Naučna studija potvrđuje: uravnotežena ishrana i kretanje mogu usporiti biološko starenje kod žena svih generacija

Novo istraživanje sprovedeno tokom sedam godina na više od hiljadu žena pokazalo je da dve dnevne navike – zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost – mogu značajno usporiti starenje na ćelijskom nivou. Ovo je od posebnog značaja za žene u srednjim godinama koje žele da sačuvaju vitalnost, ali i za mlađe žene koje vode računa o dugoročnom zdravlju.

Iako prvi znaci starenja obično primećujemo kroz promene na koži ili kosi, naučnici naglašavaju da se najvažnije promene dešavaju u organizmu, bez vidljivih simptoma. Biološko starenje utiče na funkcionisanje organa, brzinu oporavka i otpornost na bolesti, a na taj proces pored genetike i okruženja, presudno utiču naše svakodnevne navike.

U ovoj studiji korišćene su napredne metode – epigenetski satovi – koji mere promene u DNK kako bi se precizno odredila brzina starenja tela. Rezultati su jasno pokazali da način ishrane i nivo fizičke aktivnosti mogu da uspore biološki sat organizma.

Zanimljivo je da su žene koje su vodile računa o ishrani bogatoj voćem, povrćem i integralnim žitaricama, čak i uz manje fizičke aktivnosti, imale sporije starenje. S druge strane, fizička aktivnost može donekle da kompenzuje slabije prehrambene navike, ali nijedna navika ne može potpuno nadomestiti drugu.

Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste preventivne medicine: „Naše telo reaguje na ono što mu pružamo svakog dana i pokušava da održi ravnotežu. Kvalitet ishrane i redovno kretanje zajedno imaju najveći efekat na usporavanje starenja.“

Nije presudno koji konkretan režim ishrane birate – bilo da je mediteranski, nordijski ili neki drugi – već da obroci obiluju svežim namirnicama, zdravim mastima i da se izbegava prerađena hrana i crveno meso. Dosledno ponavljanje zdravih navika iz dana u dan najviše utiče na dugoročno zdravlje.

Za žene koje žele da doprinesu svom zdravlju, savet je da svakog dana pronađu vreme za šetnju ili blagu fizičku aktivnost i da obroci sadrže obilje povrća, voća i integralnih žitarica. Ove navike ne samo da usporavaju starenje, već i poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života.

Važno: Za preciznu dijagnozu i individualizovane savete obavezno se konsultujte sa lekarom.

Prevencija i rana dijagnoza su ključne za svaku ženu, bez obzira na godine i planove o majčinstvu

Odlasci na redovne ginekološke preglede imaju neprocenjiv značaj za žensko zdravlje, ali mnoge žene i dalje osećaju stid prilikom posete ginekologu. Prema profesorki dr Vesni Kesić, ginekologu-onkologu, svest o važnosti preventivnih pregleda i dalje je niska – samo oko 20 odsto žena u Srbiji redovno ide na kontrole. Zbog toga se opasne bolesti, uključujući karcinome, često otkriju u kasnijim fazama, čak i kod mlađih žena koje nisu rađale.

Tradicionalni tretmani za ginekološke maligne bolesti, poput radikalnih operacija, zračenja ili hemoterapije, mogu dovesti do neplodnosti. Danas, zahvaljujući napretku medicine, žene imaju mogućnost da sačuvaju plodnost. Dr Kesić navodi da je najpouzdanija metoda zamrzavanje embriona pre početka lečenja. Ona ističe i nove pristupe: „Pronalaženje i uvođenje agenasa koji blokiraju oštećenje jajnih ćelija tokom hemoterapije predstavljaju nove načine sprečavanja gubitka plodnosti kod žena koje se leče od raka.”

Šanse za ostvarenje trudnoće nakon lečenja maligniteta zavise od vrste tumora, dobi i terapije. „Žene kojima je bolest otkrivena pre 30. godine imaju ukupnu verovatnoću za roditeljstvo od 32 odsto, dok je ta verovatnoća kod žena starijih od 30 godina značajno manja,” objašnjava dr Kesić. Najveće šanse za trudnoću posle lečenja imaju žene koje su imale horiokarcinom, limfom ili melanom.

