Ako ste među onima koji legnu sa namerom da pogledaju samo jedan video, a zatim shvate da je prošlo sat vremena, niste jedini.

Problem sa telefonom pred spavanje nije samo svetlost ekrana. Društvene mreže, kratki video-sadržaji i stalno smenjivanje novih informacija drže pažnju u stanju iščekivanja. Mozak ne zna šta će sledeće dobiti, pa upravo zato nastavlja da traži još.

Posebno su problematični kratki sadržaji. Jedan video traje nekoliko sekundi, zatim dolazi novi, pa još jedan. Za razliku od filma ili emisije sa jasnim krajem, ovde praktično ne postoji prirodna tačka na kojoj ćemo reći „dosta“.

Zbog toga odlazak u krevet sa telefonom može postati rutina koju je teško prekinuti.

Najjednostavniji eksperiment je da telefon ne bude pored jastuka, već nekoliko metara dalje. Još bolje je napraviti period bez društvenih mreža pre spavanja. Čak i kada se ne promeni ništa drugo, mnogi tada shvate koliko su zapravo vremena provodili uz ekran.

Mnogi ljudi čim otvore oči posežu za telefonom. Umesto da se razbude, provere kako se osećaju i započnu dan bez opterećenja, prvo gledaju poruke, društvene mreže, mejlove i vesti.

Takav početak dana može da uvede mozak u stanje stalne stimulacije pre nego što smo uopšte ustali iz kreveta. Umesto postepenog razbuđivanja, odmah počinjemo da reagujemo na tuđe zahteve, informacije i probleme.

Još jedna česta greška jeste preskakanje doručka, naročito kod ljudi koji rano odlaze na posao. Uz to često ide i velika količina kafe, premalo vode i višesatno sedenje.

Stručnjaci zbog toga sve češće savetuju jednostavniju jutarnju rutinu: čaša vode, nekoliko minuta kretanja, prirodno svetlo i odlaganje telefona barem prvih 15–30 minuta nakon buđenja.

Ne postoji jedna savršena rutina za sve, ali način na koji započnemo dan može značajno uticati na osećaj energije, koncentraciju i raspoloženje tokom narednih sati.

Nije uvek problem u jednom velikom računu. Mnogo češće novac odlazi na desetine malih troškova koje gotovo i ne primećujemo – dostave hrane, kafe usput, pretplate koje više ne koristimo, taksi kada kasnimo, impulsivne kupovine u prodavnici i razne sitnice koje pojedinačno ne deluju skupo.

Problem nastaje kada se sve sabere na kraju meseca. Čak i nekoliko stotina dinara dnevno može prerasti u ozbiljnu sumu tokom godine. Upravo zato stručnjaci za lične finansije savetuju da se nekoliko nedelja beleži baš svaki trošak, bez obzira na to koliko je mali.

Posebno su problematične automatske pretplate. Čovek ih jednom aktivira, a zatim na njih zaboravi. Novac se skida svakog meseca, dok korisnik često više ni ne koristi uslugu koju plaća.

Dobar način kontrole budžeta nije nužno potpuno odricanje od svega. Mnogo je efikasnije pronaći troškove koji se ponavljaju, a ne donose stvarnu vrednost. Kada se oni saberu, mnogi se iznenade koliko novca zapravo mogu da oslobode bez velikih promena životnih navika.