Odlazak u krevet na vreme ne garantuje uvek da ćete se probuditi odmorni. Na kvalitet sna utiču brojni faktori, od stresa i buke do nepravilnog rasporeda spavanja i večernjih navika.

Dobra vest je da neke od njih možete promeniti bez velikih troškova i komplikovanih pravila.

1. Menjate vreme odlaska u krevet svakog dana.

Ako radnim danima ustajete rano, a vikendom ostajete budni do kasno i dugo spavate, može vam biti teže da održite stabilan ritam. Pokušajte da odlazite na spavanje i ustajete u približno isto vreme.

2. Koristite telefon neposredno pred spavanje.

Poruke, video-sadržaji i beskonačno skrolovanje mogu da odlože odlazak u krevet i održe mozak aktivnim. Uvedite kratku rutinu bez ekrana pre spavanja, na primer čitanje ili mirnu muziku.

3. Pijete kafu kasno tokom dana.

Osetljivost na kofein razlikuje se od osobe do osobe. Ako teško zaspite, probajte da izbegavate kafu i druge izvore kofeina u kasnijim satima i pratite da li se san poboljšava.

4. Spavaća soba je pretopla ili bučna.

Tiše, zamračeno i prijatno rashlađeno okruženje mnogima olakšava spavanje. Ne postoji jedna idealna temperatura za sve, pa pronađite uslove koji vama odgovaraju.

5. Pokušavate da nadoknadite nedostatak sna samo vikendom.

Dovoljno sna važno je tokom cele nedelje. Većini odraslih potrebno je približno sedam do devet sati sna, iako individualne potrebe mogu da se razlikuju.

Ako ste stalno iscrpljeni uprkos dovoljnom vremenu provedenom u krevetu, često se budite, glasno hrčete ili imate prekide disanja tokom sna, razgovarajte sa lekarom. Uzrok ne mora biti samo u navikama.

Kvalitetan san nije luksuz niti izgubljeno vreme. To je važan deo brige o fizičkom zdravlju, koncentraciji i svakodnevnom funkcionisanju.

Početak treninga često prati veliki entuzijazam. Kupujemo sportsku opremu, pravimo detaljan plan i obećavamo sebi da ćemo od sada vežbati svakog dana.

Međutim, upravo prevelika očekivanja mogu da otežaju stvaranje navike.

Ako osoba koja mesecima nije trenirala odmah uvede naporne treninge pet ili šest dana nedeljno, brzo može da se suoči sa umorom, upalom mišića i nedostatkom vremena.

Mnogo je korisnije početi postepeno.

Pravilo koje vredi zapamtiti: bolje je trenirati umereno i redovno nego intenzivno i kratkotrajno.

Za početak, plan može da izgleda ovako:

• Ponedeljak: 20–30 minuta bržeg hodanja.
• Utorak: lagane vežbe snage prilagođene mogućnostima.
• Sreda: odmor ili kratka šetnja.
• Četvrtak: hodanje, vožnja bicikla ili druga aktivnost koju volite.
• Petak: jednostavan trening celog tela.
• Vikend: aktivnost po izboru i dovoljno vremena za oporavak.

Plan treba prilagoditi trenutnoj kondiciji, zdravstvenom stanju i obavezama. Osobe koje imaju hronične bolesti ili duže nisu bile fizički aktivne mogu se posavetovati sa zdravstvenim stručnjakom o odgovarajućem početku.

Važno je i da trening ne posmatrate kao kaznu zbog hrane ili izgubljenog dana. Fizička aktivnost donosi brojne koristi za zdravlje, raspoloženje i kondiciju, čak i kada rezultati nisu odmah vidljivi u ogledalu.

Ne morate svakog dana obarati rekorde. Ponekad je najveći uspeh to što ste obuli patike i izašli iz kuće iako vam se nije vežbalo.

Najbolji plan treninga nije onaj koji izgleda najimpresivnije na papiru, već onaj koji možete da održite mesecima.

Krompir je jedna od najčešćih namirnica u domaćoj kuhinji, ali rezultat ne bude uvek onakav kakav želimo. Umesto zlatne, hrskave korice, često dobijemo mekane komade koji više podsećaju na kuvani krompir.

Dobra vest je da za bolji rezultat nisu potrebni posebni sastojci. Važno je kako pripremate krompir pre pečenja.

Sastojci za 4 osobe

• 1 kg krompira
• 3 kašike ulja
• 1 kašičica slatke mlevene paprike
• 1 kašičica belog luka u prahu
• 1 kašičica suvog ruzmarina ili nekoliko grančica svežeg
• So i biber po ukusu
• 1 ravna kašika kukuruznog skroba, po želji

Priprema

1. Isecite krompir. Operite krompir i oljuštite ga ako želite. Isecite ga na približno jednake kriške kako bi se ravnomerno ispekao.

2. Kratko ga prokuvajte. Stavite krompir u ključalu posoljenu vodu i kuvajte oko 5–7 minuta, u zavisnosti od veličine komada. Ne treba da se potpuno skuva.

3. Dobro ga osušite. Ocedite krompir i ostavite ga nekoliko minuta da para izađe. Ovo je važan korak jer višak vlage otežava stvaranje hrskave korice.

4. Začinite. Pomešajte krompir sa uljem, paprikom, belim lukom, ruzmarinom i biberom. Ako želite izraženiju koricu, dodajte malo kukuruznog skroba. So možete dodati pre pečenja ili neposredno po završetku.

5. Rasporedite na pleh. Obložite pleh papirom za pečenje i rasporedite krompir u jednom sloju. Nemojte nagomilavati komade jer će se tada više kuvati u pari nego peći.

6. Pecite. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220 stepeni oko 35–45 minuta, uz okretanje na polovini pečenja. Vreme prilagodite veličini komada i karakteristikama rerne.

7. Poslužite. Krompir izvadite kada dobije zlatnosmeđu koricu. Po želji dodajte svež peršun i poslužite uz jogurt, salatu ili sos po izboru.

Tajna dobre korice

Najvažnije je da krompir bude suv, da rerna bude dobro zagrejana i da pleh ne bude pretrpan. Kratko prokuvavanje pomaže da unutrašnjost ostane mekana, dok spoljašnja površina postaje pogodnija za hrskavo pečenje.

Ovaj krompir može biti prilog uz meso, ribu ili povrće, ali i samostalan obrok uz sezonsku salatu.

Kada jednom usvojite ovaj način pripreme, običan krompir postaće mnogo zanimljiviji deo ručka.