Saznajte kojih pet sastojaka može narušiti ukus jela ili oštetiti vaš uređaj za pripremu hrane

Friteza na vruć vazduh je postala neizostavan kuhinjski aparat za mnoge žene koje žele bržu i zdraviju pripremu obroka. Ipak, važno je znati da nije svaka namirnica pogodna za ovakav način termičke obrade. Prava kombinacija namirnica donosi bolje rezultate, dok pogrešan izbor može pokvariti jelo ili čak izazvati probleme sa aparatom. Tehnološkinja ishrane Ivana Marković savetuje da obratite pažnju na sledeće:

“Nisu sve namirnice pogodne za fritezu na vruć vazduh. Prava šteta je kada vam jelo ne uspe ili napravite nered u kuhinji, samo zato što uređaj nije predviđen za određene sastojke”, ističe Ivana.

Prva grupa su hrskave pohovane namirnice koje su prelivene tečnim testom, kao što su tempura ili klasično pohovanje. U ovim slučajevima, testo često sklizne sa hrane, napravi nered i ne dobijete željeni rezultat. Ako volite pohovano, preporučuje se tanji omotač ili pečenje u rerni.

Zatim, sirova zrna i mahunarke poput pirinča, leblebija ili pasulja, čak i kada su prethodno natopljene, ne mogu se ravnomerno skuvati u fritezi jer im je potrebna veća količina tečnosti – što ova sprava ne omogućava.

Mekani sirevi, kao što su brie ili mocarela, lako se tope i mogu iscureti kroz rešetku friteze, što otežava čišćenje i može dovesti do oštećenja aparata. Ako želite topljeni sir, birajte recepte gde je sir zaštićen, na primer u sendviču ili umotan u testo.

Sirovo lisnato povrće, poput spanaća ili rukole, veoma je lagano pa može završiti zalepivši se za grejač ili postati gorko zbog prepečenosti. Umesto toga, za fritezu koristite čvršće povrće kao što su brokoli, šargarepa ili tikvica.

Previše masna ili začinjena hrana, posebno sa puno ulja ili gustim marinadama koje sadrže šećer, brzo zagoreva i stvara dim, a može i trajno oštetiti uređaj. “Preporučuje se minimalna količina ulja i izbegavanje gustih marinada kako biste sačuvali i ukus i aparat”, savetuje Ivana.

Na kraju, birajte pažljivo šta ćete pripremati, jer pravilnim izborom namirnica friteza na vruć vazduh može biti vaš veliki saveznik u svakodnevnom kuvanju. Eksperimentišite, ali imajte u vidu da određene namirnice nisu pogodne za ovakav način pripreme i tako će vaše kuvanje biti i lakše i uspešnije.

Praktični saveti dr Nikol Arnet Sanders za žene koje žele da spreče preterano naručivanje i sačuvaju budžet

Sve veći broj žena u Srbiji uočava da često naručuje stvari putem interneta, pogotovo u trenucima stresa ili dosade. Impulsivna online kupovina može lako dovesti do prepunih ormara, opterećenog kućnog budžeta i osećaja nezadovoljstva. Psihološkinja i stručnjakinja za ponašanje potrošača, dr Nikol Arnet Sanders, otkriva kako da prepoznate emocionalne okidače i preuzmete kontrolu nad sopstvenom potrošnjom.

Prema njenim rečima, “znak za uzbunu nije samo broj paketa na vašim vratima, već i to koliko često kupujete stvari koje ne koristite ili ih zaboravite čim ih naručite”. Ako često nalazite stvari s etiketom u ormaru ili redovno kupujete ono što već posedujete, vreme je za promenu navika.

Iznenadna i nekontrolisana kupovina najčešće je posledica emotivnih stanja – usamljenosti, stresa ili dosade. “Kupujemo emocije, a ne proizvode. Svaki novi komad odeće ili kozmetike je pokušaj da sebi pružimo utehu, uzbuđenje ili osećaj kontrole”, ističe dr Sanders. Međutim, to zadovoljstvo brzo nestane, ostavljajući osećaj krivice ili žaljenja.

Ako primetite da vas preplavljuje uzbuđenje tokom naručivanja, da krijete kupljene stvari od drugih ili često zaboravljate šta ste kupile, to su jasni znaci da je šoping izmakao kontroli. Naučna istraživanja potvrđuju da sam proces naručivanja i iščekivanje oslobađaju dopamin, ali taj osećaj nestane čim paket stigne.

Za povratak kontrole preporučuje se sledeće:

Korak 1: Primena pravila 24 sata – ostavite željeni proizvod u online korpi i sačekajte dan pre kupovine. Većina shvati da im stvar nije potrebna.

Korak 2: Prepoznajte svoje okidače – obratite pažnju na situacije koje vas najviše navode na kupovinu, poput umora posle posla ili preporuka na društvenim mrežama. Umesto da naručite, prošetajte ili pozovite prijateljicu.

Korak 3: Fokusirajte se na veće ciljeve – kada štedite za letovanje, edukaciju ili otplatu kredita, podsetite se tih ciljeva kad god poželite da nešto impulsivno kupite.

Korak 4: Ograničite vreme na aplikacijama i društvenim mrežama – manje izloženosti reklamama znači i manje iskušenja.

Korak 5: Redovno sortirajte i donirajte stvari koje ne koristite – tako ćete realnije sagledati šta vam je zaista potrebno i šta već imate.

Na kraju, dozvolite sebi male radosti, ali ne dozvolite da vas impulsivna kupovina udalji od ličnog mira i finansijske stabilnosti. Svaka žena zaslužuje balans i mogućnost da ulaže u ono što joj zaista znači.