Iskusna autorka otkriva koje proizvode iz prodavnica mogu biti lošiji izbor i zašto ih treba izbegavati

Kupovina namirnica danas često podrazumeva potragu za praktičnim i zdravim rešenjima, ali određeni proizvodi iz poznatih marketa možda nisu najpametniji izbor za vašu korpu. Ana Marković, stručnjakinja za ishranu, podelila je preporuke šta treba izbegavati i zbog čega. Kako ona navodi, “nije svaki proizvod u popularnom lancu trgovina najpovoljniji ili najkvalitetniji izbor, pa vredi obratiti pažnju na neke zamke pri kupovini”.

Na prvom mestu su gotove salate iz frižidera. Iako deluju kao brz i lak obrok, Ana ističe da često sadrže brojne aditive i nisu sveže kao one koje sami pripremite. Zbog toga savetuje da kupite osnovne sastojke i napravite salatu kod kuće.

Zamrznuto voće iz ovih prodavnica može biti skuplje od proizvoda drugih proizvođača, a kvalitet često nije ujednačen. “Ponekad je bolje pogledati ponudu u drugim marketima ili kupiti sveže voće pa ga zamrznuti”, savetuje Ana.

Ana preporučuje i da preskočite gotove sendviče, jer su obično skuplji i nemate uvid koliko dugo stoje na polici. “Bolje je izdvojiti nekoliko minuta i napraviti sendvič od svežih sastojaka kod kuće.”

Pakovanja sira, naročito rendanih ili isečenih varijanti, često sadrže dodatke protiv lepljenja, što može narušiti ukus i teksturu. Ana kaže: “Kupite komad sira i sami ga izrendajte – biće ukusnije, a često i povoljnije.”

Pečeni orašasti plodovi i grickalice iz ovih radnji uglavnom imaju više soli i dodanih ulja nego što pretpostavljamo. Ana savetuje da birate sirove orašaste plodove i ispečete ih kod kuće kako biste znali šta tačno unosite.

Na kraju, gotovi smutiji i voćni napici često su prepuni šećera i imaju nižu nutritivnu vrednost. Umesto toga, napravite smuti od svežih sastojaka i sami kontrolišite količinu šećera.

Iako poznate prodavnice nude bogat izbor, pravi odabir namirnica može pozitivno uticati na vaše zdravlje i kućni budžet. Ana zaključuje: “Mali izbori u kupovini mogu dugoročno doneti više zdravlja i zadovoljstva u svakodnevnim obrocima.”

Otkrijte praktične navike koje pomažu da nivo šećera ostane u ravnoteži posle 17h, uz savete dr Milice Janković

Mnoge žene traže način kako da zadrže energiju i izbegnu nagle promene šećera u krvi nakon napornog radnog dana. Preporuke dr Milice Janković, endokrinologa, mogu doprineti stabilnijem šećeru u krvi u večernjim satima.

Prema rečima dr Janković, “Stabilan šećer u krvi je ključan za raspoloženje, san i opšte zdravlje. Večernje navike često su presudne za ravnotežu glukoze tokom noći.”

Prvi korak je da planirate večeru bogatu vlaknima i proteinima. Ovakav obrok pomaže da se izbegnu veliki skokovi šećera. Najbolji izbor su povrće, integralne žitarice i izvori proteina poput ribe, piletine ili mahunarki. Preporučuje se da izbegavate teške, masne obroke i puno brzih ugljenih hidrata u kasnim satima.

Druga preporuka je kratka šetnja od 15 do 20 minuta nakon večere. Ova jednostavna aktivnost doprinosi smanjenju nivoa šećera u krvi posle jela. “Pokretanje mišića pomaže telu da efikasnije koristi glukozu iz hrane, a istovremeno pozitivno utiče na varenje i kvalitet sna”, dodaje dr Janković.

Treći savet odnosi se na izbegavanje kasnih grickalica. Umesto toga, preporučuje se da večernju želju za hranom zamenite toplim biljnim čajem ili čašom vode. Kasna konzumacija hrane može uticati na lučenje insulina i izazvati varijacije šećera tokom noći.

Četvrta navika je opuštanje pre spavanja. Večernji stres i napetost utiču na hormone i nivo šećera, pa su lagana joga, meditacija ili nekoliko minuta dubokog disanja odličan izbor za pripremu tela za san i ravnotežu hormona.

Na kraju, dr Janković podseća da i male promene mogu doneti velike rezultate: “Nije potrebno sve odjednom, ali svaka zdrava navika je korak bliže stabilnom šećeru i boljem opštem stanju.” Uzimajući ove savete u obzir, možete unaprediti svoje zdravlje i osećaj tokom dana i noći, bez velikih odricanja.

Zahvaljujući njenoj inicijativi, više od 300.000 ljudi godišnje dobija obroke od viškova hrane iz restorana i prodavnica

Barbara Bronstein iz Hjustona, volontirajući u narodnoj kuhinji, shvatila je koliko se svakodnevno baca kvalitetna hrana. To ju je podstaklo da pokrene inicijativu za spasavanje viškova hrane iz prodavnica, restorana i hotela, dajući ih onima kojima su najpotrebniji. Kao rezultat njenog zalaganja, danas više od 300.000 ljudi godišnje dobija obrok napravljen od hrane koja bi inače završila u otpadu.

Barbara je objasnila svoj motiv: “Bila sam šokirana kada sam videla da se bacaju potpuno dobre voćke, povrće i gotova jela. Znala sam da moram nešto da preduzmem.” Tako je osmislila mrežu za prikupljanje hrane koja nije prodata, ali je i dalje sigurna za konzumaciju, i njeno preusmeravanje socijalno ugroženim porodicama, školama i skloništima.

Ovaj sistem funkcioniše zahvaljujući saradnji sa brojnim poznatim kompanijama, pekarama, supermarketima i restoranima koji doniraju svoje viškove. Volonteri redovno prikupljaju i sortiraju proizvode, strogo vodeći računa o higijeni i svežini. „Zahvaljujući dobroj organizaciji, hrana stigne do korisnika u roku od nekoliko sati, što je presudno za očuvanje svežine“, ističe Barbara.

Za one koji žele da doprinesu smanjenju bacanja hrane u sopstvenom domu, Barbara predlaže: „Planiranje obroka i redovno pregledanje zaliha pomaže da iskoristimo sve što imamo, a ostatke možemo kreativno pretvoriti u nova jela.” Takođe savetuje da se višak hrane donira lokalnim humanitarnim organizacijama ili komšijama kojima je pomoć potrebna.

Priča Barbare Bronstein pokazuje da upornost jedne žene može da promeni celu zajednicu i inspiriše druge na akciju. I najmanji trud može doprineti solidarnijem i ekološki odgovornijem okruženju.