Naučnici otkrivaju zašto borovnice, šljive i kupine pružaju zaštitu ženama – ključ je u flavanolima

Sve više žena u Srbiji posvećuje pažnju prevenciji srčanih bolesti, naročito kako starimo. Nedavno istraživanje tima sa University of Reading, sprovedeno zajedno sa američkim stručnjacima, pružilo je smernice o tome koje vrste voća i povrća najviše pomažu zdravlju ženskog srca. Naučnici su analizirali ishranu više od 30.000 ljudi i zaključili da je za optimalnu zaštitu srca važno unositi najmanje pet porcija voća i povrća dnevno (po 80 grama), ali i pažljivo birati vrste.

Studija ističe da su borovnice, šljive, kupine, trešnje i drugo bobičasto voće izuzetno bogati flavanolima – biljnim jedinjenjima koja su povezana sa značajno manjim rizikom od srčanih bolesti. Iako mnoge žene pokušavaju da dostignu preporučenih pet porcija voća i povrća, manje od 20% njih konzumira dovoljno flavanola. Zato je izbor plodova presudan.

Flavanoli dokazano štite srce i krvne sudove, a ranija istraživanja pokazuju da dnevni unos oko 500 mg flavanola može bitno smanjiti rizik od smrti usled kardiovaskularnih oboljenja. Najnoviji podaci pokazuju da čak i žene koje jedu preporučene količine voća i povrća često ne unesu dovoljno ovih korisnih materija, pa je preporuka da se u ishranu uključe namirnice sa visokim sadržajem flavanola. Glavni autor studije, dr Javier Ottaviani, naglašava: „Flavanoli mogu značajno da smanje rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti, ali samo ako ih konzumirate u dovoljnoj količini. Uključivanje šake kupina, cele jabuke ili šolje zelenog čaja uz obrok može napraviti razliku.“

Konkretno, šljive (500 g) sadrže oko 450 mg flavanola, brusnice (250 g) imaju oko 300 mg, dok kupine (200 g) sadrže 250 mg. Jedna šolja zelenog čaja (250 ml) donosi 200 mg flavanola. Bobičasto voće kao što su bobice (80 g) sadrži 140 mg, trešnje (400 g) oko 130 mg, a srednja jabuka sa korom (200 g) oko 110 mg. Borovnice i jagode sadrže nešto manje, ali ostaju korisne. Dodatno, pinto pasulj je odličan izvor flavanola za one koji žele još raznovrsniji jelovnik.

Ukoliko želite da smanjite rizik od srčanih bolesti, birajte ove namirnice što češće, vodeći računa i o raznovrsnosti. Uključivanje šolje zelenog čaja uz doručak ili užinu može biti još jedan koristan korak u zaštiti srca.

Iako i dalje važi preporuka o pet porcija voća i povrća dnevno, profesor Gunter Kuhnle ističe da je važno koje vrste biramo: „Različite vrste voća i povrća nude različite koristi. Sada imamo priliku da preporuke budu još preciznije i korisnije za žene.“ Svaka žena može pronaći kombinaciju koja joj najviše odgovara i uklopiti je u svakodnevni režim.

Na kraju, male promene u ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca. Praćenje unosa voća i povrća pomaže u očuvanju zdravlja, a iako nema čudotvorne namirnice, pravi izbor dugoročno doprinosi boljem kvalitetu života i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Naučite koja četiri znaka upozoravaju na pokvarenu hranu i saznajte kako da smanjite bacanje namirnica

Zdravlje porodice je na prvom mestu, a istovremeno je važno i racionalno trošiti novac na hranu. Dok se svakodnevno suočavamo sa sve višim cenama namirnica, često nismo sigurni da li hranu treba baciti čim izgubi svežinu. Stručnjaci savetuju da postoje četiri ključna pokazatelja da je vreme za bacanje hrane: buđ na površini, sluzav sloj, pojava tečnosti i jak neprijatan ili kiseo miris. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, ne rizikujte – hranu odmah uklonite iz upotrebe. S druge strane, promena boje, blaga suvoća ili smežuranost nisu uvek opasni i često ne znače da je namirnica neupotrebljiva. Prepoznavanjem ovih razlika možete sprečiti nepotrebno bacanje i dodatno zaštititi zdravlje ukućana, posebno dece i starijih.

