Rana konzumacija masti i šećera menja apetit i povećava rizik od gojaznosti kasnije u životu
Najnovija naučna istraživanja ističu koliko je važno šta deca jedu u najranijem uzrastu, jer te navike mogu dugoročno uticati na funkcionisanje mozga, bez obzira na kasnije promene u ishrani. Studija iz februara 2026. pokazuje da ishrana bogata mastima i šećerima u detinjstvu može trajno izmeniti rad hipotalamusa – centra u mozgu koji reguliše osećaj gladi i potrošnju energije. Ove promene mogu ostati neprimetne čak i ako dete kasnije dostigne normalnu telesnu težinu, ali mozak i dalje može reagovati na hranu na način koji povećava rizik od gojaznosti.
Hipotalamus je odgovoran za ravnotežu između gladi i sitosti, a istraživači su zaključili da često uživanje u visokokaloričnim grickalicama i slatkišima tokom detinjstva može izazvati trajne promene u signalima koji regulišu apetit. To može dovesti do navike prejedanja i većih šansi za gojaznost u odraslom dobu. Kako se navodi u studiji, „promene u mozgu se mogu zadržati čak i nakon povratka na zdraviju ishranu i normalnu telesnu težinu“.
Savremeni način života često izlaže decu slatkišima i brzoj hrani, naročito tokom proslava, sportskih događaja i školskih aktivnosti. Navike iz tog perioda mogu oblikovati odnos prema hrani tokom celog života, pa je rano usvajanje zdravih prehrambenih izbora od presudnog značaja.
Ipak, postoji način da se ublaže negativne posledice ranije loše ishrane. Naučnici su otkrili da promene u crevnom mikrobiomu mogu povoljno uticati na zdravlje mozga. Dve strategije se posebno izdvajaju: unos korisne bakterije Bifidobacterium longum, koja poboljšava komunikaciju između creva i mozga, i konzumacija prebiotskih vlakana poput FOS i GOS, koja podstiču rast dobrih bakterija. Ova vlakna prirodno se nalaze u povrću kao što su crni i beli luk, praziluk, špargle i banane.
Veza između creva i mozga ima veliki značaj za apetit, raspoloženje i metabolizam, a ukoliko se poremeti u detinjstvu, posledice mogu biti dugotrajne. Zato je podrška zdravlju crevnog mikrobioma kroz raznovrsnu i izbalansiranu ishranu važna još od najranijeg uzrasta. Svakodnevni izbori hrane, kako u porodici, tako i u školskom okruženju, ključni su za postavljanje temelja zdravlja dece za ceo život.
