Gotovo svako u društvu poznaje osobu koja se leti žali da je komarci „obožavaju“, dok drugi prolaze gotovo bez ijednog ujeda. Jedna od najčešćih teorija jeste da su za to krive krvne grupe. Ali da li je to zaista tačno ili je reč o još jednom mitu?

Naučna istraživanja pokazuju da krvna grupa može imati određeni uticaj, ali je daleko od jedinog razloga zbog kojeg pojedini ljudi privlače komarce.

Krvna grupa može igrati određenu ulogu

Pojedine studije ukazuju da komarci nešto češće sleću na osobe sa krvnom grupom O nego na ljude sa krvnom grupom A, dok se osobe sa krvnom grupom B uglavnom nalaze između te dve grupe.

Ipak, naučnici naglašavaju da razlike nisu toliko velike da bi se samo na osnovu krvne grupe moglo predvideti ko će biti najčešća meta komaraca.

Mnogo važniji je ugljen-dioksid koji izdišemo

Najveći „mamac“ za komarce jeste ugljen-dioksid koji izdišemo.

Što osoba proizvodi više ugljen-dioksida, to je komarci lakše pronalaze. Zato češće ujedaju:

• odrasle nego decu;
• više osobe;
• ljude koji se bave fizičkom aktivnošću;
• trudnice, koje u proseku izdišu veću količinu ugljen-dioksida.

Telesna temperatura i znoj privlače komarce

Komarci ne traže samo krv – oni prate i toplotu tela.

Osobe koje se više znoje ili imaju višu temperaturu kože privlačnije su ovim insektima. Znoj sadrži mlečnu kiselinu, amonijak i druge supstance koje komarci mogu da registruju.

Zbog toga su ljudi često izloženiji ubodima nakon treninga, trčanja ili rada na otvorenom.

Bakterije na koži takođe imaju uticaj

Mikroorganizmi koji prirodno žive na ljudskoj koži stvaraju specifične mirise.

Istraživanja pokazuju da upravo kombinacija bakterija i hemijskih jedinjenja na površini kože može objasniti zašto pojedine osobe komarci napadaju mnogo češće od drugih, čak i kada su u istoj prostoriji.

Da li tamna odeća privlači komarce?

Odgovor je – da, u određenoj meri.

Komarci lakše uočavaju tamne boje poput crne, tamnoplave i tamnocrvene, naročito tokom dana. Svetla odeća može otežati insektima da uoče čoveka, ali nije potpuna zaštita.

Alkohol može povećati rizik

Neka istraživanja ukazuju da konzumiranje alkohola, posebno piva, može povećati privlačnost za komarce. Razlog nije sasvim razjašnjen, ali se pretpostavlja da alkohol utiče na telesnu temperaturu, širenje krvnih sudova i sastav izdahnutog vazduha.

Kako smanjiti broj ujeda?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• koristiti repelente na otkrivenim delovima kože;
• nositi svetlu odeću dugih rukava kada je to moguće;
• izbegavati zadržavanje pored stajaće vode;
• postaviti mreže protiv komaraca na prozore;
• ukloniti posude sa vodom iz dvorišta, jer predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje komaraca.

Dakle, da li je krvna grupa presudna?

Odgovor je – ne.

Iako postoje dokazi da osobe sa krvnom grupom O mogu biti nešto privlačnije komarcima, naučnici smatraju da mnogo veći uticaj imaju količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, sastav znoja, bakterije na koži, trudnoća, fizička aktivnost i okruženje.

Drugim rečima, ako imate utisak da ste „omiljena meta“ komaraca, velika je verovatnoća da razlog nije samo vaša krvna grupa. Nauka pokazuje da je privlačnost za komarce rezultat kombinacije više bioloških faktora, od kojih većinu ne možemo da kontrolišemo.

Tokom letnjih vrućina automobil parkiran na suncu može postati prava „pećnica“. Temperatura u unutrašnjosti vozila za kratko vreme može značajno porasti u odnosu na spoljašnju, a hrana ostavljena na sedištu ili u gepeku može se pokvariti mnogo brže nego što mnogi očekuju.

Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u promenjenom ukusu ili mirisu hrane – pojedine namirnice mogu postati pogodno mesto za razmnožavanje bakterija koje izazivaju trovanje hranom.

