Gotovo svako ko leti nosi naočare doživeo je istu situaciju – uđete sa vrelog asfalta u prodavnicu, automobil ili klimatizovan stan, a stakla se u trenutku zamagle. Iako deluje kao sitnica, iza ove pojave krije se jednostavna fizika.

Do zamagljivanja dolazi zbog naglog prelaska između različitih temperatura. Kada ste napolju, naočare se zagreju zajedno sa okolinom. Kada uđete u hladniji prostor, površina stakala se brzo hladi.

Istovremeno, vazduh koji je topao i vlažan dolazi u kontakt sa hladnijom površinom stakala.

Šta se zapravo dešava?

Topao vazduh može sadržati veću količinu vodene pare. Kada ta para dođe do hladne površine, deo nje prelazi u sitne kapljice vode.

Te mikroskopske kapljice formiraju tanak sloj na staklima, zbog čega naočare izgledaju kao da su „obavijene maglom“.

Isti princip možete primetiti kada iz hladnog prostora izađete napolje po velikoj vrućini – samo što se tada kondenzacija može pojaviti na drugoj strani površine.

Zašto se to leti posebno često dešava?

Leti su temperaturne razlike između spoljašnjeg i klimatizovanog prostora često veoma velike.

Ako je napolju veoma toplo, a klima u prostoriji podešena na znatno nižu temperaturu, naočare se naglo hlade čim uđete unutra. Što je razlika u temperaturi veća, veća je i verovatnoća da će se pojaviti kondenzacija.

Kako možete sprečiti zamagljivanje?

Postoje jednostavni načini da smanjite ovu pojavu.

Naočare možete ostaviti nekoliko trenutaka na licu i sačekati da se postepeno prilagode temperaturi prostora. Pomaže i pravilno čišćenje stakala, kao i korišćenje preparata namenjenih sprečavanju zamagljivanja naočara.

Važno je da zamagljena stakla ne brišete grubom ili prljavom tkaninom, jer možete napraviti sitne ogrebotine.

Dakle, naočare se ne „znoje“ kada uđete sa vrućine – na njihovoj površini se kondenzuje vodena para iz vazduha. Razlog je jednostavan: topao i vlažan vazduh susreće hladnu površinu.

Ako ste nekada sedeli u društvu i primetili da komarci gotovo uvek pronađu baš vas, dok osoba pored vas prođe bez ijednog ujeda, niste to umislili. Komarci zaista mogu biti privučeniji određenim ljudima, a razlog nije samo „slatka krv“, kako se često govori.

Ovi insekti koriste više različitih signala kako bi pronašli domaćina, a među njima su ugljen-dioksid koji izdišemo, telesna toplota, mirisi kože i druge hemijske supstance koje naše telo proizvodi.

Ugljen-dioksid im pomaže da vas pronađu

Komarci mogu da registruju ugljen-dioksid koji izdišemo. Kada ga osete, mogu da krenu u pravcu izvora.

Zbog toga osobe koje izdišu više ugljen-dioksida mogu biti uočljivije komarcima. Na količinu izdisanog CO₂ mogu uticati veličina tela, fizička aktivnost i drugi faktori.

Zato se često čini da komarci „jure“ osobu koja se više kreće ili fizički napreže.

Miris kože igra veliku ulogu

Na koži se nalaze brojne supstance koje zajedno stvaraju naš karakterističan miris. Komarci mogu reagovati na određene hemijske spojeve koji se nalaze u znoju i na površini kože.

Zanimljivo je da sastav kožnog mikrobioma, odnosno mikroorganizama koji prirodno žive na našoj koži, takođe može uticati na telesni miris koji komarci registruju.

Zbog toga različiti ljudi mogu biti različito privlačni komarcima, čak i kada sede jedni pored drugih.

I toplota tela može biti signal

Komarci mogu registrovati toplotu, pa im temperatura kože predstavlja još jedan signal koji im pomaže da pronađu domaćina.

