Kada posegnete za flašom gazirane vode u prodavnici, verovatno ste se bar jednom zapitali da li su kisela i mineralna voda isto. Iako se ovi nazivi često koriste kao sinonimi, među njima postoje razlike koje nisu zanemarljive.

Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da obratite pažnju na deklaraciju, jer ono što piše na etiketi može otkriti mnogo više nego što mislite.

Šta je mineralna voda?

Mineralna voda potiče iz prirodnih podzemnih izvora i prirodno sadrži rastvorene minerale, poput kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i bikarbonata. Količina i sastav ovih minerala razlikuju se od izvora do izvora, zbog čega svaka mineralna voda ima svoj specifičan ukus.

Neke mineralne vode prirodno sadrže ugljen-dioksid, zbog čega su gazirane već na samom izvoru.

A šta je kisela voda?

Kod nas se izraz „kisela voda“ najčešće koristi za gaziranu vodu. Međutim, ona ne mora nužno biti prirodna mineralna voda.

Pojedine gazirane vode nastaju tako što se običnoj vodi naknadno dodaje ugljen-dioksid, kako bi se dobili karakteristični mehurići. Takva voda može biti prijatnog osvežavajućeg ukusa, ali ne mora imati isti mineralni sastav kao prirodna mineralna voda.

Drugim rečima, svaka prirodno gazirana mineralna voda jeste gazirana, ali nije svaka gazirana voda prirodna mineralna voda.

Da li je jedna zdravija od druge?

Za većinu zdravih ljudi i prirodna mineralna voda i obična gazirana voda mogu biti deo svakodnevne ishrane. Izbor često zavisi od ličnih navika i ukusa.

Mineralna voda može doprineti unosu određenih minerala, ali njihove količine variraju i ne treba računati na nju kao na glavni izvor hranljivih materija.

S druge strane, obična gazirana voda bez dodatog šećera predstavlja dobru alternativu za one koji žele da piju više tečnosti, a ne vole običnu vodu.

Da li gazirana voda izaziva nadimanje?

Kod pojedinih ljudi mehurići ugljen-dioksida mogu izazvati osećaj nadutosti ili podrigivanje, naročito ako se voda pije brzo ili u većim količinama. Osobe koje imaju izražene tegobe sa želucem ili refluksom mogu primetiti da im gazirana voda pojačava simptome.

Ako vam ne izaziva neprijatnosti, nema dokaza da je gazirana voda sama po sebi štetna za većinu zdravih ljudi.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine?

Najvažnije je pročitati deklaraciju. Birajte vode bez dodatog šećera, aroma i zaslađivača ako želite da se osvežite bez suvišnih kalorija.

Takođe, osobe kojima je savetovano da ograniče unos natrijuma trebalo bi da obrate pažnju na sadržaj ovog minerala, jer se on može razlikovati od jedne mineralne vode do druge.

Zaključak

Iako se u svakodnevnom govoru često izjednačavaju, kisela i mineralna voda nisu uvek isto. Mineralna voda potiče iz prirodnog izvora i sadrži karakterističan sastav minerala, dok gazirana, odnosno „kisela“ voda može biti i obična voda kojoj je naknadno dodat ugljen-dioksid.

Bez obzira na izbor, najvažnije je da unosite dovoljno tečnosti tokom dana i da birate vodu bez dodatih šećera, jer je upravo ona jedan od najboljih saveznika za očuvanje zdravlja.

Visoke letnje temperature mnogima donose uživanje na odmoru, ali kada živa u termometru pređe 35 stepeni Celzijusa, organizam je pod velikim opterećenjem. Dugotrajno izlaganje suncu i vrućini može dovesti do dehidratacije, iscrpljenosti, pa čak i toplotnog udara, zbog čega lekari svake godine apeluju na dodatni oprez.

Posebno su ugroženi stariji ljudi, mala deca, trudnice i osobe koje boluju od hroničnih bolesti, ali ni zdravi i mlađi nisu pošteđeni posledica ukoliko zanemare osnovna pravila zaštite.

Ne čekajte da ožednite

Jedna od najčešćih grešaka jeste unos premalo tečnosti. Kada osetite žeđ, organizam je već počeo da gubi vodu. Zato je važno piti vodu tokom celog dana, čak i kada nemate osećaj žeđi.

Izbegavajte velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka, jer mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti.

Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana

Period između 10 i 17 časova obično je najtopliji. Ako nije neophodno, fizičke aktivnosti i duže boravke napolju planirajte u ranim jutarnjim ili večernjim satima.

Ukoliko morate da budete na otvorenom, pravite pauze u hladu i zaštitite glavu šeširom ili kačketom.

Lagana odeća pravi veliku razliku

Birajte svetlu, laganu i široku odeću od prirodnih materijala poput pamuka ili lana. Tamna garderoba upija više toplote, pa telo može brže da se zagreje.

Naočare za sunce sa UV zaštitom i krema sa zaštitnim faktorom takođe su važni saveznici tokom letnjih dana.

