Njihov brak traje 37 godina – Maja otkriva male rituale i principe koji čine stabilan odnos

Maja (59) i Žarko Svilar (68) iz Beograda su zajedno već 37 godina, a njihovo poznanstvo započelo je slučajnim susretom na Jadranskom moru krajem osamdesetih. Njihova veza, koja je startovala tokom letovanja 1988. godine, primer je kako iskrene emocije i posvećenost mogu nadživeti vreme i izazove.

Maja se priseća da je njihov prvi zajednički trenutak na obali bio gotovo sudbinski. “Jedan pogled je bio dovoljan da osetimo snažnu povezanost”, opisuje ona. Proveli su to leto zajedno u plivanju, razgovorima i plesu, čime su postavili čvrste temelje za buduću zajednicu.

Posle skoro četiri decenije, Maja naglašava da je brak nešto što se ne podrazumeva, već se svakodnevno gradi upornošću, međusobnim poštovanjem i otvorenom komunikacijom. “Srećan i dugovečan brak gradi se pažljivo, strpljivo i nežno. Prava ljubav nastaje polako, kad prođe početna zaljubljenost”, objašnjava ona. Posebno ističe važnost svakodnevnih malih rituala i spremnosti da uvek saslušaju jedno drugo, čak i kada se ne slažu. Prema Maji, “važno je da budemo spremni da saslušamo jedno drugo, smireno odgovorimo i budemo podrška jedno drugom – uvek”.

Kroz godine, njihov odnos je prolazio kroz prirodne promene – periode sklada ali i razmirica. “Naš odnos se razvijao spontano, uz povremene konflikte. Učili smo kako da budemo bračni par koji zajedno raste i razvija se”, kaže Maja. Smatra da je poverenje ključ, ali da ono zahteva iskrenost i doslednost. “Savršen odnos ne postoji, ali ako postoje stabilnost, sigurnost i vedrina, tada se rađa divan osećaj pripadnosti.”

Kao i svaki dug brak, ni njihov nije bio pošteđen izazova – od porodičnih i vaspitnih pitanja, preko zdravstvenih i finansijskih problema, do društvenih promena. Maja veruje da su otvoreni razgovor i međusobno razumevanje najbolji način za prevazilaženje svakog problema. “Najdelotvorniji recept za rešavanje spornih pitanja su razgovor, razumevanje, strpljenje i uvažavanje razlika u karakteru i temperamentu”, ističe ona.

Na kraju, Maja naglašava da je najveća vrednost dugog braka sigurnost i podrška koju partneri pružaju jedno drugom. “Najlepše je to što uvek možete da računate na podršku i pomoć partnera. Ljubav tada postaje zrela, postojana i čvrsta”, kaže ona i dodaje da prava ljubav zahteva stalan trud, iskrenost i posvećenost. “Tako se gradi snažan odnos koji može da izdrži sve oluje i izazove života”, zaključuje Maja.

Sve više žena bira da u zrelijim godinama uživa u sopstvenim interesovanjima i podržava decu bez pritiska

Savremeni način života i lične odluke sve više utiču na to kako žene vide ulogu bake. Sve je više onih koje otvoreno ističu da unuci nisu deo njihovih životnih planova, poput Džodi Elis, koja smatra da je sada vreme da se posveti sebi i svojim željama. Džodi je decenijama nesebično bila posvećena svojoj deci, ali sa njihovim odrastanjem, odlučila je da prioritet stavi na sopstveni život i interesovanja.

“Majčinstvo mi je ispunilo život na način koji nisam mogla ni da zamislim. Ne bih menjala nijednu sekundu koju sam provela sa svojom decom, ali ne osećam potrebu da po svaku cenu postanem baka”, iskreno kaže Džodi. Ona naglašava da ne želi da nameće deci pritisak roditeljstva, posebno u vremenu kada su mladi već suočeni sa brojnim očekivanjima društva – od obrazovanja, preko karijere, do zasnivanja porodice.

