Novo istraživanje otkriva da ritmičko kucanje srca pruža prirodnu zaštitu od razvoja tumora kod žena

Nedavno sprovedena studija na Međunarodnom centru za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu, Italija, donosi nova saznanja o tome zbog čega se rak srca izuzetno retko javlja, naročito kod žena. Ispostavlja se da ritmičko kucanje srca, odnosno stalna mehanička aktivnost ovog organa, ima ključnu ulogu u otežavanju širenja tumorskih ćelija na srčano tkivo.

Prema zaključcima naučnika, srce je jedno od najređih mesta u telu gde su primarni karcinomi izuzetna retkost – tumori srca su prisutni u manje od jedan odsto slučajeva. Takođe, samo deset procenata karcinoma iz drugih organa uspeva da dopre do srca.

Za žene je ova informacija naročito značajna, jer ukazuje na dodatnu vrednost očuvanja zdravlja srca. Stručnjaci su otkrili da mehaničke sile koje nastaju redovnim radom srca deluju kao prirodna barijera za širenje i razvoj tumora u ovom organu. Ova tvrdnja je potvrđena kroz eksperimente na životinjama, gde je primećeno da kod srca koja ne kucaju pravilno postoji veća sklonost ka razvoju tumorskih ćelija.

Jedna od autorki studije, Serena Zacchigna, ističe: “Naši nalazi pokazuju da pulsiranje srca nije samo fiziološka funkcija, već može delovati kao prirodni supresor rasta tumora.” Prema njenim rečima, srčano okruženje nije povoljno za ćelije raka ne samo zbog imunoloških i metaboličkih faktora, već i zbog stalne fizičke aktivnosti srca.

Istraživači su dalje utvrdili da mehanički stres utiče na proizvodnju određenog proteina u ćelijama srca, što može izazvati promene u DNK i ograničiti rast tumora. Kada je ovaj protein isključen, tumorske ćelije lakše se šire kroz srčano tkivo.

Otkriće otvara mogućnost da se slični mehanizmi koriste i za zaštitu drugih organa koji su kod žena podložniji karcinomima, kao što su dojke ili koža. Naučnici sada istražuju da li je moguće primeniti slične mehaničke sile u preventivne svrhe kod tih organa.

Ženama se savetuje redovan medicinski pregled, fizička aktivnost i izbalansirana ishrana kako bi očuvale zdravlje srca. Ukoliko primetite neobične simptome ili promene u ritmu srca, važno je da se što pre obratite lekaru. Za tačnu dijagnozu i savete, konsultujte se sa stručnjakom.

Brzi gubitak kilograma zbog GLP-1 lekova može dovesti do privremenog opadanja kose, ali postoje načini da se ovaj problem ublaži.

U poslednje vreme sve više žena se odlučuje za savremene lekove za mršavljenje, kao što su GLP-1 agonisti, kako bi postigle željenu telesnu masu. Međutim, mnoge brine da li ovakva terapija može dovesti do gubitka kose i kako prepoznati prve znakove ovog problema. Prema endokrinologu dr Kathy Zhou, veliki broj pacijentkinja prijavljuje pojačano opadanje kose tokom korišćenja ovih lekova, naročito kada se kilogrami gube naglo.

Opadanje kose se često javlja nekoliko meseci nakon što telo doživi stres, kao što je nagli pad telesne mase. U tom periodu kosa može opadati u pramenovima, a ovaj fenomen je poznat kao telogen effluvium. Dr Zhou objašnjava: „Sam lek ne izaziva direktno opadanje kose, već je to reakcija organizma na stres uzrokovan brzim gubitkom težine. Isto se može desiti i nakon operacija za smanjenje želuca.“

Dobra vest je da gubitak kose koji se javlja tokom ove terapije uglavnom nije trajan. U većini slučajeva, kosa počinje ponovo da raste kada se telo stabilizuje i uspostavi normalan ciklus rasta vlasi. Kod nekih žena ovaj proces može trajati nekoliko meseci.