Voće i povrće koje naizgled nije idealno još uvek može biti korisno. Tamne ili skoro crne banane odlične su za smutije, kolače, palačinke i mafine, a jedino ih treba čuvati dalje od drugog voća kako ne bi ubrzale sazrevanje. Jabuke koje su malo suve ili smežurane mogu se koristiti za kompot, pečenje ili kolače, dok su tvrde kore limuna i narandže još uvek dobre za marmelade ili marinade. Kod jabuka i krušaka, deo zahvaćen truleži možete odstraniti zajedno sa dva do tri centimetra zdravog tkiva. Ipak, kada se buđ pojavi na mekom voću poput jagoda ili malina, bacite celu količinu jer se gljivice brzo šire kroz mekano tkivo – isto važi i za povrće. Smežurana šargarepa, tikvica ili paprika mogu i dalje biti odlične za čorbe i variva, a lisnato povrće poput spanaća često može povratiti svežinu potapanjem u hladnu vodu na pola sata.

Kada je reč o hlebu, čak i ako uklonite deo zahvaćen buđi, cela vekna više nije bezbedna jer se spore mogu proširiti nevidljivo. Zato je preporuka da hleb sa buđi odmah bacite. Krompir s druge strane, predstavlja poseban rizik kada ima zelene delove ili intenzivno klija – tada se stvaraju prirodni toksini koji mogu biti opasni, posebno za decu, pa te delove obavezno odstranite ili potpuno izbegavajte takav krompir.

Na kraju, važno je razlikovati namirnice koje su samo izgubile svežinu od onih koje su zaista pokvarene. Time ne samo da čuvate zdravlje porodice i sprečavate moguće trovanje, već i štitite kućni budžet od nepotrebnog rasipanja. „Ako ste u dilemi, zdravlje uvek treba da bude prioritet“, savetuje nutricionistkinja Jovana Marković. Pravilno skladištenje i pravovremeno prepoznavanje kvarenja čine kuhinju sigurnijom i pomažu da vaši troškovi budu manji.

Tradicionalni recept sa zeljem, mlevenim mesom i pirinčem, lako priprema i autentičan ukus za celu porodicu

Sarmice sa zeljem su omiljeno jelo domaće kuhinje koje vekovima okuplja porodicu i budi uspomene iz detinjstva. Ovaj specijalitet žene širom regiona rado pripremaju kada žele da okupe najmilije i podsete ih na zaboravljene mirise doma. Za pripremu ovog jela nije potrebno mnogo vremena, ali ono pruža bogatstvo ukusa koji ostaje upamćen još dugo nakon obroka.

Za autentičan ukus sarmica sa zeljem, potrebno je oko kilogram svežeg zelja, 500 grama mlevenog mesa po izboru, jedna glavica crnog luka, šolja pirinča, so, biber i malo aleve paprike. Najvažniji korak je da listove zelja kratko obarite u ključaloj vodi kako bi omekšali i bili lakši za uvijanje.

U međuvremenu, sitno seckani crni luk propržite na malo ulja, zatim dodajte mleveno meso i kratko ga zapecite. Umešajte opran pirinač, začine i sve dobro sjedinite. Pripremljenim filom punite listove zelja i uvijajte male rolnice. Sarmice se ređaju u šerpu jednu do druge, a zatim se preko njih sipa voda ili blagi bujon.

Sarmice se kuvaju na tihoj vatri oko sat i po vremena, čime jelo postaje izuzetno sočno. Tokom kuvanja, zelje otpušta svoje prirodne sokove i daje bogat ukus filu. Najlepše je poslužiti ih tople, sa dodatkom kisele pavlake i svežeg hleba.

Ovaj recept često biraju žene kada žele da zadovolje ukuse mlađih i starijih članova porodice. “Sarmice sa zeljem su moj način da vratim osmeh na lice najmilijima, posebno kad se svi okupimo oko stola”, izjavila je Milica Petrović iz Novog Sada.

Recept sarmica sa zeljem može se prilagoditi različitim vrstama mesa ili začina, što svakoj domaćici daje mogućnost da unese lični pečat, ali ostane verna tradiciji. Ovo jelo je dokaz da najlepši ukusi dolaze iz jednostavnih recepata koji se prenose s kolena na koleno. Sarmice su odličan izbor za porodične ručkove, praznike ili kada želite da obradujete drage osobe toplim, domaćim jelom. Svaki zalogaj podseća na dom, sigurnost i ljubav, zbog čega su sarmice sa zeljem nezaobilazni deo svake ženske kuhinje.