Nutricionistkinja savetuje kako da žene lakše izbegnu svakodnevne grickalice koje podstiču apetit i usporavaju metabolizam

Ivana Petrović, poznata nutricionistkinja, otkriva koje namirnice posle 40. godine povećavaju glad i otežavaju održavanje željene telesne težine. Mnoge žene primećuju promene u metabolizmu i apetit nakon ulaska u četvrtu deceniju, posebno zbog hormonskih promena u periodu oko menopauze. Zbog toga je važno da žene pažljivo biraju šta jedu kako bi unapredile svoje zdravlje i lakše kontrolisale kilažu.

Zašto određene grickalice povećavaju glad posle 40. godine

Pre svega, posle 40. godine, metabolizam postaje sporiji, a hormonske promene dodatno utiču na taloženje masnog tkiva, naročito na stomaku i kukovima. S druge strane, mnoge popularne užine i grickalice mogu zapravo povećati apetit umesto da ga smanje. Ivana Petrović ističe: „Namirnice bogate kalorijama, šećerom i mastima, a siromašne vlaknima i proteinima, često podstiču osećaj gladi. Preporučujem da te proizvode što više ograničite u svakodnevnoj ishrani.“

Takođe, čips je čest izbor za brzu užinu, ali ne zasićuje na duže staze. Keks i biskviti lako zavaraju, pa se često pojede mnogo više nego što je planirano. Osim toga, industrijske žitarice za doručak, naročito one sa dodatim šećerom, mogu doprineti povećanju telesne mase i još većem osećaju gladi tokom dana.

Na šta obratiti pažnju pri izboru užine

Granola pločice i mafini mogu na prvi pogled delovati kao zdrav izbor. Međutim, često sadrže mnogo šećera i zasićenih masti. „Savetujem da uvek pročitate sastav proizvoda i birate one sa što manje dodatog šećera i prerađenih masti“, naglašava Ivana Petrović. Pored toga, ona napominje: „Nije problem ako ponekad pojedete keks ili malo čipsa. Važno je da takve užine ne postanu svakodnevna navika.“

Kao rezultat, birajte manje prerađene žitarice, orašaste plodove i mlečne proizvode bogate proteinima. Na taj način ćete duže ostati siti i lakše kontrolisati apetit. Takođe, vaše telo će dobiti neophodne nutrijente za ovaj životni period.

Praktični saveti za žene koje žele da kontrolišu apetit

Osim toga, možete postepeno smanjiti unos visokokaloričnih grickalica zamenom za voće, povrće ili male porcije orašastih plodova. Štaviše, planiranje užine unapred može pomoći da izbegnete impulsivno posezanje za nezdravim opcijama. Na kraju, raznovrsni obroci bogati vlaknima i proteinima čine da se duže osećate sito i puni energije.

Ipak, nije neophodno potpuno izbaciti omiljene namirnice. „Mnogo je važnije da obratite pažnju na količinu i učestalost, kao i da uživate u hrani koja vas zaista hrani“, zaključuje Ivana Petrović. Na ovaj način, žene mogu lakše održavati željenu težinu i unaprediti svoje zdravlje.

Obrok je pripremljen, veš je opran, računi su plaćeni, dete je spremno za školu, a sutrašnje obaveze već su isplanirane. I kada se sve završi, mnoge žene nastavljaju da razmišljaju o tome šta još treba kupiti, kome treba odgovoriti i šta ne sme da se zaboravi.

Ovaj oblik opterećenja često se naziva mentalnim opterećenjem – stalnim planiranjem, pamćenjem i organizovanjem svakodnevnog života.

Nije stvar samo u broju obaveza

Fizički posao može da se završi, ali planiranje često traje i kada se osoba odmara. Neko mora da primeti da je hrana pri kraju, zakaže pregled, proveri školske obaveze, organizuje prevoz ili se seti porodičnog događaja.

Kada jedna osoba u domaćinstvu preuzima većinu takvih zadataka, ona može imati osećaj da nikada zaista nije završila svoj posao.

Zašto je teško tražiti pomoć?

U mnogim porodicama određene obaveze se podrazumevaju, umesto da se o njima razgovara. Osoba koja sve organizuje ponekad mora čak i da objašnjava drugima šta treba da urade, pa pomoć postaje još jedan zadatak koji mora da nadgleda.

