Mađarska avio-kompanija povećala prihode na 1,5 milijardi evra, ali troškovi goriva porasli 39,4 odsto i uticali na rezultat

Viz er, mađarska niskobudžetna avio-kompanija, objavio je neto gubitak od 198,2 miliona evra u prvom fiskalnom kvartalu zaključno sa krajem juna. Ključni razlog su visoke cene goriva. Istovremeno, broj prevezenih putnika porastao je na 21,2 miliona, što je rast od 25,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ove podatke kompanija je navela u zvaničnom finansijskom izveštaju.

Prihodi rastu, ali troškovi goriva utiču na profitabilnost

Ukupni prihodi Viz er dostigli su 1,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,5 odsto. Ipak, značajno povećanje troškova goriva od 39,4 odsto negativno je uticalo na konačan rezultat. U istom kvartalu prethodne godine kompanija je ostvarila neto dobit od 38,4 miliona evra. Osim toga, EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) prepolovila se na 147,4 miliona evra. EBITDA marža pala je sa 21 na 9,8 odsto. Dodatni pritisak na finansije doneli su veća amortizacija i negativne kursne razlike.

Tržišni kontekst i operativni izazovi

S obzirom na nestabilnost u avio-saobraćaju, kvartal je obeležila visoka volatilnost, pre svega zbog sukoba na Bliskom istoku i promena u obrascima rezervacija. Pored toga, kompanija je navela da je procenat realizacije letova dostigao 99,9 odsto, dok je tačnost polazaka poboljšana na 82,7 odsto. Popunjenost letova ostala je visoka, na 90,9 odsto. Međutim, Viz er se suočava i sa tehničkim izazovima. Tokom kvartala, 27 aviona Airbus iz flote je prizemljeno zbog vanrednog održavanja motora proizvođača Prat i Vitni. Kompanija planira da sve pogođene letelice vrati u saobraćaj do kraja 2027. godine.

Izjave rukovodstva i mere štednje

Generalni direktor Viz er-a Jozef Varadi izjavio je da je industrija bila izuzetno nestabilna zbog pomenutih faktora. „Preduzimamo veoma stroge mere za sve vrste rashoda, poput službenih putovanja i svega ostalog što smatramo nepotrebnim“, rekao je Varadi. On je naglasio da kompanija sprovodi rigorozne mere štednje kako bi se izborila sa izazovima koje donose visoki troškovi goriva i tehnički problemi.

Uticaj na tržište i širi sektor

Viz er potonuo u gubitak od 198 miliona evra zbog više faktora, uključujući rast cena goriva i vanredne troškove održavanja. S druge strane, rast broja putnika pokazuje da potražnja za niskobudžetnim letovima ostaje jaka. Ovakva kretanja ukazuju na izazove sa kojima se suočava ceo sektor niskobudžetnih avio-kompanija u Evropi. U narednom periodu, fokus će biti na optimizaciji troškova i vraćanju prizemljenih aviona u redovan saobraćaj.

Britanske vlasti odobrile su akviziciju, dok Paramaunt u SAD čeka sudski proces zbog monopola

Paramaunt skajdens dobio je zvanično odobrenje britanske vlade za preuzimanje Vorner bros vredno 110 milijardi dolara. Regulatori u Velikoj Britaniji ocenili su da spajanje neće narušiti konkurenciju, dok je kompanija dala dodatne garancije o očuvanju informativnog i zabavnog programa. Odluka je doneta nakon što je Paramaunt garantovao nastavak ponude informativnog sadržaja za britansko tržište i ispunio uslove koji se tiču javnog interesa.

Prihodi Paramaunta i izazovi na američkom tržištu

Paramaunt skajdens je u drugom kvartalu 2026. godine ostvario prihod od 6,91 milijardu dolara. To je rast od jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine i više od očekivanja analitičara, koji su predviđali 6,88 milijardi dolara. Međutim, neto dobit iznosila je svega 41 milion dolara ili četiri centa po akciji, što je znatno ispod projekcija tržišta od 109 miliona dolara, odnosno devet centi po akciji. Kao rezultat slabije profitabilnosti, Paramaunt je pod pritiskom da optimizuje poslovanje.