Hemoterapija, naročito kod raka dojke i hematoloških maligniteta, može ozbiljno uticati na funkciju jajnika, a posebno pogađa žene starije od 35 godina. Dr Kesić navodi: „Nakon adjuvantne hemoterapije raka dojke, samo 10 do 20 odsto žena mlađih od 35 godina ostaje bez menstruacije, dok kod žena starijih od 40 godina taj procenat dostiže čak 90 odsto.”

Jedan od načina zaštite plodnosti tokom lečenja je privremena supresija jajnika specijalnim hormonima, što može pomoći mladim ženama da očuvaju funkciju jajnika. Ipak, važno je znati da ova metoda nije zamena za druge opcije, te odluku treba doneti u dogovoru sa lekarom.

Ako se suočavate sa dijagnozom maligniteta, preporučuje se da pre početka lečenja razgovarate sa ginekologom o svim mogućnostima očuvanja plodnosti. Redovni pregledi, rana dijagnoza i otvoren razgovor sa stručnjacima su od suštinske važnosti za zdravlje svake žene. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Urme su bogate vitaminima i mineralima, pomažu kod anemije, varenja i olakšavaju porođaj – preporuka za žene svih uzrasta.

Sve više žena traži prirodne načine za unapređenje zdravlja, a urme su voće koje se izdvaja bogatstvom korisnih sastojaka. Ovi suvi i slatki plodovi iz toplih krajeva nude obilje magnezijuma, kalijuma i vlakana, a posebno su cenjene zbog sadržaja prirodnih šećera koji ne uzrokuju nagle skokove glukoze u krvi.

Stručnjaci preporučuju uvođenje urmi u svakodnevnu ishranu, posebno ženama koje se bore sa anemijom, jer magnezijum i gvožđe iz ovog voća mogu doprineti boljoj krvnoj slici. Kalijum povoljno utiče na varenje i ima umirujući efekat na crevnu sluzokožu, što je važno nakon upotrebe antibiotika ili u stresnim periodima.

Redovno konzumiranje urmi doprinosi i zdravoj crevnoj flori zahvaljujući vlaknima koja pospešuju rast dobrih bakterija, olakšavaju probavu i pomažu regulaciju stolice. Uz to, prirodni šećeri iz urmi obezbeđuju energiju bez potrebe za kafom ili industrijskim slatkišima. Najbolje je urme jesti ujutru pre doručka, kako bi podstakle metabolizam i smanjile osećaj gladi tokom dana.

Posebno su korisne trudnicama u poslednjem mesecu trudnoće – ginekolozi savetuju da svakodnevno uzimate šest do sedam urmi, jer to može olakšati kontrakcije i ubrzati oporavak nakon porođaja. Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste ginekologije: “Redovno unošenje urmi može doprineti lakšem toku porođaja i smanjenju postporođajnog krvarenja.”

Urme takođe podržavaju rad srca i doprinose snižavanju lošeg holesterola. Pogodne su za žene koje žele da održe ili smanje telesnu težinu – vlakna obezbeđuju dug osećaj sitosti, pa su odlična alternativa za užinu umesto kaloričnih slatkiša. Popodnevna kombinacija dve urme i nekoliko badema pomaže da se izbegne prejedanje kasnije tokom dana.

Važno je napomenuti da osobe sa dijabetesom treba da unose urme u ograničenim količinama i isključivo uz konsultaciju sa lekarom, a žene sa osetljivim crevima neka počnu sa manjim količinama. Prilikom kupovine gledajte deklaraciju, jer deo sušenih urmi može sadržati konzervans sulfite.

Birajte mekane urme sjajne kore, bez belih naslaga šećera – najpoznatija sorta je “medjool”, poznata po bogatom ukusu. Čuvajte ih u staklenoj tegli na hladnom ili u frižideru, gde mogu ostati sveže do šest meseci.

Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno konsultujte lekara.