Još jedan važan faktor je ishrana. Budući da lekovi za mršavljenje često smanjuju apetit, može doći do manjeg unosa hrane i samim tim do deficita esencijalnih nutrijenata poput proteina, gvožđa i cinka. Nedostatak ovih elemenata dodatno povećava rizik od opadanja kose. „Vidimo da žene koje ne unose dovoljno hranljivih materija češće prijavljuju prekomerno opadanje kose“, ističe dr Zhou.

Hormonske promene, uključujući poremećaje rada štitne žlezde, takođe mogu igrati ulogu, mada su ti slučajevi ređi u poređenju sa stresom i nutritivnim manjkavostima.

Stručnjaci preporučuju postepeno mršavljenje i uravnoteženu ishranu bogatu vitaminima i mineralima, kao i dovoljan unos tečnosti. Ako primetite intenzivno opadanje kose, savetuje se konsultacija sa dermatologom, jer postoje preparati i tretmani koji mogu pomoći. Dr Zhou savetuje: „Najbolje je gubiti težinu polako i pratiti unos hranljivih materija. Ukoliko primetite pojačano opadanje, obavezno se obratite lekaru za dodatne savete.“

Iako američke zdravstvene institucije ne navode gubitak kose kao zvaničan neželjeni efekat ovih lekova, iskustva pokazuju da se to može desiti kod određenog broja žena. Ipak, najčešće je reč o privremenoj pojavi i kosa se u većini slučajeva u potpunosti oporavi u roku od nekoliko meseci.

Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.

Saznajte kako da razlikujete pucanje vodenjaka od drugih stanja i kada je vreme za odlazak u porodilište

Pucanje vodenjaka predstavlja jedan od ključnih trenutaka na kraju trudnoće i često izaziva zabrinutost, naročito kod žena koje prvi put postaju mame. Mnoge trudnice razmišljaju o tome kako će znati da je vodenjak pukao i šta da rade u tom trenutku. Iako na filmovima ova situacija deluje dramatično, u stvarnosti je najčešće mnogo jednostavnija.

Vodenjak ili amnionska kesa je zaštitna opna ispunjena tečnošću koja okružuje i štiti bebu. Kada porođaj započne, ova opna puca i dolazi do isticanja tečnosti. Nisu sve trudnice doživele pucanje vodenjaka pre samog porođaja, ali one koje jesu najčešće navode da je osećaj neuporediv sa bilo čime drugim: „Znaćeš kad se desi!“. Ipak, tokom letnjih vrućina ili u kasnoj trudnoći, prepoznavanje može biti otežano zbog pojačanog znojenja ili slučajnog mokrenja.

Ovaj trenutak najčešće nije bolan, a glavni znak je naglo ili postepeno curenje bistre ili blago žute tečnosti koja može natopiti uložak ili donji veš. Tečnost se razlikuje od znoja po količini i osećaju, pa žene uglavnom odmah primete razliku. Ginekološkinja dr Ana Petrović naglašava: „Kada dođe do pucanja vodenjaka, tečnost će neprestano curiti i to je znak da je vreme da krenete ka porodilištu. Ako je tečnost bistra, možete se spremiti bez žurbe, ali ukoliko primetite mutnu vodu, odmah se obratite lekarima.”

U retkim slučajevima može doći do prevremenog pucanja vodenjaka, odnosno pre 37. nedelje trudnoće, što nosi dodatne rizike poput infekcija ili prevremenog porođaja. Tada lekari pažljivo prate trudnicu, uvode antibiotike i po potrebi daju lekove za ubrzano sazrevanje pluća kod bebe. Ako vodenjak ne pukne sam, lekari mogu izvesti bezbolnu proceduru zvanu amniotomija kako bi podstakli porođaj.

Treba imati na umu da pucanje vodenjaka ne podrazumeva uvek obilje tečnosti – nekada je prisutan samo osećaj vlažnosti u intimnoj regiji. Pravilno prepoznavanje ovog trenutka pomaže trudnicama da ostanu smirene i spremne za odlazak u porodilište. Dr Petrović savetuje: „Pratite svoje telo i ne oklevajte da se obratite medicinskom osoblju za savet. Ključno je da ostanete smirene i pratite uputstva svog lekara.”

Za svaku sumnju ili neobične promene tokom trudnoće, važno je konsultovati ginekologa ili babicu radi precizne dijagnoze i saveta.