Zato nije uvek dovoljno reći da će neko „pomoći kada ga zamole“. Važno je da se odgovornost podeli tako da svako samostalno vodi računa o svojim obavezama.

Kako rasteretiti svakodnevicu?

Prvi korak je da se popišu svi poslovi koji se obavljaju tokom nedelje, uključujući one koji se ne vide: planiranje obroka, zakazivanje termina, kupovina potrepština i organizacija porodičnih aktivnosti.

Zatim se zadaci mogu podeliti prema vremenu, mogućnostima i odgovornosti svakog člana domaćinstva. Ako jedna osoba preuzme pripremu večere, na primer, to može da znači i da sama planira obrok i proverava šta nedostaje.

Korisno je i da se odustane od ideje da sve mora biti savršeno. Ponekad su jednostavniji obroci, manje uredna kuća ili odložena nevažna obaveza sasvim prihvatljivo rešenje.

Odmor ne treba da bude nagrada za završen posao

U domaćinstvu se obaveze nikada ne završavaju zauvek. Uvek će postojati nešto što treba oprati, kupiti, srediti ili organizovati.

Zbog toga odmor ne bi trebalo da dolazi tek kada sve bude gotovo. On je potreba, a ne nagrada.

Kada se mentalni teret podeli, ne dobija samo osoba koja je do tada obavljala većinu posla. Dobija i čitava porodica, jer svakodnevica postaje organizovanija, a odnosi manje opterećeni nezadovoljstvom i umorom.

Postoji trenutak kada čovek shvati da ne mora svaku svoju odluku da obrazloži, opravda ili učini prihvatljivom svima oko sebe. Za mnoge žene to je važna promena: prestaju da osećaju obavezu da uvek budu dostupne, da svima ugađaju i da se izvinjavaju čak i kada nisu uradile ništa pogrešno.

To ne znači da treba prestati da slušamo druge ili da ignorišemo odgovornost. Razlika je u tome što tuđe mišljenje više ne mora da bude jedini kriterijum prema kojem procenjujemo sebe.

1. Ne moraju uvek da budu dostupne

Odgovor na poruku ne mora da stigne istog trenutka, a svaki poziv ne mora da bude prihvaćen. Ljudi imaju pravo na odmor, privatnost i vreme tokom kojeg ne žele da razgovaraju.

Granice ne znače da nam nije stalo do drugih. One pomažu da odnosi budu održivi i da se obaveze ne pretvore u stalni izvor pritiska.

2. Ne moraju da prihvate svaki savet

Komentari o izgledu, poslu, partneru ili načinu života često dolaze i kada ih niko nije tražio. Saslušati nečije mišljenje ne znači da smo dužni da ga primenimo.

Ponekad je dovoljno odgovoriti: „Hvala na savetu, razmisliću o tome“, bez rasprave i dugog opravdavanja.

3. Ne moraju da se izvinjavaju zbog svojih ambicija

Želja za boljim poslom, finansijskom samostalnošću, učenjem ili promenom karijere ne zahteva izvinjenje. Isto važi i za žene koje žele drugačiji tempo života od onog koji njihova okolina očekuje.

Ambicije ne moraju svima da budu razumljive da bi bile legitimne.

4. Ne moraju da ostaju u odnosima koji ih iscrpljuju

Prijateljstvo, partnerstvo i porodični odnosi zahtevaju trud, ali ne bi trebalo stalno da počivaju na strahu, krivici ili osećaju da jedna strana mora sve da trpi.

Kada je moguće, otvoren razgovor može pomoći da se nesporazumi reše. Ako odnos uporno donosi ponižavanje ili kontrolu, važno je potražiti podršku i razmotriti bezbedne načine da se zaštitimo.

5. Ne moraju da žive prema tuđem rasporedu

Neko će se rano udati, neko će promeniti karijeru u četrdesetim, neko će putovati, a neko želeti mirniji život. Ne postoji jedan raspored koji odgovara svima.

Poređenje sa drugima može stvoriti utisak da kasnimo, čak i kada zapravo živimo u skladu sa sopstvenim potrebama.

Snaga nije u tome da nikoga ne slušamo

Zrela samostalnost podrazumeva da možemo da čujemo kritiku, priznamo grešku i promenimo mišljenje, ali i da kažemo „ne“ kada je to potrebno.

Možda najveća promena nastaje onda kada žena prestane da troši energiju na to da svima bude prihvatljiva i počne da je ulaže u odnose, ciljeve i navike koje joj zaista znače.