Recept sa pršutom, kajmakom i kačkavaljem za porodični obrok koji će svi voleti, gotov za manje od sat vremena

Za sve ljubiteljke domaće kuhinje koje traže jednostavan, a bogat obrok, punjeni krompir iz rerne sa pršutom i kajmakom je pravi izbor. Ovaj recept pretvara običan krompir u ukusnu poslasticu koja miriše na detinjstvo i porodične ručkove.

Za pripremu vam je potrebno nekoliko većih krompira, malo pršute, crveni luk, nekoliko kašika kajmaka, rendani kačkavalj, pavlaka za kuvanje, maslinovo ulje, so i biber. Sve ove namirnice lako ćete pronaći u lokalnim prodavnicama, a priprema ne zahteva puno vremena, što ga čini savršenim i za zaposlene žene.

Prvo dobro operite krompire, izbockajte ih viljuškom i stavite u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pecite ih između 45 i 60 minuta, dok ne omekšaju i ne dobiju zlatnu koricu. Kada su pečeni, presecite ih na pola i pažljivo izdubite sredinu. Izdubljeni krompir izmešajte sa sitno seckanom pršutom i proprženim crvenim lukom, pa dodajte kajmak, pavlaku i rendani kačkavalj. Po želji, možete ubaciti i sitno seckane kisele krastavce ili malo dimljene paprike za dodatni šmek.

Napunjene polovine krompira vratite u pleh, pospite ostatkom sira i zapecite još 10 do 15 minuta, dok se sve lepo ne sjedini i dobije ukusnu koricu. Ovaj krompir možete poslužiti kao glavni obrok za ručak ili večeru, a sigurno će ga obožavati i deca i odrasli.

Domaćice često ističu važnost da se krompir ne prepeče, kako bi ostao sočan unutra. ‘Najlepše je kada krompir ima hrskavu koricu, a unutrašnjost ostane mekana i kremasta’, kaže Dragana Jovanović, domaćica iz Beograda.

Ovaj specijalitet je odličan izbor i za posebne prilike, ali i za obične dane kada želite da razveselite svoje najbliže toplim, mirisnim obrokom koji podseća na tradiciju.

Jednostavna tehnika sa bojom, sodom bikarbonom i sirćetom donosi umetnički izgled i radost za celu porodicu

Kako se bliže praznici, mnoge žene žele da osveže tradicionalno farbanje uskršnjih jaja i unesu novu dozu kreativnosti u svoj dom. Ove godine naročito popularna postaje metoda poznata kao vulkansko farbanje, koja omogućava da jaja izgledaju kao prava mala umetnička dela. Ova tehnika je jednostavna i izuzetno zabavna, posebno kada u njoj učestvuju deca.

Iako se kod nas najčešće jaja boje u crvenu, sve više domaćica voli da eksperimentiše sa različitim bojama i tehnikama kako bi praznični sto bio što šareniji i veseliji. Vulkansko farbanje, iako još uvek nije svuda poznato, postaje pravi hit zahvaljujući svom neobičnom izgledu i lakoći pripreme.

Za ovu metodu potrebni su osnovni sastojci koje već imate kod kuće: obična boja za jaja, soda bikarbona, sirće i po želji malo ulja za dodatni efekat. Jaja se prvo kuvaju kao i obično, a dok su još topla, preliju se mešavinom koja stvara razigrane šare i teksture nalik vulkanskoj površini.

U razgovoru sa profesorkom srpskog jezika i književnosti, koja godinama neguje porodične običaje, saznajemo koliko ovakve aktivnosti mogu biti vredne za decu: „Ne samo što razvijaju kreativnost, već kroz igru i druženje uče o tradiciji i značaju praznika. Ovakve aktivnosti zbližavaju porodicu i ostaju u pamćenju kao lepe uspomene.“

Mnoge žene su primetile da je ova tehnika odlična i za one koji se ne snalaze najbolje sa klasičnim farbanjem, jer nije potrebna preciznost – rezultat je sjajan čak i početnicima. Deca mogu sasvim samostalno da se uključe, što dodatno doprinosi prazničnoj atmosferi i porodičnoj zabavi.

Ako želite da ove godine vaša uskršnja korpa bude posebna i drugačija, vulkansko farbanje je pravi izbor. Uživaćete u procesu, vaši gosti će biti oduševljeni unikatnim dizajnom, a najmlađima ćete pružiti priliku da izraze svoju kreativnost.

Saznajte zašto stručnjaci preporučuju pasterizovano mleko i koje su potencijalne opasnosti konzumacije sirovog mleka, posebno za žene, trudnice i decu.

Sve više žena danas razmišlja o tome da li je bolje izabrati sirovo ili pasterizovano mleko za svoju porodicu. Na tržištu su dostupne obe varijante, ali se postavlja pitanje – koje rizike nosi sirovo mleko i kome može najviše da škodi?

Sirovo mleko nije prošlo proces pasterizacije, odnosno termičke obrade kojom se uništavaju opasne bakterije. Ova metoda uvedena je još u 19. veku kako bi se smanjilo širenje ozbiljnih bolesti putem mleka. Nutricionistkinja dr Erin Rossi objašnjava: „Pasterizacija mleka znači da ga zagrevate na 71,66 stepeni Celzijusa samo 20 sekundi. Taj proces ubija sve bakterije.“

Mnoge žene biraju sirovo mleko iz tradicionalnih razloga, zbog uverenja da je zdravije ili iz sumnje u velike proizvođače. Ipak, važno je znati da sirovo mleko može sadržati bakterije poput E. coli, Salmonelle i Listerije, koje su posebno rizične za trudnice, malu decu, starije osobe i one sa slabijim imunitetom.

Dr Rossi ističe: „Ove bakterije mogu da povećaju rizik od trovanja hranom i komplikacija koje prate to stanje.“ Najveći rizik postoji za trudnice jer Listerija može prouzrokovati pobačaj, prevremeni porođaj ili ozbiljne infekcije kod beba. Deca i osobe sa slabim imunitetom takođe su posebno ugrožene.

Prema preporukama većine zdravstvenih organizacija, pasterizovano mleko je sigurniji izbor. „Pasterizacija mnogo doprinosi sprečavanju bolesti koje se dovode u vezu sa sirovim mlekom“, navodi dr Rossi.

Često se misli da sirovo mleko ima više hranljivih materija, ali nauka to ne potvrđuje. „Nutritivna vrednost je ista za sva mleka. Pasterizacija ne smanjuje hranljive materije, već smanjuje bakterije“, objašnjava dr Rossi. Takođe, ni po pitanju laktoze nema razlike – oba tipa mleka sadrže iste proteine koji mogu izazvati netoleranciju kod osetljivih osoba.

Kao zaključak, u porodicama sa malom decom, trudnicama ili starijim članovima, preporučuje se da birate pasterizovano mleko kako biste obezbedili maksimalnu zaštitu zdravlja svojih najbližih.