Oba obolela pacijenta iz Beograda hospitalizovana su zbog neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila

Prva dva slučaja groznica Zapadnog Nila u Srbiji laboratorijski su potvrđena kod osoba sa teritorije Beograda, navodi se prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije. Pacijenti, starosti 75 i 82 godine, razvili su teži, neuroinvazivni oblik bolesti, zbog čega su hospitalizovani na Klinici za infektivne i tropske bolesti.

Prvi slučajevi groznica Zapadnog Nila u Srbiji tokom 2026. godine

Prema podacima koje je dostavila Nacionalna referentna laboratorija za ARBO viruse i hemoragične groznice Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, kao i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, 5. avgusta registrovana su prva dva slučaja u sezoni nadzora za 2026. godinu. Oba pacijenta su starije životne dobi i nalaze se na bolničkom lečenju zbog neuroinvazivnog oblika bolesti.

Neuroinvazivni oblik groznica Zapadnog Nila javlja se kod manje od 1% zaraženih osoba. Ovaj oblik bolesti zahvata centralni nervni sistem i može izazvati ozbiljna stanja kao što su encefalitis, meningitis ili meningoencefalitis. Simptomi uključuju jaku glavobolju, ukočen vrat, dezorijentaciju, tremor, konvulzije i paralizu, što zahteva hitno bolničko lečenje.

Preporučene mere zaštite protiv groznica Zapadnog Nila

Institut za javno zdravlje Srbije preporučuje niz mera kako bi se smanjio rizik od infekcije. Pre svega, savetuju upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela i nošenje odeće dugih rukava i nogavica svetle boje. Odeća bi trebalo da bude komotna jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu garderobu. Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom u periodima najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

Osim toga, važno je koristiti zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta, kao i smanjiti broj komaraca u zatvorenom prostoru. Boravak u klimatizovanim prostorijama dodatno smanjuje mogućnost uboda. Potrebno je izbegavati mesta sa povećanim brojem insekata, poput šuma i močvara, i redovno uklanjati izvore stajaće vode gde komarci polažu jaja, uključujući saksije, posude za vodu za kućne ljubimce, kante i burad.

U slučaju putovanja u tropska i suptropska područja, savetuje se striktno pridržavanje svih navedenih mera prevencije. Ukoliko se pojave simptomi koji upućuju na neuroinvazivni oblik bolesti, Institut preporučuje da se odmah obratite izabranom lekaru.

Važnost pravovremene reakcije i informisanosti

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji do sada se retko javlja sa teškim simptomima. Međutim, prvi registrovani slučajevi u ovoj sezoni pokazuju da starije osobe spadaju u posebno rizičnu grupu. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i pridržavanje mera zaštite mogu smanjiti rizik od razvoja težih oblika bolesti. Institut za javno zdravlje Srbije nastaviće da prati situaciju i redovno obaveštava javnost o svim novim slučajevima i preporukama.

Pripadnici Žandarmerije u Novom Sadu učestvovali su u akciji dobrovoljnog davanja krvi u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice.

Pripadnici Žandarmerije u Novom Sadu ponovo su pokazali koliko je humanost važna i van službenih dužnosti. Učestvujući u akciji dobrovoljnog davanja krvi, oni su još jednom naglasili značaj solidarnosti i spremnosti da pomognu drugima kad god je to potrebno. Ova akcija održana je u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, a prema saopštenju, odziv pripadnika Žandarmerije bio je primer predanosti i društvene odgovornosti.

Kada je reč o pružanju pomoći, pripadnici Žandarmerije u Novom Sadu često su među prvima koji reaguju. Ovoga puta, njihova podrška nije bila na terenu, već u vidu davanja krvi, što je još jedan način da se život spasi ili poboljša. Svaka jedinica krvi može značiti novu šansu za nekoga kome je pomoć hitno potrebna, a svaki dobrovoljni davalac šalje snažnu poruku zajedništva, posebno u teškim trenucima.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Novom Sadu

Prema dostupnim informacijama, pripadnici Odreda Žandarmerije u Novom Sadu ovim gestom su pokazali da humanost nema granica ni uniformu. Njihovo učešće u akciji organizovanoj u Sremskoj Kamenici ističe ličnu odgovornost svakog pojedinca da doprinese društvu. Pored toga, ovakve akcije podsećaju na važnost dobrovoljnog davanja krvi i potrebu za stalnim angažovanjem svih građana.