Džodi ističe da je njen život ispunjen i nakon odlaska dece iz kuće. Sada ima više vremena za supruga, prijatelje i omiljene hobije. “Radim puno radno vreme, često putujemo i uživamo u svakodnevnim stvarima. Nikada nisam doživljavala prazno gnezdo kao nešto negativno. Naprotiv, sada sam pronašla slobodu kakvu ranije nisam imala.”

Prema njenom mišljenju, svaka žena treba da određuje kako će izgledati njena porodica i život u zrelijim godinama. “Ne bih nikada ubeđivala svoju decu da postanu roditelji, baš kao što ih ne bih savetovala kada da kupe stan ili gde da žive. Njihovi životi pripadaju njima. Osim toga, pritisak oko potomstva može samo dodatno da optereti, posebno one koji se eventualno suočavaju sa izazovima plodnosti.”

Džodi priznaje da joj odnos sa odraslom decom sada donosi posebno zadovoljstvo i ispunjenje. Zajedno putuju, obilaze restorane, vode otvorene razgovore i izgrađuju prijateljski odnos koji joj najviše prija. “Osećam se mlado i željna sam novih avantura. Ne moram biti baka da bih osećala svoju vrednost. Majčinstvo je deo mene, ali nisam samo to – ja sam i putnik, rekreativac, pisac. Želim da nastavim da istražujem sve što mi život nudi.”

Sve je više žena koje dele ovakav pogled na život, smatrajući da srećna porodica ne mora da uključuje i ulogu bake. Za njih je najvažnije da podrže svoju decu u njihovim odlukama i da ne očekuju ispunjenje tradicionalnih uloga po svaku cenu.

Štedela je na svakom dinaru tokom porodiljskog, a onda je slučajno otkrila muževljevu tajnu i zloupotrebu porodičnog budžeta

Jedna mlada majka iz Srbije podelila je iskustvo koje je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama. Kada se porodila i otišla na porodiljsko odsustvo, njen prihod se značajno smanjio, pa su ona i suprug odlučili da pažljivo raspolažu novcem. Muž joj je predložio zajedničku štednju i odricanje od svih nepotrebnih troškova, pravdajući to trenutnom finansijskom situacijom.

Poslušala je savet i prestala da kupuje odeću sebi, odlazila kod kozmetičara samo kada je neophodno i strogo planirala svaku nabavku za bebu. Sve vreme, muž je ponavljao da nema prostora za veće izdatke i da bi trebalo izbegavati skuplje kupovine ili odmor.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, sasvim slučajno, dok je koristila zajednički laptop, primetila je da njen suprug nije odjavio svoj nalog. U njegovoj elektronskoj pošti pronašla je potvrde o redovnim uplatama za univerzitet i studentski dom na žensko ime koje joj nije bilo poznato. Daljim proverama otkrila je da njen muž već godinama iz porodičnog budžeta šalje novac drugoj devojci.

Kada ga je suočila sa dokazima, on je priznao da pomaže toj devojci oko školovanja i da se sa njom viđa duže vreme, čak i tokom njene trudnoće. Njegovo objašnjenje bilo je: „Nisam želeo da te opterećujem problemima.“

Žena je potom proverila sve bankovne izvode iz poslednje dve godine i utvrdila dodatne izdatke za kafiće, bioskope i razne novčane transfere. Ukupna suma koju je otkrila premašila je milion i po rubalja. Dok je ona kupovala odeću za dete na rasprodaji, njen suprug je tvrdio da nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe, a zapravo je sredstva trošio na drugu ženu.

Kako sama ističe, najteže joj je palo što je izgubila poverenje, a ne samo zbog novčane štete: „Najviše me je zabolelo što nije bilo samo pitanje prevare, već celokupne prevare poverenja i zajedničkog života. On je podržavao moju štednju, a zapravo je novac odlazio na nešto sasvim drugo.“

Nakon saznanja, odlučila je da pokrene razvod. Advokat joj je objasnio da ovakvo trošenje zajedničkog novca predstavlja zloupotrebu imovine i da ima pravnu osnovu za zaštitu svojih prava. Ipak, kako naglašava, emotivna povreda je bila mnogo teža od finansijske.