ili dodatno iritirati promenu, jer se time može pogoršati stanje.

4. Temperatura i opšta slabost

Povišena telesna temperatura, drhtavica, izražena malaksalost ili osećaj da se stanje generalno pogoršava zahtevaju dodatni oprez.

Takvi simptomi mogu ukazivati da reakcija nije ograničena samo na kožu i da je potrebno potražiti medicinski savet.

Kada treba kod lekara?

Ako se promena brzo širi, bol postaje intenzivniji, pojavljuje se gnoj ili imate temperaturu, najbolje je obratiti se lekaru. Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji se iz dana u dan pogoršavaju.

Važno je razlikovati običnu reakciju na ujed od infekcije. Svrab, manje crvenilo i blagi otok sami po sebi najčešće nisu znak bakterijske infekcije.

Tokom leta dodatni problem predstavljaju i bolesti koje pojedine vrste komaraca mogu prenositi. Zato pojavu temperature, jake glavobolje, bolova u mišićima ili drugih neuobičajenih simptoma nakon ujeda ne treba automatski pripisati običnoj reakciji kože, već je u takvoj situaciji najbolje potražiti savet zdravstvenog radnika.

Tropske noći, odnosno noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, mogu ozbiljno da otežaju san i oporavak organizma. Iako mnogi misle da je problem samo u tome što je neprijatno spavati kada je vruće, visoka temperatura zapravo utiče na način na koji telo reguliše sopstvenu temperaturu.

Da bi čovek zaspao, organizam prirodno počinje da snižava telesnu temperaturu. Kada je vazduh tokom noći previše topao, naročito kada je prisutna i visoka vlažnost, telo teže oslobađa višak toplote.

Zbog toga san može postati plići i isprekidaniji. Čovek se češće budi, okreće se u krevetu i ujutru može imati osećaj da se uopšte nije odmorio, čak i ako je proveo dovoljno sati u krevetu.

Poseban problem predstavlja kombinacija visokih temperatura i velike vlažnosti vazduha. Tada znoj sporije isparava sa kože, pa je organizmu teže da se rashladi.

Zašto se budimo iscrpljeni?

Tokom kvalitetnog sna telo prolazi kroz različite faze koje su važne za fizički i mentalni oporavak. Kada je prostorija pretopla, san može biti manje kvalitetan, što se narednog dana može odraziti na koncentraciju, raspoloženje i osećaj energije.

Zbog toga posle tropske noći mnogi imaju osećaj težine, pospanosti i umora, a posebno teško mogu podneti nove visoke temperature tokom dana.

Kako sebi pomoći tokom tropske noći?

Stručnjaci uglavnom savetuju da prostorija za spavanje bude što prijatnija i da se tokom najtoplijeg dela dana spreči dodatno zagrevanje prostorije.

Ako koristite klima-uređaj, nije neophodno da temperatura bude ekstremno niska. Cilj je da prostorija bude dovoljno rashlađena za udoban san, bez naglog prelaska iz veoma toplog u veoma hladan prostor.

Pomaže i lagana posteljina, prozračna odeća za spavanje i dovoljno tečnosti tokom dana.

Tropske noći zato nisu samo pitanje komfora. Kada se telo iz noći u noć ne uspeva dovoljno rashladiti i odmoriti, posledice se mogu osećati i tokom narednog dana.