Meso i mesne prerađevine među najrizičnijima

Sirovo meso, piletina, mleveno meso, kobasice, šunka i druge mesne prerađevine spadaju među namirnice koje se najbrže kvare na visokim temperaturama.

Poseban rizik predstavljaju bakterije koje se mogu brzo razmnožavati kada se hrana nalazi u takozvanoj „opasnoj temperaturnoj zoni“ – uslovima koji nisu dovoljno hladni da uspore rast mikroorganizama.

Čak i ako meso kasnije izgleda normalno i nema neprijatan miris, to ne znači da je bezbedno za jelo.

Mlečni proizvodi ne podnose toplotu

Mleko, jogurt, pavlaka, sveži sirevi i drugi mlečni proizvodi zahtevaju čuvanje na odgovarajućoj temperaturi.

Ostavljanje ovih proizvoda u zagrejanom automobilu može dovesti do:

• ubrzanog kvarenja;
• promene ukusa i mirisa;
• razmnožavanja bakterija.

Posebno treba biti oprezan sa proizvodima koji sadrže jaja ili sveže sastojke.

Jaja i jela od jaja su posebno osetljiva

Sveža jaja, kao i namirnice poput majoneza, krem salata i sendviča sa jajima, mogu biti rizične ako dugo stoje na toploti.

Problem je što se bakterije ne moraju odmah videti niti osetiti, pa procena „izgleda dobro“ nije dovoljna.

Riba i morski plodovi zahtevaju dodatni oprez

Riba, škampi, školjke i drugi morski proizvodi veoma su osetljivi na temperaturu.

Čak i kratko izlaganje velikoj toploti može ubrzati kvarenje i povećati rizik od zdravstvenih problema.

Kuvana hrana nije bezbedna ako dugo stoji

Mnogi misle da je kuvana hrana sigurnija jer je prošla termičku obradu. Međutim, nakon kuvanja ona ponovo može postati pogodna za rast bakterija ukoliko se ne čuva pravilno.

U automobilu posebno ne bi trebalo ostavljati:

• kuvano meso;
• supe i čorbe;
• testenine sa sosovima;
• pirinač;
• gotova jela iz restorana.

Voće i povrće takođe mogu imati problem

Iako su manje rizični od mesa i mlečnih proizvoda, pojedino voće i povrće može propasti na visokim temperaturama.

Posebno su osetljivi:

• isečeno voće;
• salate;
• paradajz isečen za sendviče;
• namirnice sa dodatkom preliva.

Cela jabuka ili banana neće se pokvariti istom brzinom kao isečena lubenica ili voćna salata.

Šta je sa flaširanom vodom u automobilu?

Flaširana voda uglavnom nije opasna za zdravlje ako je pravilno zatvorena, ali dugotrajno držanje plastičnih flaša na visokim temperaturama nije preporučljivo.

Osim toga, voda koja satima stoji u vreloj kabini često promeni ukus, pa je najbolje nositi svežu vodu i ne ostavljati zalihe u automobilu tokom velikih vrućina.

Najčešća greška: „Samo sam izašao na pet minuta“

Mnogi vozači ostave namirnice u automobilu misleći da će se brzo vratiti. Međutim, čak i za kratko vreme temperatura u vozilu može značajno porasti, naročito ako je automobil parkiran na direktnom suncu.

Poseban problem je što se unutrašnjost vozila hladi veoma sporo, pa hrana može ostati izložena toploti i nakon povratka u automobil.

Kako bezbedno prevoziti hranu tokom leta?

Stručnjaci savetuju:

• kupovinu kvarljivih namirnica planirati pred odlazak kući;
• koristiti rashladne torbe ili prenosive frižidere;
• meso, mlečne proizvode i zamrznutu hranu poslednje uzimati u prodavnici;
• ne ostavljati namirnice u gepeku ili kabini dok završavate druge obaveze;
• ako postoji sumnja da je hrana bila predugo na toploti, bolje je ne rizikovati.

Ne oslanjajte se samo na miris i izgled

Jedna od najvećih zabluda jeste da se pokvarena hrana uvek prepozna po neprijatnom mirisu ili promenjenoj boji.

Neke bakterije mogu izazvati probleme i kada hrana izgleda potpuno normalno.

Zato stručnjaci poručuju: tokom letnjih temperatura automobil nije mesto za čuvanje hrane. Ono što je izgledalo bezazleno dok je napolju prijatnih 25 stepeni, na velikoj vrućini može postati zdravstveni rizik.

Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.