Tokom fizičke aktivnosti telo proizvodi više toplote, a znojenje menja i miris kože. Zbog toga se posle treninga ili dužeg boravka napolju nekima može činiti da su posebno „zanimljivi“ komarcima.

Odeća takođe može napraviti razliku

Boja i izgled odeće mogu uticati na to koliko je osoba uočljiva komarcima, naročito nakon što insekt već registruje ugljen-dioksid i druge signale.

Zato tokom večernjeg boravka napolju može biti korisno nositi dužu, laganu odeću koja pokriva veći deo kože.

A šta je sa krvnom grupom?

Krvna grupa može imati određenu ulogu kod nekih vrsta komaraca, ali ona nije jedini faktor koji određuje ko će biti češće ujeden.

Dakle, nije tačno da komarci biraju ljude isključivo prema krvnoj grupi. Na njihovo ponašanje utiče kombinacija više različitih signala.

Kako da smanjite broj ujeda?

Tokom perioda kada ima mnogo komaraca, posebno u večernjim satima, pomoći mogu repelenti namenjeni zaštiti od insekata, odeća koja pokriva ruke i noge, kao i mreže na prozorima i vratima.

Takođe je važno ukloniti ili redovno menjati ustajalu vodu oko kuće i u dvorištu, jer takva mesta mogu predstavljati pogodna mesta za razmnožavanje komaraca.

Dakle, ako komarci u društvu uvek pronađu baš vas, razlog verovatno nije u tome što imate „slađu krv“. Njih privlači kombinacija mirisa, toplote, ugljen-dioksida i drugih signala koje vaše telo emituje.

Letnje sunce može za samo nekoliko sati ostaviti neprijatne posledice na koži. Crvenilo, zatezanje, bol i kasnije ljuštenje najčešći su znaci opekotina od sunca, a upravo tada mnogi prave greške koje mogu dodatno da iritiraju kožu.

Kada koža počne da se ljušti, to je znak da se oštećene površinske ćelije postepeno uklanjaju. Iako je nekada teško odoleti, ljušteći deo kože ne treba nasilno skidati niti čupati.

Ne gulite kožu

Jedna od najvećih grešaka jeste ručno skidanje kože koja se ljušti. Na taj način možete napraviti sitne povrede i dodatno povećati rizik od infekcije.

Pustite kožu da se prirodno regeneriše. Ako vam smetaju delovi koji se odvajaju, nemojte ih čupati niti koristiti piling kako biste ih „uklonili“.

Izbegavajte vrelu vodu

Dugo tuširanje veoma toplom vodom može dodatno isušiti i iritirati već oštećenu kožu.

Mnogo bolji izbor je mlaka ili prijatno rashlađena voda. Nakon tuširanja kožu nemojte snažno trljati peškirom, već je nežno tapkanjem osušite.

Ne stavljajte alkohol i agresivne preparate

Proizvodi koji sadrže alkohol, parfeme ili druge sastojke koji dodatno iritiraju kožu mogu izazvati peckanje i pogoršati neprijatan osećaj.

Nakon tuširanja kožu je bolje nežno hidrirati odgovarajućim losionom ili kremom za negu kože nakon izlaganja suncu.

Nemojte ponovo izlagati izgorelu kožu suncu

Ako je koža već oštećena, dodatno sunčanje može samo pogoršati stanje.

Dok se koža ne oporavi, najbolje je izbegavati direktno izlaganje suncu i zaštititi zahvaćene delove odećom. Kada boravite napolju, koristite odgovarajuću zaštitu od sunca.

Kada je potrebno potražiti pomoć?

Veće opekotine, pojava brojnih plikova, jak bol, otok, visoka temperatura, mučnina, vrtoglavica ili izražena slabost mogu biti znak da opekotina nije blaga i da je potrebno potražiti savet lekara.

Najvažnije je zapamtiti da ljuštenje kože nije znak da je treba guliti. Koži nakon opekotina potrebno je vreme da se obnovi, a najbolja pomoć je nežna nega, hidratacija i potpuno izbegavanje novog izlaganja suncu dok se ne oporavi.