Jednostavan recept sa pelatom, maslinovim uljem i bosiljkom za bogat, zdrav i ukusan sos koji podiže pastu na viši nivo

U današnje vreme žene često traže recepte koji su istovremeno brzi i zdravi, a domaći paradajz sos je upravo takvo rešenje. Ovaj sos, koji se priprema od zrelog paradajza ili kvalitetnog pelata, maslinovog ulja, belog luka i nekoliko listova svežeg bosiljka, izdvaja se po svom bogatom ukusu i mirisu. Priprema počinje tako što se maslinovo ulje zagreje, a zatim se dodaje sitno seckani beli luk, vodeći računa da ne potamni kako ne bi postao gorak. Kada zamiriše, dodaje se usitnjeni pelat ili svež, oljušten paradajz. U ovoj fazi dodajte malo soli, bibera, a za kiseliji paradajz može i jedna kašičica šećera po ukusu. Sos se kuva na laganoj vatri 30 do 45 minuta, dok višak vode ne ispari i ukusi se ne sjedine.

Prednost ove pripreme je što sami birate sastojke i izbegavate aditive, a završni detalj čini razliku: na kraju kuvanja umešajte nekoliko listova svežeg bosiljka, a pred serviranje dodajte komadić hladnog putera ili još nekoliko kapi maslinovog ulja za svilenkastu teksturu i puniji ukus.

Stručnjaci često preporučuju da, kada je pasta skuvana, prebacite je direktno u tiganj sa sosom i dodate jednu do dve kutlače vode u kojoj se testenina kuvala. Skrob iz te vode pomaže da se sos bolje poveže sa pastom, pa svaki zalogaj bude aromatičan i bogat, a sos se ne odvaja od testenine.

Domaći paradajz sos nije rezervisan samo za špagete – sjajno ide i uz lazanje, njoke, raviole, a odličan je i kao osnova za picu. Mnoge žene vole da naprave veću količinu sosa i zamrznu ga, pa uvek imaju zdravu bazu za brz obrok. Ovako pripremljen sos unosi dah italijanske kuhinje u svaki dom i omogućava celoj porodici da uživa u prirodnim sastojcima.

U samo nekoliko koraka, možete postati pravi majstor italijanskih ukusa kod kuće i svojoj porodici ponuditi zdraviju, ukusniju alternativu kupovnim sosovima.

Mnogi veruju da sladoled izaziva isti nagli skok šećera u krvi kao bombone ili gazirana pića, ali stručnjaci ističu da njegov uticaj može biti drugačiji zbog sastava ove poslastice.

Kada pojedemo sladoled, ugljeni hidrati se razlažu na glukozu koja dospeva u krvotok. Koliko će nivo šećera porasti najviše zavisi od količine unetih ugljenih hidrata, ali i od veličine porcije.

Za razliku od brojnih drugih slatkiša, sladoled sadrži i određenu količinu masti. Upravo mast usporava varenje i apsorpciju glukoze, pa se porast šećera u krvi obično dešava postepeno, a vrhunac može nastupiti kasnije nego nakon konzumiranja slatkiša sa malo ili nimalo masti.

Veličina porcije igra ključnu ulogu

Istraživanja pokazuju da sporije povećanje glukoze ne znači i manji ukupni porast. Organizam će i dalje apsorbovati ugljene hidrate iz sladoleda, samo nešto sporijim tempom.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je količina pojedenog sladoleda često važnija od samog ukusa. Mala porcija sadrži znatno manje ugljenih hidrata od velikog sladoleda iz poslastičarnice, pa će i njen uticaj na nivo šećera biti drugačiji.

Ne reaguju svi organizmi isto

Na tržištu postoje različite vrste sladoleda – sa manje dodatog šećera, više proteina ili zaslađivačima. Takvi proizvodi mogu izazvati blaži porast glukoze, ali i dalje sadrže ugljene hidrate koji utiču na nivo šećera u krvi.

Reakcija organizma razlikuje se od osobe do osobe. Na nju mogu uticati godine života, fizička aktivnost, kvalitet sna, nivo stresa, metabolizam i opšte zdravstveno stanje, zbog čega dve osobe mogu imati potpuno različit odgovor na istu porciju sladoleda.

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a rizik od trovanja i dehidracije raste – posebno kod žena, dece i trudnica

Sa dolaskom leta i porastom temperatura, žene širom Srbije sve češće organizuju porodične obroke na otvorenom i odlaze na piknike, ali treba znati da vrućina znatno ubrzava kvarenje hrane. Stručnjaci napominju da određene namirnice postaju rizične za zdravlje ukoliko se ne skladište i ne pripremaju pravilno.

Letnji meseci pogoduju brzom razmnožavanju bakterija poput salmonele i ešerihije koli, pa i nekoliko sati na sobnoj temperaturi može biti dovoljno da se hrana pokvari. Posebno su osetljivi deca, trudnice, starije žene i osobe sa slabijim imunitetom – za njih čak i blago trovanje može izazvati dehidraciju i ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Na spisku rizičnih namirnica nalazi se i pasulj, koji je odličan izvor proteina, ali sirov ili nedovoljno kuvan može biti opasan zbog lektina koji izazivaju stomačne tegobe, povraćanje i dijareju. Pasulj je neophodno dobro skuvati i odmah nakon hlađenja odložiti u frižider. Slično važi i za zeleni ili proklijali krompir – ovakvi plodovi sadrže prirodne toksine koji mogu izazvati mučninu, glavobolju ili neurološke probleme. Zelene delove treba obavezno odstraniti, a krompir koji je previše zelen – baciti.

Letnje voće, poput trešanja, kajsija i breskvi, često je na jelovniku, ali njihove koštice nikada ne treba lomiti ili grickati, jer tako može doći do oslobađanja cijanida, što je posebno opasno za decu. Isto važi i za semenke jabuka. Dodatni oprez savetuje se i kada su u pitanju divlje pečurke – leti je povećan broj trovanja zbog zamene jestivih i otrovnih vrsta. Dr Nada Petrović, nutricionista, savetuje: “Pečurke uvek kupujte isključivo od proverenih prodavnica ili sertifikovanih uzgajivača.”

Osvežavajući napici od zove su popularni tokom vrućih dana, ali je važno znati da sirova zova nije bezbedna. Nezrele bobice, listovi i kora mogu izazvati mučninu i dijareju. Dr Petrović upozorava: “Termička obrada uništava većinu štetnih supstanci, pa bobice nikada ne treba jesti sirove.”

U letnjim mesecima, posebnu pažnju treba posvetiti izboru i načinu pripreme hrane. Pravilno čuvanje i temeljna termička obrada ključni su za očuvanje zdravlja, naročito za žene koje vode računa o sebi i svojoj porodici.