Dovoljno je da osetite miris parfema koji dugo niste koristili i da vas u deliću sekunde vrati u neki period života. Možda se pojavi slika određene osobe, mesta, putovanja ili čak čitavog događaja koji ste godinama gotovo zaboravili.

Razlog je u posebnoj vezi između čula mirisa i delova mozga zaduženih za emocije i sećanja. Za razliku od mnogih drugih čulnih informacija, mirisni signali imaju veoma direktne veze sa strukturama koje učestvuju u stvaranju emocionalnih uspomena.

Zbog toga miris ne mora samo da nas podseti na događaj – on može da probudi i osećaj koji smo tada imali. Jedan parfem tako može da izazove nostalgiju, sreću, tugu ili osećaj bliskosti, čak i kada nismo svesno razmišljali o prošlosti.

Zanimljivo je da su ovakve uspomene često veoma živopisne. Nekada ne možemo da se setimo šta smo radili određenog dana, ali jedan poznat miris može da pokrene čitav niz detalja koje smo mislili da smo zaboravili.

Zato parfem nije samo miris. Ponekad je dovoljan jedan udah da mozak otvori vrata ka vremenu za koje smo mislili da je odavno prošlo.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom mogu pomoći zdravlju creva i celokupnom blagostanju žena.

Žene u Srbiji sve češće prijavljuju probleme sa varenjem, uključujući nadutost, bol i neredovnu stolicu. Zbog toga je zdrav crevni mikrobiom postao važna tema za one koje žele da očuvaju svoje zdravlje. Stručnjaci ističu da jednostavne navike mogu imati pozitivan uticaj na creva, posebno u savremenom načinu života gde stres i loša ishrana često stvaraju dodatne izazove. Pravilna briga o mikrobiomu pomaže ne samo varenje, već i celokupno blagostanje.

Važnost vlakana za zdrav crevni mikrobiom kod žena

Pre svega, ishrana bogata vlaknima predstavlja osnovu za zdrav crevni mikrobiom kod žena. Povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke obezbeđuju raznovrsna vlakna koja hrane korisne bakterije u crevima. Međutim, važno je unositi vlakna postepeno i uz dovoljan unos vode. Na taj način se može umanjiti pojava nadutosti i gasova. Osim toga, različiti izvori biljnih namirnica podržavaju raznolikost mikroorganizama u crevima.

Fermentisana hrana i probiotici za snažniji mikrobiom

Osim vlakana, fermentisane namirnice kao što su kefir, jogurt sa živim kulturama i kiseli kupus pomažu održavanju ravnoteže mikrobioma. Takođe, nije potrebno odmah posezati za probiotskim suplementima. Nutricionista Ivana Petrović savetuje: „Ne postoji univerzalni probiotik za sve žene. Najbolje je uvesti više različitih namirnica koje prirodno podstiču rast korisnih mikroorganizama.“ Zbog toga raznovrsna ishrana ima prednost u odnosu na dodatke.

Izbegavanje prerađene hrane i svakodnevno kretanje

S druge strane, prekomerna konzumacija ultra-prerađene hrane i slatkiša može narušiti zdrav crevni mikrobiom kod žena. Povremeni desert nije problem, ali je važno da osnova ishrane budu prirodne namirnice. Takođe, dovoljan unos vode i svakodnevno kretanje olakšavaju varenje. Hodanje, vožnja bicikla ili lagana fizička aktivnost mogu značajno doprineti redovnoj stolici, što posebno pomaže ženama koje se bore sa zatvorom.

Kvalitetan san, manje stresa i odgovorna upotreba antibiotika

Na kraju, kvalitetan san i upravljanje stresom su ključni za zdrav crevni mikrobiom kod žena. Nedostatak sna i dugotrajan stres pogoršavaju digestivne tegobe. „Veza između mozga i creva je snažna. Tehnike opuštanja i redovan san doprinose zdravlju creva“, objašnjava dr Marija Jovanović. Pored toga, antibiotike treba koristiti samo po preporuci lekara jer mogu narušiti ravnotežu korisnih bakterija. Pravovremeno prepoznavanje simptoma kao što su česta nadutost, zatvor ili bolovi u stomaku pomaže u očuvanju zdravlja. Zbog toga je važno slušati signale koje šalje telo i prilagoditi navike na vreme.

Da li vam se nekada dogodilo da otvorite oči, pogledate telefon i shvatite da je alarm trebalo da zazvoni za svega nekoliko sekundi? Osećaj je gotovo neverovatan, kao da je telo unapred znalo koliko je sati.

Ipak, za ovo postoji sasvim prirodno objašnjenje. Naš organizam ima unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, koji pomaže telu da uskladi spavanje, buđenje i druge funkcije sa približno istim delom dana.

Ako svakog dana ustajemo u slično vreme, mozak može da „nauči“ taj obrazac. Kako se približava uobičajeno vreme buđenja, telo postepeno menja nivoe hormona i druge procese koji nas pripremaju da se razbudimo.

Naravno, nije reč o tome da organizam može da zna tačno vreme kao sat. Nekada se jednostavno probudimo neposredno pre alarma, a upravo takve slučajnosti mnogo lakše zapamtimo nego jutra kada nas alarm probudi bez prethodnog buđenja.

Zato sledeći put kada otvorite oči nekoliko sekundi pre zvona, ne morate odmah da pomislite na „šesto čulo“. Vaš mozak je možda samo veoma dobro naučio vašu dnevnu rutinu.