Rashladite prostor u kojem boravite

Ako imate klima-uređaj, ne spuštajte temperaturu prenisko. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude prevelika, kako bi se izbegao dodatni stres za organizam.

Ukoliko nemate klimu, prostorije provetravajte rano ujutru i kasno uveče, a tokom dana držite spuštene roletne ili zavese kako biste sprečili zagrevanje prostora.

Obratite pažnju na ishranu

Tokom velikih vrućina organizmu više prijaju lagani obroci. Na jelovniku bi trebalo da se nađu sezonsko voće, povrće, salate i namirnice bogate vodom, dok tešku i masnu hranu treba svesti na minimum.

Manji, češći obroci često su bolji izbor od obilnih ručkova koji dodatno opterećuju organizam.

Prepoznajte upozoravajuće simptome

Vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina, ubrzan puls, grčevi u mišićima, izrazita slabost i konfuzija mogu biti znaci da je organizam pregrejan. U takvim situacijama potrebno je odmah potražiti hladovinu ili rashlađenu prostoriju, piti vodu u manjim gutljajima i rashladiti telo.

Ako osoba izgubi svest, teško diše ili ne reaguje na rashlađivanje, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.

Leto može biti prijatno i bezbedno, ali samo ako ozbiljno shvatimo upozorenja stručnjaka. Nekoliko jednostavnih navika – dovoljno vode, izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana i lagana ishrana – mogu napraviti veliku razliku i sačuvati zdravlje tokom tropskih dana.

Leto je pravo vreme da na jelovnik uvrstimo više svežeg voća. Visoke temperature, pojačano znojenje i veća potreba organizma za tečnošću čine sezonske plodove odličnim saveznikom za osveženje, ali i izvor vitamina, minerala i vlakana. Ipak, nije svako voće jednako, a stručnjaci savetuju da se prednost da sezonskim vrstama koje su prirodno bogate vodom i hranljivim materijama.

Zašto je sezonsko voće najbolji izbor?

Voće koje sazreva u prirodnoj sezoni obično je ukusnije, svežije i bogatije hranljivim sastojcima. Osim toga, kraće putuje do potrošača, pa zadržava više vitamina i antioksidanasa.

Tokom leta posebno se preporučuje raznovrsna kombinacija voća, umesto oslanjanja na samo jednu vrstu.

Koje voće je odličan izbor leti?

Lubenica je među omiljenim letnjim namirnicama jer sadrži više od 90 odsto vode. Osim što osvežava, doprinosi unosu tečnosti i sadrži vitamin C, vitamin A i antioksidans likopen.

Dinja je bogata beta-karotenom, vitaminom C i kalijumom, a lako se vari i odlična je kao lagani međuobrok.

Breskve i nektarine sadrže vlakna, vitamine A i C i predstavljaju dobar izbor za one koji žele zdravu užinu.

Kajsije su poznate po visokom sadržaju beta-karotena, koji organizam pretvara u vitamin A važan za kožu i vid.

Bobičasto voće, poput malina, kupina, borovnica i ribizli, bogato je antioksidansima i vlaknima. Ove voćke imaju relativno manji sadržaj prirodnih šećera u poređenju sa nekim drugim vrstama i često se preporučuju kao deo uravnotežene ishrane.

Sa kojim voćem ipak ne treba preterivati?

Iako je voće zdravo, ono sadrži prirodne šećere, pa ni sa jednom vrstom ne treba preterivati.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• grožđe, koje sadrži više prirodnih šećera i lako se pojede u većim količinama;
• trešnje, koje mogu izazvati stomačne tegobe ako se unesu u velikim količinama odjednom;
• sušeno voće, koje ima znatno više šećera i kalorija po gramu nego sveže voće.

To, naravno, ne znači da ove namirnice treba izbegavati, već da ih je najbolje jesti u umerenim porcijama.

Kada je najbolje jesti voće?

Ne postoji univerzalno pravilo da voće mora da se jede u određeno doba dana. Može biti odličan doručak, užina ili desert. Važnije od vremena kada ga jedete jeste ukupna količina i raznovrsnost tokom dana.

Ako voće kombinujete sa šakom orašastih plodova ili čašom jogurta, obrok će vas duže držati sitim jer ćete uneti i proteine i zdrave masti.

Koliko voća je dovoljno?

Nutricionisti uglavnom preporučuju dve do četiri porcije voća dnevno, u okviru uravnotežene ishrane. Najbolji izbor je da tanjir bude što šareniji – različite boje voća znače i različite vitamine, minerale i antioksidanse.

Zato ovog leta iskoristite bogatu ponudu domaćeg sezonskog voća. Lubenica, dinja, breskve, kajsije, maline, kupine i borovnice nisu samo osveženje na vrućini, već i jednostavan način da organizmu obezbedite važne hranljive materije. Ključ je u raznovrsnosti i umerenosti – upravo tada voće donosi najviše koristi.