Pesma koju dete sluša dok se igra možda deluje kao obična zabava, ali muzika angažuje više različitih sposobnosti istovremeno. Od pamćenja i pažnje do jezika i koordinacije, muzika može biti zanimljiv deo ranog razvoja deteta.

Još od najranijeg uzrasta deca reaguju na ritam, melodiju i glas. Pevanje, tapšanje uz muziku ili jednostavno slušanje omiljene pesme predstavljaju aktivnosti koje mogu podstaći različite oblike učenja.

Muzika i razvoj mozga kod dece

Istraživanja ukazuju na povezanost muzičkog iskustva sa razvojem određenih kognitivnih sposobnosti. Posebno se proučava način na koji muzika može biti povezana sa pažnjom, pamćenjem i sposobnošću obrade zvukova.

Kada dete peva pesmu ili pokušava da prati ritam, ono istovremeno sluša, pamti redosled zvukova i usklađuje pokrete sa onim što čuje.

Može da pomogne i razvoju govora

Ritam i melodija prirodno privlače pažnju deteta, a pesmice mogu pomoći u upoznavanju sa novim rečima i zvukovima jezika. Ponavljanje stihova podstiče dete da sluša, pamti i samo učestvuje.

Zato su jednostavne pesmice, brojalice i igre uz pokret odličan način da roditelji kroz zabavu uvedu muziku u svakodnevicu.

Ne mora svako dete da svira instrument

Važno je da muzika ne postane još jedna obaveza. Slušanje, pevanje, plesanje, udaranje ritma ili pravljenje jednostavnih zvukova mogu biti sasvim dovoljni za pozitivno muzičko iskustvo.

Ako dete kasnije pokaže interesovanje za instrument, časovi muzike mogu biti dodatna prilika za učenje i razvijanje novih veština.

Najvažnije je da muzika bude izvor radosti, a ne pritiska. Zajedničko pevanje i ples mogu istovremeno biti igra, vreme provedeno sa roditeljima i zanimljiv način da dete istražuje svet zvukova.

Sve veći broj žena odlučuje se za majčinstvo u kasnijim godinama. Trudnoća posle 35. godine danas nije neobična, ali sa sobom može doneti određene rizike i zahteva pažljivije praćenje tokom trudnoće.

Izraz trudnoća u poznim godinama često se koristi za trudnoću kod žena koje imaju 35 ili više godina u trenutku porođaja. Važno je, međutim, znati da godine same po sebi ne određuju kako će trudnoća izgledati. Zdravstveno stanje, prethodne trudnoće i drugi individualni faktori takođe imaju važnu ulogu.

Zašto se trudnoća posle 35. godine pažljivije prati?

Sa godinama se povećava verovatnoća pojedinih komplikacija u trudnoći. Među njima su gestacijski dijabetes i povišen krvni pritisak, dok se povećava i rizik od određenih hromozomskih poremećaja kod bebe.

Istovremeno, plodnost žene prirodno opada sa godinama, što može otežati ostvarivanje trudnoće. Zbog toga je razgovor sa ginekologom pre planiranja trudnoće posebno značajan.

Kontrole su važan deo trudnoće

Kada trudnoća nastupi, redovni pregledi omogućavaju lekaru da prati zdravlje majke i razvoj bebe. U zavisnosti od godina i drugih faktora rizika, mogu biti ponuđeni dodatni prenatalni skrininzi i dijagnostički testovi.

Važno je da se svaki pregled i test preporuče individualno, a rezultate treba tumačiti zajedno sa lekarom.

Šta žena može da uradi pre trudnoće?

Pre planiranja trudnoće korisno je zakazati pregled kod ginekologa, razgovarati o postojećim zdravstvenim problemima i terapijama, kao i proveriti da li su potrebne određene analize. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola i cigareta takođe su važni za zdravlje pre i tokom trudnoće.

Trudnoća posle 35. godine nije razlog za paniku, ali jeste dobar razlog za odgovorno planiranje i redovno praćenje. Svaka trudnoća je drugačija, pa se procena rizika uvek pravi prema konkretnoj ženi i njenom zdravstvenom stanju.

Otključate telefon čim se probudite. Proverite poruke. Stavite kafu. Sednete na isto mesto. Otvorite istu aplikaciju kada vam postane dosadno.

Mnoge od tih radnji radimo gotovo automatski.

Psiholozi navike opisuju kao ponašanja koja se kroz ponavljanje toliko učvrste da postaju relativno automatska i vezana za određene situacije.

Zašto mozak voli rutinu?

Kada određenu radnju ponavljamo u sličnom kontekstu, ona zahteva sve manje svesnog razmišljanja.

Psihološkinja Wendy Wood objašnjava da veliki deo našeg ponašanja oblikuju automatske rutine povezane sa kontekstom, a ne samo sa našim trenutnim namerama.

To znači da ponekad ne proveravamo telefon zato što smo svesno odlučili da to želimo. Jednostavno smo navikli da to uradimo u određenom trenutku.

Zato je neke navike teško promeniti

Ako pokušavate da promenite naviku, nije dovoljno samo reći sebi „od sada ovo neću raditi“.

Okruženje može imati veliku ulogu. Ako je određena radnja godinama povezana sa istim mestom, vremenom ili situacijom, promena tog konteksta može pomoći da se promeni i ponašanje.

Zato sledeći put kada uhvatite sebe kako automatski radite nešto što ponavljate svakog dana, zastanite na trenutak.

Možda nije stvar u tome da ste odlučili da to uradite.

Možda je jednostavno postala — navika.