Priča pedesetogodišnjeg Pere iz Priboja pokazuje koliko su poverenje i iskrenost ključni za ljubav
U gradiću na jugozapadu Srbije, Pero iz Priboja, pedesetogodišnji majstor za grejanje i vodoinstalacije, odlučuje da pronađe ženu na nagovor svoje majke koja želi unučiće. Posle niza neuspešnih pokušaja i godina samoće, Pero prihvata savet rođaka i za 3.000 evra angažuje posrednika koji mu obećava da će mu pronaći vrednu i dobru Albanku za suprugu.
Pero je poverovao u reči posrednika i, bez upoznavanja ili razgovora sa budućom suprugom, pristaje na dogovor. Međutim, kada je napokon upoznao ženu koju su mu doveli, bio je iznenađen i razočaran jer se pred njim pojavila žena u kasnim četrdesetim, što nije odgovaralo njegovim očekivanjima. Pero je rekao posredniku: “Ovo nije ono što sam očekivao. Mislim da je došlo do neke greške”, ali novac nije mogao da povrati.
Žena po imenu Mirsada ubrzo shvata da nije prihvaćena i odlučuje da se vrati u svoju zemlju. Pero ostaje razočaran, bez novca i bez supruge, a cela priča se brzo širi po kraju. Njegova majka mu je uputila reči: “Sine, rekao si mi da si pametan čovek. Ovo nje trebalo da radiš.”
Nakon ovoga, Pero pokušava da povrati novac od posrednika, ali bez uspeha. Suočen sa stidom i podsmehom okoline, odlučuje da ode kod rođaka u Beč. U novom okruženju, radeći na građevini, upoznaje Nadu, Bosanku koja radi kao kuvarica. Njihovo poznanstvo prerasta u prijateljstvo, a potom i ljubav, ovaj put bez posrednika i dogovora.
Posle godinu dana, Pero se sa Nadom vraća u Priboj, gde naiđe na podršku okoline. Na pitanje: “Pero, znači ipak si se oženio?”, odgovara: “Jesam, ali ovaj put kako treba!”. Njegova priča danas je primer da prava ljubav ne dolazi preko novca, već se gradi na poverenju i iskrenosti.
