Tropski talasi poslednjih godina sve su češći, a temperature iznad 35 stepeni Celzijusa predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za decu, starije osobe, hronične bolesnike i trudnice. Lekari upozoravaju da toplotni udar može nastupiti veoma brzo, ali se pravilnim ponašanjem rizik značajno smanjuje.

Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana

Stručnjaci savetuju da se boravak na otvorenom između 10 i 17 časova svede na minimum. Ukoliko je izlazak neophodan, preporučuje se nošenje lagane, svetle garderobe od prirodnih materijala, šešira sa širokim obodom i naočara za sunce.

Fizičke aktivnosti, trčanje i radovi u dvorištu najbolje je obavljati rano ujutru ili uveče, kada su temperature znatno niže.

Voda je najbolji saveznik

Jedna od najvećih grešaka jeste čekanje da osetimo žeđ. Organizam tada već pokazuje prve znake dehidracije.

Preporučuje se redovno unošenje vode tokom celog dana, čak i kada osoba ne oseća žeđ. Alkohol, velika količina kafe i zaslađeni gazirani napici mogu dodatno doprineti gubitku tečnosti.

Rashlađivanje organizma

Klima uređaj nije jedini način da se telo rashladi. Pomažu i:

• mlak tuš ili kupanje;
• hladne obloge na vrat, zglobove i čelo;
• provetravanje prostorija rano ujutru i kasno uveče;
• spuštene roletne i navučene zavese tokom dana kako bi se sprečilo zagrevanje prostora.

Ako nemate klima uređaj, boravak nekoliko sati u klimatizovanim javnim prostorima, poput tržnih centara ili biblioteka, može značajno smanjiti opterećenje organizma.

Birajte laganu hranu

Tokom velikih vrućina organizam teže vari obilne i masne obroke. Nutricionisti preporučuju više voća, povrća, salata, jogurta i laganih jela, dok bi tešku i začinjenu hranu trebalo izbegavati.

Lubenica, dinja, krastavac i paradajz sadrže veliku količinu vode i doprinose hidrataciji organizma.

Ko je u najvećem riziku?

Poseban oprez potreban je kod:

• osoba starijih od 65 godina;
• male dece i beba;
• trudnica;
• obolelih od bolesti srca, pluća i bubrega;
• dijabetičara;
• ljudi koji rade na otvorenom.

Kod ovih grupa i kraći boravak na visokim temperaturama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Simptomi toplotnog udara koje ne treba ignorisati

Toplotni udar predstavlja hitno medicinsko stanje. Na njega mogu ukazivati:

• telesna temperatura viša od 40 stepeni;
• jaka glavobolja;
• vrtoglavica;
• ubrzan puls;
• mučnina i povraćanje;
• zbunjenost;
• gubitak svesti.

Ukoliko osoba pokazuje ove simptome, potrebno ju je odmah skloniti u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, rashladiti telo mokrim peškirima i pozvati Hitnu pomoć.

Ne zaboravite ni kućne ljubimce

Psi i mačke takođe teško podnose ekstremne temperature. Potrebno im je obezbediti stalno dostupnu svežu vodu, hlad i izbegavati šetnje po vrelom asfaltu u najtoplijem delu dana.

Prevencija spašava život

Iako većina ljudi visoke temperature doživljava kao neprijatnost, lekari podsećaju da ekstremne vrućine svake godine dovode do povećanog broja hospitalizacija, ali i smrtnih ishoda usled toplotnog udara i pogoršanja hroničnih bolesti. Zato su dovoljan unos tečnosti, boravak u rashlađenom prostoru i izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana najvažnije mere zaštite tokom tropskih dana.