Prof. dr Dejan Čubrilo otkriva zbog čega je količina šećera ključna i daje jednostavne savete za žene

Poznati specijalista sportske medicine i profesor fiziologije, prof. dr Dejan Čubrilo, nedavno je podelio svoje mišljenje o tome šta zaista predstavlja zdrav doručak za žene. On ističe da izbor između tradicionalnih ili modernih namirnica nije presudan, već da je najvažnije koliko šećera unosimo tokom prvog obroka.

Na pitanje šta je optimalan doručak, dr Čubrilo napominje da nije problem da li jedete slaninu, čvarke, ovsene pahuljice ili ceđene sokove, već količina šećera koju ovim namirnicama unosite. Prema njegovim rečima: “Doručak ne sme da bude šećerni. Svaki šećer je nezdrav, bez obzira da li je prirodan ili industrijski.” On posebno izdvaja i popularne proizvode iz prodavnica zdrave hrane, kao što su ovsene pahuljice, kinoa ili amarant, koje, iako se smatraju zdravim, zapravo mogu izazvati nagli skok šećera u krvi.

Dr Čubrilo upozorava i na pogrešna uverenja da su ceđeni sokovi, razne pahuljice i kroasani dobar izbor za doručak, jer sve ove namirnice sadrže veliku količinu šećera. “Zvuči paradoksalno, ali i napitak od gaziranih pića i sok od pomorandže su šećer. Glukoza je glukoza, bez obzira na oblik”, kaže on.

Takođe, kritikuje popularne detoks programe zasnovane na sokovima, tvrdeći da oni zapravo dodatno opterećuju organizam šećerom i da je to više komercijalna priča nego stvarna briga o zdravlju. “Priča o detoksikaciji na bazi sokova je, po meni, komercijalna priča koja je nažalost uhvatila maha,” ističe dr Čubrilo. Smatra da bi detoksikacija trebalo da bude deo svakodnevne ishrane, a ne povremena akcija nakon prejedanja.

Jedan od njegovih najpraktičnijih saveta je „pravilo dve kašike“: količina ugljenih hidrata u obroku ne bi trebalo da prelazi dve do tri supene kašike. “Nije problem da li jedete pirinač, pasulj ili kinou, već koliko toga pojedete. Kada u jednom obroku kombinujete previše namirnica, to postaje prevelik izazov za telo,” naglašava prof. dr Čubrilo.

Za žene koje nemaju mnogo vremena ujutru, dr Čubrilo preporučuje praktična rešenja: šaka badema, nekoliko oraha, red crne čokolade ili jedna smokva mogu biti sasvim dovoljni za zdrav početak dana. Suština je, prema njegovim rečima, da insulin ostane stabilan i da se izbegavaju nagli šećerni skokovi. “Hrana ne mora biti komplikovana i egzotična svakog dana. Upravo nas ta opsesija savršenim izborom često udalji od istinske brige o zdravlju,” zaključuje dr Čubrilo.

Stručnjaci otkrivaju kako da lakše zaspite u mračnom prostoru i poboljšate kvalitet sna

Mnoge žene se suočavaju sa poteškoćama kada treba da zaspe u potpunom mraku, posebno tokom stresnih perioda ili nakon neprijatnih iskustava. U velikim gradovima poput Beograda, kvalitetan san je od suštinskog značaja za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Prema rečima dr Kiše Salivan, specijalistkinje za poremećaje spavanja, osećaj nelagodnosti u mraku ima biološku osnovu: „Mrak može izazvati iznenadnu reakciju u mozgu, što povećava nivo anksioznosti.”

Kada je prostorija potpuno tamna, naša ostala čula postaju izraženija, pa i najmanji zvuci mogu delovati mnogo preteće nego što zaista jesu. Dr Džozef Džerževski, klinički psiholog koji proučava san, napominje: „Ako mrak povezujete sa osećajem straha ili nesigurnosti, prostorija bez svetla može biti izvor stresa umesto mira.” Dodaje da je često uzrok nelagodnosti naučen osećaj ranjivosti, a ne sam mrak.