Sudski proces zbog monopola u Sjedinjenim Državama

Iako je Velika Britanija odobrila akviziciju, u Sjedinjenim Američkim Državama Paramaunt čeka sudski izazov. Dvanaest saveznih država tužilo je kompaniju zbog navodnog monopola, pokušavajući da zaustave preuzimanje Vorner brosa. Suđenje je zakazano za mart sledeće godine, a kompanija je najavila spremnost na sudsku borbu ukoliko ne bude postignut vansudski dogovor. Izvršni direktor Paramaunt skajdensa, Dejvid Elison, izjavio je da i dalje očekuje uspešno završavanje spajanja, ali je dodao da je firma spremna na sve pravne opcije.

Implikacije spajanja za globalno tržište zabave

Ova akvizicija predstavlja jednu od najvećih u istoriji medijske industrije. Preuzimanje Vorner brosa od strane Paramaunta može doneti promene u strukturi globalnog tržišta zabave i informisanja. Pored toga, ovakva konsolidacija može uticati na konkurenciju, ponudu sadržaja i cene oglašavanja. S druge strane, regulatorni pritisci u SAD ukazuju na važnost očuvanja tržišne ravnoteže i sprečavanja monopola. Paramaunt je, uprkos izazovima, ostvario rast prihoda, dok profitabilnost ostaje izazov zbog visokih troškova i regulatornih prepreka. Dalji ishod zavisiće od odluka američkih sudova i potencijalnih promena u poslovnoj strategiji kompanije.

Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Psihologija i medicina ostaju najtraženiji studijski programi među maturantima u Srbiji, pokazuju podaci sa prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Za 80 mesta na psihologiji u Novom Sadu prijavilo se 360 kandidata, što je 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata na jedno upisno mesto. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu popularnost studija psihologije i medicine, dok privreda istovremeno beleži deficit inženjerskog kadra.

Interesovanje kandidata i tržište rada

Psihologija je i ove godine zadržala lidersku poziciju po broju zainteresovanih, što se povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i potrebom za stručnom podrškom u društvu. U oblasti ljudskih resursa, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 409 oglasa, uz prosečno 145 prijava po oglasu, dok je u užoj kategoriji psihologije bilo svega četiri oglasa, sa 150 prijava u proseku. To pokazuje da je broj direktno oglašenih radnih mesta za psihologe mnogo manji od interesovanja za studije.

Medicinski i ekonomski fakulteti privlače veliki broj kandidata

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini prijavljeno 447 kandidata. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu konkurencija je bila 4,7 kandidata po mestu. Istovremeno, Ekonomski fakultet u Beogradu privukao je 1.924 prijavljena, a Fakultet organizacionih nauka 1.767 kandidata. Ovi fakulteti nude širok spektar poslovnih mogućnosti, od finansija i marketinga do analitike i ljudskih resursa. Međutim, u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, sa prosečno 79 prijava po oglasu, što ukazuje na visoku konkurenciju na tržištu.

Inženjerska zanimanja i IT sektor ostaju deficitarni

S druge strane, pojedini smerovi u oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljan broj prijavljenih, iako privreda kontinuirano traži stručnjake ovog profila. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. U Novom Sadu, na programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu za Računarske nauke prijavljeno 14 kandidata na 70 mesta. Istovremeno, IT sektor je zabeležio pad broja oglasa — tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508 iz prethodnog perioda. Ipak, interesovanje za IT studije ostaje, ali je jasno da maturanti pažljivo biraju konkretan program i reputaciju fakulteta.

Implikacije za privredu i zapošljavanje

Veza između izbora studija i potreba tržišta rada u Srbiji ostaje delimično usklađena. Uporedo sa velikim interesovanjem za psihologiju i medicinu, privreda nastavlja da traži inženjere i IT stručnjake. Zapošljavanje zdravstvenih radnika delimično se realizuje i van oglasnih portala, dok mogućnost rada u inostranstvu dodatno podstiče interesovanje za medicinske studije. Analiza tržišta pokazuje da diploma više nije dovoljna za sigurno zaposlenje, već su dodatne veštine, znanje stranih jezika i iskustvo ključni faktori za isticanje među kandidatima. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za boljem usklađivanjem obrazovnih politika i privrednih zahteva, kako bi se smanjio jaz između izbora maturanata i tražnje na tržištu rada.