Psihološkinja savetuje koje izjave izbegavati kako biste sačuvali detetovo samopouzdanje i zdrav odnos

Majke često biraju reči iz najbolje namere, ali nisu uvek svesne koliko pojedine izjave mogu uticati na sinovljevo samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Psihološkinja Eliza Presman izdvaja sedam najčešćih rečenica koje bi roditelji trebalo da izbegavaju u svakodnevnom razgovoru sa sinovima, jer mogu ostaviti dugotrajne posledice na njihovu ličnost.

Među najproblematičnijim izjavama je: „Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat ili sestra?“. Presman objašnjava da ovakva poređenja kod deteta izazivaju osećaj manje vrednosti, a često i rivalitet među braćom i sestrama.

Izjava „Nikada ništa nećeš postići“ može obeshrabriti dete i narušiti njegovu motivaciju, što vremenom vodi do gubitka vere u sebe. Ovakve reči stvaraju osećaj bespomoćnosti i nisko samopouzdanje, ističe Presman.

Još jedna česta rečenica je: „Prestani da budeš tako osetljiv, to je samo šala“. Na ovaj način roditelji minimiziraju dečakova osećanja, što može uzrokovati da kasnije potiskuje emocije i ne ume da ih izrazi.

Zatim, rečenica „Ako ne budeš uspeo, bićeš veliko razočaranje“ povećava pritisak i stvara strah od neuspeha. „Ovakav pritisak može dovesti do perfekcionizma ili izbegavanja izazova, što nije dobro za razvoj deteta“, naglašava Presman.

Generalizacije poput „Ti si uvek problem“ snažno utiču na samopoštovanje i mogu navesti dete da poveruje da je zaista problematično i da ne može da se promeni.

Kada roditelji kažu: „Zašto si tako lenj?“, to ne podstiče dete na rad, već može izazvati stid i nesigurnost, što dodatno utiče na njegovu volju za učenjem i trudom.

Na kraju, rečenica „Zbog tebe mi je teško“ detetu prenosi teret odgovornosti koji nije primeren njegovom uzrastu i može dovesti do trajnog osećanja krivice.

Pedagog Marjana Vasiljević savetuje roditeljima da pokušaju da prepoznaju situacije u kojima se dete ne oseća dobro i da umesto ovih rečenica koriste pozitivne poruke i razgovore koji podstiču samopouzdanje. Ljubazna i ohrabrujuća komunikacija doprinosi boljem odnosu između majke i sina i pomaže detetu da izraste u stabilnu i srećnu osobu.

Varja iz Rusije, koja se oporavlja od operacije nosa, suočava se s izazovima porodičnog života i školovanja

Desetogodišnja Varja iz Rusije postala je poznata javnosti kada je otkriveno da, osim što ima zdravstvene poteškoće, živi i u veoma zahtevnim porodičnim uslovima. Rođena je prevremeno i odmah po rođenju bila je priključena na aparat za disanje, što je dovelo do deformiteta nosa, a taj problem ju je pratio kroz detinjstvo. U školskom okruženju često je bila izložena zadirkivanju i izolaciji od strane vršnjaka. Zahvaljujući jednom blogeru, pokrenuta je akcija za prikupljanje sredstava i Varja je u februaru 2026. godine operisala nos, nadajući se da će joj to olakšati svakodnevicu i omogućiti bolju integraciju među decom. Ipak, nakon operacije, povratak kući otkrio je ozbiljne porodične probleme. Komšije svedoče da Varjin otac ima ozbiljnu zavisnost od alkohola, što je često vodilo do konflikata i fizičkog nasilja u porodici. Pošto je otac završio u pritvoru zbog nasilja, uključujući i napad na maloletnog sina, sada se suočava sa mogućom višegodišnjom kaznom. Majka Anastasija, za koju su mnogi smatrali da je brižna, takođe ima problem sa alkoholom, što je i sama priznala, ali ne prihvata odgovornost za svoja dela. Zbog ovakve porodične situacije, starija deca su smeštena u dom, dok Varja privremeno živi kod rođaka. Socijalne službe su postavile jasne zahteve majci: da pronađe posao i potpuno prestane sa konzumacijom alkohola kako bi ponovo mogla da brine o deci, ali Anastasija zbog zdravstvenih problema i životnih izbora nije uspela da se zaposli. Komšije smatraju da je za oporavak porodice potreban dugotrajan tretman od zavisnosti. Stručnjaci su kod Varje uočili blagu intelektualnu zaostalost, što se odražava u poteškoćama prilikom savladavanja gradiva drugog razreda osnovne škole. Stručnjaci navode da su roditelji snosili odgovornost za nedovoljnu brigu o njenom razvoju i obrazovanju. Danas se Varja nalazi pred važnim odlukama: njen budući život zavisiće od toga da li će se vratiti porodici sa istorijom nasilja i zavisnosti ili će ostati u instituciji. Dok bloger i dalje pokušava da podstakne majku na promenu, odluka o Varjinoj sudbini uskoro će biti doneta na sudu.