Mnogi zaboravljaju da jedan mali gest, poput davanja krvi, može napraviti veliku razliku. Zato je važno isticati primere kada profesionalci, čiji je posao zaštita i pomoć drugima, izdvajaju vreme i van radnog vremena za ovakve humanitarne aktivnosti. Na taj način, osim što daju lični doprinos, inspirišu i druge članove zajednice da se priključe sličnim akcijama.

Značaj dobrovoljnog davanja krvi i solidarnosti

Dobrovoljno davanje krvi je čin koji spašava živote, a svaka akcija poput ove u Novi Sad ima višestruki značaj za društvo. Osim što obezbeđuje neophodne zalihe krvi za one kojima je ona potrebna, ovakve inicijative jačaju duh solidarnosti i saradnje među građanima. Ipak, treba podsetiti da je svaka odluka pojedinca da donira krv značajna, jer može napraviti razliku u životu onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Na kraju, isticanje ovakvih primera doprinosi podizanju svesti o važnosti davanja krvi i motiviše sve članove društva da razmisle kako mogu da doprinesu zajednici. Pripadnici Žandarmerije u Novom Sadu pokazali su da humanost zaista nema uniformu ni radno vreme.

Osumnjičeni za krijumčarenje više od 600 migranata uhapšen 5. avgusta, zahvaljujući saradnji Srbije i evropskih institucija.

Eurojust je zvanično pohvalio srpsku policiju zbog uspešno sprovedene akcije, tokom koje je u Beogradu 5. avgusta uhapšen osumnjičeni za krijumčarenje više od 600 migranata. Ova međunarodna operacija, sa ključnom meta na Balkanu, zadala je snažan udarac mreži krijumčara ljudi, saopšteno je iz evropskih institucija.

Osumnjičeni je prema prikupljenim podacima imao centralnu ulogu u organizovanju transporta migranata iz Srbije ka državama Evropske unije. Kako je navedeno, koristio je alternativne pravce preko Mađarske, Hrvatske i Slovačke, a krajnje destinacije su bile Nemačka i druge zapadnoevropske zemlje. Prema istom izvoru, ova kriminalna grupa naplaćivala je usluge ilegalnog prebacivanja u iznosima od 2.000 do 10.000 evra po osobi.

Detalji akcije i međunarodna saradnja

Hapšenje u Beogradu deo je šire međunarodne operacije, u kojoj je u poslednjih nekoliko godina uhapšeno više članova te mreže širom Evrope. Ključna meta je lišena slobode zahvaljujući zajedničkom istražnom timu (JIT) i razmeni obaveštajnih podataka u realnom vremenu između srpskih i nemačkih istražnih organa. Prema saopštenju, u akciji su učestvovali Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal Republike Srbije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) i Uprava kriminalističke policije, uz operativnu podršku evropskih centara.

Za period između juna 2023. i juna 2024. godine, osumnjičeni se dovodi u vezu sa najmanje 37 uspešno organizovanih operacija krijumčarenja migranata. Pored toga, navodi se da su tokom ove akcije potvrđeni rezultati međunarodne saradnje, što je omogućilo brzo delovanje, ali i razbijanje lanca krijumčarenja na Balkanskoj ruti.

Reakcije Eurojust-a i Europol-a na napad u Beogradu

Iz Eurojust-a i Europol-a naglašavaju odličnu saradnju i posvećenost svih uključenih organa. Ističu da je zahvaljujući zajedničkom radu uhapšena ključna osoba mreže koja je predstavljala centralnu tačku u organizaciji ilegalnog prebacivanja migranata. Ova akcija u Beogradu označava nastavak napora međunarodne zajednice u suzbijanju krijumčarenja ljudi na Balkanskoj ruti.

Kao rezultat toga, srpska policija dobila je zvanično priznanje evropskih institucija za efikasno sprovođenje akcije i doprinos bezbednosti regiona. U međuvremenu, nadležni organi nastavljaju sa daljom istragom i saradnjom sa partnerima iz Evropske unije, kako bi se u potpunosti razotkrila mreža krijumčara i sprečilo dalje ilegalno prebacivanje migranata.