Uđete u drugu sobu po nešto, stanete nasred prostorije i odjednom shvatite da nemate pojma zbog čega ste došli. Vratite se na prethodno mesto – i u sekundi se setite šta ste hteli.

Ova svakodnevna situacija nije samo obična zaboravnost. Postoji zanimljivo psihološko objašnjenje poznato kao efekat praga.

Šta se događa kada promenimo prostoriju?

Naš mozak ne obrađuje samo ono što vidimo i čujemo. Okruženje u kojem se nalazimo povezano je i sa informacijama koje su nam trenutno važne.

Kada pređemo iz jedne prostorije u drugu, dolazi do promene konteksta. Mozak deo pažnje preusmerava na novo okruženje, a informacija zbog koje smo krenuli može privremeno da „padne u drugi plan“.

Zato ponekad stojimo u kuhinji i pokušavamo da se setimo zbog čega smo tamo došli.

Povratak u prethodnu prostoriju može da pomogne

Kada se vratimo na mesto na kojem smo prethodno bili, vraća se i deo prvobitnog konteksta.

Predmeti koje vidimo, položaj u prostoru ili čak ono što smo upravo radili mogu biti dovoljni da pokrenu asocijaciju i vrate nam informaciju koju smo na trenutak izgubili iz fokusa.

Zbog toga se često desi ono čuveno: „Aha, zato sam ovde došao!“

Nije znak da imate loše pamćenje

Ovakva situacija može da se dogodi svakome, posebno kada istovremeno razmišljamo o više stvari ili smo pod stresom i opterećeni obavezama.

Problem često nije u tome što je informacija potpuno nestala iz memorije, već u tome što joj u tom trenutku teško pristupamo.

Zato sledeći put kada zaboravite zbog čega ste ušli u sobu, ne morate odmah da krivite svoje pamćenje. Možda je vaš mozak samo promenio kontekst brže nego što ste očekivali.

Svesno uživanje u svakom obroku može doprineti boljem varenju, zdravijim navikama i većem zadovoljstvu sobom.

Aleta Storch, dijetetičarka i terapeutkinja, ističe važnost pojma ‘vitamin P’, odnosno uživanja u hrani, za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje i emocionalni balans. Mnoge žene se svakodnevno pitaju kako uživanje u hrani utiče na njihovo telo i psihu. Pre svega, vitamin P nije pravi vitamin, već predstavlja zadovoljstvo koje osećamo tokom obroka. Zbog toga je uživanje u hrani mnogo više od običnog trenutka – ono može podržati zdravu ishranu i bolji izbor namirnica.

Kako uživanje u hrani utiče na mozak i motivaciju

Naše telo tokom obroka oslobađa dopamin, poznat kao hormon zadovoljstva. Ovaj proces direktno utiče na motivaciju, pažnju i osećaj smirenosti. Takođe, žene koje svesno uživaju u hrani lakše prepoznaju signale sitosti i izbegavaju prejedanje. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da kod osoba sa viškom kilograma može doći do promena u dopaminskom sistemu. Na taj način, odnos između uživanja i telesne mase može biti složeniji nego što se čini.

Uloga uživanja u hrani u varenju i izboru namirnica

Osim toga, opuštenost tokom obroka pozitivno utiče na varenje. Kada smo mirne, aktivira se parasimpatički nervni sistem koji poboljšava apsorpciju hranljivih materija. Kao rezultat, uživanje u hrani može smanjiti pojavu neprijatnih simptoma nakon jela. Štaviše, istraživanja potvrđuju da žene koje svesno uživaju u obrocima češće biraju zdravije namirnice i lakše održavaju uravnoteženu ishranu. Prema rečima Sarah Gold Anzlovar, dijetetičarke i savetnice za intuitivnu ishranu, ‘ne postoji pravilo da zdrava hrana mora biti bezukusna ili dosadna’. Ona smatra da je uživanje u svakom obroku ključno za održavanje zdravih navika i boljeg odnosa prema telu.

Kako povećati uživanje u hrani svakog dana

Prvi korak je da svaki obrok doživite kao trenutak za sebe. U međuvremenu, obratite pažnju na miris, ukus i teksturu hrane. Takođe, jedite bez žurbe i ometanja. Na taj način, uživanje u hrani postaje deo svakodnevne brige o sebi. Osim što doprinosi zdravlju, jača i emocionalno blagostanje. Konačno, svestan pristup hrani može biti vaš saveznik u održavanju balansa između tela i psihe.

Dugotrajne promene u ritmu pražnjenja creva zahtevaju brzu reakciju, posebno posle 50. godine

Promene u pražnjenju creva mogu ukazivati na ozbiljna stanja kod žena i zahtevaju posebnu pažnju. Nedavni slučaj iz Velike Britanije, gde je ćerka primetila promene kod svoje majke, pokazuje koliko je važno reagovati na vreme. Kada je Viki Meklaflin počela da ima neobične simptome, porodica je odmah potražila pomoć lekara. Iako su prvi pregledi bili bez jasnog uzroka, upornost je dovela do dijagnoze raka debelog creva (maligna bolest koja zahvata donji deo sistema za varenje). Nažalost, kod Viki je bolest već napredovala i proširila se na druge organe. Kao rezultat, morala je da prođe kroz više zahvata, uključujući postavljanje stome (veštački otvor za izbacivanje stolice) i cevi za odvod urina iz bubrega.

Simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljan problem sa crevima

Osim toga, stručnjaci ističu da simptomi kao što su dugotrajan zatvor, česta dijareja, promena izgleda stolice ili osećaj nepotpunog pražnjenja ne treba da se ignorišu. Takođe, gubitak telesne mase, umor ili pojava krvi u stolici zahtevaju brzu reakciju. Međutim, važno je napomenuti da ove promene ne znače uvek rak debelog creva, ali ukoliko traju duže od dve nedelje, preporučuje se poseta lekaru.

Pre svega, doktorka Milica Jovanović, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Dugotrajne promene u pražnjenju creva, naročito kod osoba starijih od 50 godina, zahtevaju brzu dijagnostiku. Ranim otkrivanjem bolesti značajno povećavamo šansu za izlečenje.”

Zašto žene ne smeju zanemariti promene u pražnjenju creva

U slučaju Viki Meklaflin, bolest je otkrivena kasno, pa nije mogla da dobije hemoterapiju zbog komplikacija i čestih infekcija. Kao rezultat, više puta je morala biti hospitalizovana. Njena ćerka iskreno kaže: „Najbolnije mi je da gledam mamu kako pati svakog dana.” Ipak, porodica je tražila drugo mišljenje, ali operacija bi bila previše rizična. Na kraju, Viki je prošla kroz dva ciklusa zračne terapije, ali bolest je nastavila da napreduje.

S druge strane, rana dijagnoza daje mnogo bolje šanse za uspešno lečenje. Osim toga, pravovremena reakcija pomaže da se izbegnu komplikacije i dugotrajni oporavak.

Kako žene mogu očuvati zdravlje creva i sprečiti rizik

Zapravo, lekari preporučuju da svaka žena obrati pažnju na uporne promene u pražnjenju creva. Redovni preventivni pregledi, posebno posle 50. godine, ključni su za rano otkrivanje bolesti. Pre svega, ishrana bogata vlaknima, redovno kretanje i izbegavanje duvana mogu doprineti zdravlju creva. Takođe, razgovor sa izabranim lekarom pomaže da se razjasni uzrok simptoma i pronađe odgovarajuće rešenje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.