Kasandra i Aleks su umesto skupog gradskog života izabrali mirnu svakodnevicu u Abrucu, pronašavši prostranu kuću i niže troškove

Kasandra Tresl i njen suprug Aleks Ninman odlučili su da promene život iz korena kada su tokom boravka u Evropi 2020. saznali da čekaju dete. Iako su prvobitno planirali povratak u SAD, nakon što su sagledali sve troškove života i kupovine stana u Americi, shvatili su da im je to preveliko opterećenje. Umesto toga, odlučili su da ostanu u Evropi i pronađu svoj dom u malom italijanskom mestu. Ispostavilo se da su za novac za koji u Beogradu ne bi mogli da kupe ni pola garsonjere, uspeli da kupe prostranu, dvospratnu kuću od 100 kvadratnih metara u Abrucu.

Nakon što su neko vreme proveli u Češkoj kod Kasandrinog dede, par je detaljno istražio evropsko tržište nekretnina. Posebno ih je privukla italijanska inicijativa prodaje napuštenih kuća po simboličnim cenama, čime vlasti pokušavaju da ožive mala mesta. “Uvek sam zamišljala povratak u Ameriku kada dobijem dete. Ali kad smo izračunali sve troškove, shvatila sam da bi to za nas bila mnogo skuplja opcija”, ispričala je Kasandra.

Tokom 2021, obišli su čak 15 kuća širom Italije, najviše u regijama Abruco i Toskana. Njihov izbor pao je na staru kuću na dva nivoa u Abrucu, sa dve spavaće sobe, tavanskim prostorom, podrumom i terasom s pogledom na brda. Kuću su kupili početkom 2022. godine za 11.500 evra, i to u gotovini. “Nisam želela da kupim ništa što prethodno nisam videla. Terasa nam je bila posebno važna, jer sa nje imamo prelep pogled i mesto za odmor”, ističe Kasandra.

Kuća je bila napuštena gotovo tri decenije i zahtevala je ozbiljno renoviranje, od zamene svih instalacija do kompletne adaptacije kuhinje i kupatila, kao i zamene prozora i vrata. Da bi uštedeli, Aleks je sam uradio veći deo radova, dok su za zahtevnije intervencije angažovali majstore. Ukupna adaptacija koštala ih je između 12.000 i 15.000 evra. Proširili su terasu, napravili još jedno kupatilo i podrum pretvorili u gostinsku sobu. Većinu radova završili su do kraja 2022. godine, a dalje uređenje nastavili su u 2023.

Život u italijanskom selu donosi im znatno niže mesečne troškove: internet ih mesečno košta 12 evra, porez na nekretninu iznosi 61 evro godišnje, voda 91 evro na svaka dva meseca, struja 217 evra na isti period, a odvoz smeća 286 evra godišnje. Tokom zime, grejanje na pelet plaćaju oko 200 evra mesečno.

Nakon preseljenja, Kasandra je promenila karijeru i danas vodi blog o putovanjima, uz rad za poznatu kompaniju iz te oblasti. Aleks se bavi iznajmljivanjem nekretnina turistima. Dodatno, 2024. godine su kupili još jednu kuću u blizini, sa dve spavaće sobe i vrtom, za 17.000 evra, koju takođe izdaju posetiocima.

Za sada, povratak u SAD nije u planu. “Možda ćemo se jednog dana preseliti negde drugde, ali sigurno ne u skorije vreme. Važno mi je da naše dete ima stabilno detinjstvo”, kaže Kasandra. Do Amerike putuju jednom godišnje, dok im svakodnevica u Italiji omogućava mirniji ritam i više vremena za porodicu. “Drago mi je što moja ćerka odrasta u Italiji i što ima priliku da iskusi nešto drugačije”, zaključuje Kasandra.