Genetika, životne navike i stres su ključni faktori zašto kosa gubi prirodnu boju, a stručnjaci savetuju kako negovati sede vlasi.

Pojava prvih sedih vlasi više nije rezervisana samo za starije – mnoge žene primećuju ih već u tridesetim ili četrdesetim godinama, što često izaziva pitanja o uzrocima ove promene. Prema rečima doktora Roberta H. Shmerlinga, proces sede kose ne zavisi isključivo od godina, već su presudni i genetika i način života. Poznat je primer bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, kod koga je tokom godina na funkciji primećeno više sedih vlasi, što je često povezivano sa stresom. Dr Shmerling ipak naglašava: „Izgleda da bi stres vođenja zemlje mogao svakoj osobi da posedi kosu“, ali napominje i da sede mogu nastati i kod ljudi bez izrazito stresnog posla.

Glavni razlog sede kose je smanjena produkcija melanina, pigmenta koji je zadužen za boju dlake. Kako starimo, ćelije koje proizvode melanin postepeno gube svoju funkciju. Genetika pri tome ima presudnu ulogu – ako su vaši roditelji rano posedeli, velike su šanse da ćete i vi to doživeti u sličnoj životnoj dobi.

Iako mnogi veruju da stres može ubrzati pojavu sedih, naučna istraživanja potvrđuju da je njegov uticaj ograničen. Stres češće dovodi do pojačanog opadanja kose ili promene teksture, ali kod osoba sa genetskom predispozicijom, intenzivni stres može ubrzati nastanak sedih vlasi. Zdrav životni stil, balansirana ishrana i redovno opuštanje mogu doprineti da kosa duže zadrži prirodnu boju, ali ne mogu u potpunosti sprečiti ovaj proces.

Sve više žena odlučuje da ne prikriva sede već ih neguje i ponosno pokazuje, što je poslednjih godina postao trend u nezi i stilizovanju kose. Zaključak stručnjaka je jasan: sede vlasi nisu samo znak starenja, već prirodni deo života koji zavisi od genetike, godina i životnih okolnosti.

Mikrobiolozi upozoravaju: meniji sadrže više bakterija od toaleta – evo kako da se zaštitite tokom obroka van kuće

Ako često ručate u restoranima, verovatno razmišljate o higijeni posuđa ili čistoći toaleta. Međutim, prema rečima mikrobiologa Džejsona Tetra, najveći izvor bakterija na stolu nisu ni tanjiri ni stolovi, već sam jelovnik. Tetro, poznat i kao „The Germ Guy“, godinama proučava koliko su javne površine zaista čiste i ističe da se upravo na menijima nalazi najviše bakterija – čak više nego na površini stola ili u toaletima.

Glavni razlog za to nije samo što jelovnike dodiruje veliki broj ljudi svakog dana, već i način na koji se oni čiste. Tetro pojašnjava: „Jelovnici često nisu toliko prljavi zbog ljudi koji ih diraju, već zbog krpa kojima ih brišu.“ U mnogim restoranima koristi se ista krpa za više površina, što omogućava bakterijama da se lako prenesu sa jednog mesta na drugo, umesto da budu uklonjene.

Dodatni problem predstavlja i nepravilna upotreba dezinfekcionih sredstava. Površina se često samo poprska i odmah prebriše, ali – kako ističe Tetro – „postoje sredstva koja zahtevaju određeno kontaktno vreme da bi uništila bakterije“. Kod nekih dezinfekcionih sredstava to je 30 sekundi, a kod drugih čak 10 minuta. Ako se površina odmah prebriše, dezinfekcija nije potpuna i bakterije ostaju na meniju.

Zbog toga, meniji često izgledaju čisto, ali su zapravo prepuni mikroba. U trenutku kada sve više restorana prelazi na digitalne menije koje gosti otvaraju pomoću QR koda, stručnjaci napominju da je ova opcija mnogo higijenskija.

Posebno ženama koje često odlaze u restorane sa porodicom ili prijateljicama, savetuje se da nakon dodirivanja papirnog ili plastičnog menija obavezno operu ruke ili upotrebe dezinfekciono sredstvo pre jela. Ova jednostavna navika može značajno smanjiti rizik od unošenja bakterija i doprineti zdravlju cele porodice.

Prema mišljenju mikrobiologa, obratite pažnju na to šta dodirujete u restoranu – vaše zdravlje može zavisiti od naizgled bezazlenih stvari poput jelovnika.

Nutricionisti preporučuju svakodnevni unos ovih namirnica za bolju crevnu floru i prevenciju bolesti

Zdravlje creva je temelj našeg opšteg blagostanja, a ishrana igra jednu od najvažnijih uloga kada je reč o prevenciji brojnih oboljenja, među kojima je i kolorektalni karcinom – bolest koja je poslednjih godina sve češća i kod mlađih odraslih osoba. Iako nijedna namirnica ne može garantovati potpunu zaštitu, pravilan izbor hrane može uticati na smanjenje upalnih procesa, očuvanje zdravih ćelija i balans u mikrobiomu creva, što sve zajedno doprinosi otpornosti organizma na ozbiljne bolesti.

Nutricionistkinja Kesi Tajner posebno ističe kivi kao voće koje ima višestruko pozitivan uticaj na digestivni sistem. “Kivi sadrži vlakna koja pospešuju redovno pražnjenje i omogućavaju da otpadne i potencijalno štetne supstance manje vremena provode u crevima, što je povezano sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma”, objašnjava Tajner. Osim toga, kivi je bogat prebioticima koji hrane korisne bakterije, čime pomažu očuvanje zdravog mikrobioma u debelom crevu.

Kada je reč o povrću, brokoli i ostale biljke iz porodice krstašica, poput kelja i kupusa, izdvajaju se po svom zaštitnom efektu. Nutricionistkinja Johan Kac podseća: “Više istraživanja potvrđuje da povećan unos krstašica može biti povezan sa manjim rizikom od raka debelog creva.” Brokoli je bogat vlaknima i glukozinolatima, jedinjenjima koja pomažu detoksikaciju i smanjenje upala. Takođe, indol-3-karbinol koji nastaje varenjem ovog povrća ima antikancerogena svojstva i podržava zdrav hormonski metabolizam.

Mahunarke, posebno pasulj, takođe su preporuka stručnjaka zbog visokog sadržaja rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, kao i rezistentnog skroba. Nutricionistkinja Samanta DeVito ističe: “Rezistentni skrob iz pasulja dospeva u debelo crevo gotovo netaknut, gde fermentiše i stvara kratkolančane masne kiseline koje hrane ćelije debelog creva i pomažu u smanjenju rizika od raka.”

Ovas je još jedna namirnica koju vredi uključiti u doručak, zahvaljujući obilju vlakana i biljnim antioksidansima – polifenolima. Amanda Godman Rol navodi: “Polifenoli iz ovsa mogu usporiti rast ćelija raka i smanjiti upalne procese u telu.” Integralne žitarice poput ovsa podstiču redovno pražnjenje, regulišu nivo šećera i holesterola u krvi.

Uključivanjem ovih pet namirnica u svakodnevnu ishranu, žene mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja svog digestivnog sistema i smanjenju rizika od teških bolesti. Stručnjaci savetuju raznovrsnost i uravnotežen unos ovih namirnica za dugoročno zdravlje.