Karfiol je niskokaloričan, bogat vlaknima i vitaminima, a nutricionisti ga preporučuju zbog raznovrsnih načina pripreme
Karfiol je postao čest izbor žena koje žele zdraviju ishranu, bez obzira na to žive li u gradu ili na selu. Ovo povrće, poznato po blagom ukusu i prilagodljivosti, prisutno je na trpezama preko dve hiljade godina. Danas je među omiljenim preporukama nutricionista zbog visokog sadržaja vlakana, minimalne količine kalorija i gotovo neprimetnog udela masti.
Spada u porodicu kupusnjača, zajedno sa brokolijem, keljom i prokeljom. Najčešće se koristi bela varijanta, ali postoje i ljubičasti, zeleni i romanesko karfiol, koji su atraktivni i po nutritivnim svojstvima. Ljubičasti karfiol sadrži antocijanine, dok zeleni obiluje hlorofilom. Stručnjaci savetuju da se kombinuju različite vrste karfiola kako bi se iskoristio širok spektar korisnih biljnih jedinjenja.
Karfiol se može spremati na više načina – pečen, kuvan, pržen, sirov ili pasirani, što ga čini odličnim izborom za razne dijetalne režime. Posebno je popularan kod osoba koje prate niskougljenehidratnu i keto ishranu, jer može zameniti krompir ili pirinač. Nutricionistkinja i kuvar Hanieh Vidmar kaže: “Karfiol je zbog svoje prilagodljivosti postao jedan od ključnih sastojaka u savremenim dijetama. Može se koristiti za pripremu pirea, podloge za picu ili čak kao osnova za povrtne penaste dezerte.”
Jedna šolja sirovog karfiola ima između 2 i 2,5 grama vlakana, što doprinosi zdravlju probave i osećaju sitosti. U isto vreme, karfiol je izuzetno niskokaloričan – šolja ovog povrća sadrži samo 25 do 27 kalorija, pa je često deo jelovnika za regulaciju težine. Ugljenih hidrata ima oko 5 grama po šolji, što ga čini pogodnim i za one koji vode računa o unosu skroba.
Većina ljudi koristi samo cvetove karfiola, ali i stabljika i listovi su jestivi i bogati vlaknima. Ovi delovi mogu se dodati u čorbe, propržiti ili koristiti za pravljenje povrtnog temeljca, umesto da završe u otpadu.
Karfiol je dobar izvor pantotenske kiseline (vitamin B5) i vitamina B6, dok brokoli po količini vitamina C i K ima blagu prednost. Vitamin B5, posebno prisutan u karfiolu, pomaže organizmu da efikasno koristi energiju iz hrane.
Kroz vekove, karfiol je bio deo mediteranske, italijanske i britanske kuhinje. Danas ga sve više nalazimo u modernim receptima, kao i u tradicionalnim jelima Indije, severne Afrike i Etiopije, gde se dodaje začinjenim karijima i povrtnim tažinima.
Za žene koje žele da unaprede ishranu i zdravlje, karfiol je izvanredan izbor u svakodnevnoj kuhinji – odličan je za lagane salate, bogate supe ili inovativne dijetalne obroke.