Spavanje u mračnoj prostoriji je važno jer naš biološki ritam funkcioniše zahvaljujući smenjivanju svetla i mraka. Dr Salivan objašnjava: „Svetlost smanjuje proizvodnju melatonina, hormona odgovornog za san, dok tama podstiče njegovo lučenje.” Spavanje sa uključenim svetlom može dugoročno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa tipa 2, naročito kod starijih žena.

Kako da se lakše naviknete na mrak?
1. Postepeno prigušujte svetla – Umesto da odjednom ugasite svetlo, koristite tople izvore svetlosti koje ćete postepeno smanjivati pred spavanje.
2. Koristite blago noćno svetlo – Slabo crveno ili amber svetlo u hodniku ili izvan spavaće sobe može vam pružiti osećaj sigurnosti, a da ne naruši kvalitet sna.
3. Uvedite večernju rutinu – Aktivnosti poput čitanja ili meditacije mogu pomoći telu da se prirodno pripremi za odmor.
4. Prilagodite okruženje – Uklonite izvore buke i obezbedite prijatnu temperaturu u spavaćoj sobi.
5. Razgovarajte sa stručnjakom – Ako vas strah od mraka ozbiljno ometa, savetuje se razgovor sa psihologom ili terapeutom.

Redovno spavanje u tamnoj prostoriji može značajno poboljšati vaš san i doprineti boljem opštem zdravlju. Uz postepene promene i razumevanje sopstvenih potreba, mnoge žene mogu prevazići strah od mraka i uživati u mirnim noćima.

Stručnjaci naglašavaju važnost ‘vitamina P’ – užitka u obroku, za bolju ravnotežu i raspoloženje

Sve više nutricionista i psihologa ističe da način na koji uživamo u obrocima ima veliki značaj za naše zdravlje, gotovo podjednako kao i izbor hrane. Najnovija istraživanja pokazuju da zadovoljstvo dok jedemo, poznato i kao ‘vitamin P’ (od engleskog ‘pleasure’), može doprineti i fizičkom i emocionalnom blagostanju.

Danas se mnoge žene bore sa stalnim brojanjem kalorija i izbegavanjem omiljenih poslastica, ali naučni dokazi ukazuju da uživanje u poznatim ukusima donosi brojne koristi, kako za telo, tako i za psihu. Kada jedemo ono što volimo, naš mozak oslobađa dopamin – hormon zaslužan za osećaj zadovoljstva i opuštanja. Ovakvo stanje omogućava telu da lakše uđe u fazu ‘odmora i varenja’, čime se poboljšava razgradnja hrane i iskorišćenje nutrijenata.

Nutricionista dr Ana Petrović objašnjava: “Nije dovoljno samo gledati šta jedemo, već i kako se osećamo dok jedemo. Uživanje u hrani može sprečiti prejedanje i emocionalne krize vezane za ishranu.”

Za mnoge žene, uspomene na domaće mirise i porodične recepte nose posebnu emotivnu vrednost. Zajednički obroci jačaju veze i stvaraju osećaj sigurnosti. Tradicija i kultura često se prenose upravo kroz zajedničko uživanje u hrani i okupljanje za stolom.

Treba razlikovati svesno uživanje u hrani od emocionalnog jedenja. Dok emocionalno jedenje obično služi kao beg od stresa ili tuge, svesno uživanje podrazumeva prisutnost u trenutku i fokus na ukus, miris i teksturu – bez osećaja krivice. Psiholog Marija Lukić ističe: “Kada jedemo svesno i bez osude, hrana postaje izvor radosti, a ne razlog za brigu.”

Stručnjaci savetuju da žene sebi dozvole uživanje u omiljenim obrocima, jer to doprinosi boljem odnosu prema hrani, smanjenju stresa i dugoročnom balansu. Tako zadovoljstvo postaje važan deo zdrave ishrane, a ne nešto što treba izbegavati.