Lepljenje usta tokom noći postaje trend među sportistkinjama i influenserkama, ali stručnjaci savetuju oprez

Ove sezone, tehnika mouth taping ili lepljenje usta tokom spavanja privlači sve više pažnje u wellness zajednici, naročito među ženama koje vode računa o zdravlju i kvalitetu sna. Poznate sportistkinje i rijaliti zvezde, kao što su Erling Haland i Carl Lee Schmidt, otvoreno su podelile svoja iskustva sa ovim postupkom, a mnoge influenserke ističu da se osećaju odmornije nakon noći provedene sa trakom preko usta. Iako na prvi pogled može delovati neobično, žene koje su usvojile ovu rutinu naglašavaju da su primetile bolji san i manje umora, što je podstaklo brojne rasprave na društvenim mrežama.

Ideja iza mouth tapinga je jednostavna: sprečiti disanje na usta tokom noći. Stručnjaci upozoravaju da disanje na usta može dovesti do konstantnog umora, problema sa koncentracijom i povećanog rizika od bolesti desni. Mnoge žene koje redovno koriste ovu tehniku navode da su uočile pozitivan uticaj na energiju i kvalitet sna. Praksa je dodatno popularizovana zahvaljujući poznatim ličnostima koje otvoreno govore o svojim rezultatima. „Mouth taping mi pomaže da spavam dublje i probudim se odmorna“, izjavila je Carl Lee Schmidt, dok je poznata manekenka istakla da joj je ova metoda značajno poboljšala jutarnju rutinu.

Međutim, važno je napomenuti da ovaj trend nije namenjen svima. Žene sa zdravstvenim problemima poput devijacije septuma ili teškoća sa disajnim putevima treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što isprobaju mouth taping. Takođe, preporučuje se upotreba hipoalergijskih traka specijalno dizajniranih za ovu svrhu kako bi se izbegle iritacije kože.

Sve veća popularnost mouth tapinga pokazuje koliko su žene spremne da istražuju nove načine za poboljšanje zdravlja i vitalnosti. Ova praksa može biti podsticaj da posvetite više pažnje svom snu i pronađete rutinu koja vam najviše odgovara. Ako ste zainteresovani da probate mouth taping, obavezno se prethodno posavetujte sa stručnjakom i proverite da li je ova tehnika bezbedna za vas.

Dodavanje svežeg korijandera u obroke može pomoći u održavanju holesterola i krvnog pritiska pod kontrolom

Nutricionisti iz Srbije sve češće ističu prednosti korijandera za zdravlje srca. Iako su maslinovo ulje, riba i orašasti plodovi najčešći saveznici zdravog srca, stručnjaci preporučuju i ovu aromatičnu biljku kao jednostavan dodatak ishrani. Korijander je izuzetno bogat fitosterolima i antioksidansima, što može pomoći u regulaciji nivoa holesterola i krvnog pritiska. Ova biljka takođe poseduje biljna jedinjenja koja smanjuju upalu u organizmu. Zahvaljujući fitosterolima, korijander pomaže telu da apsorbuje manje holesterola iz hrane, čime se može sniziti LDL holesterol i smanjiti rizik od bolesti srca. Antioksidansi poput luteina i kvercetina štite krvne sudove od oksidativnog stresa.

Kako ističe nutricionistkinja Marija Petrović, „dovoljno je dodati šaku svežeg korijandera u salate, supe ili jela od mesa kako biste pojačali njihov ukus i istovremeno uneli više hranljivih materija”. Korijander ima blag citrusni miris i lako se kombinuje sa povrćem, pirinčem, mahunarkama, ribom i piletinom, pa ga je praktično koristiti u svakodnevnim obrocima.

Ako niste ljubitelj specifičnog ukusa korijandera, nauka ima objašnjenje – oko 14% ljudi zbog genetske varijacije oseća njegov ukus kao sapunast. U tom slučaju, odlične zamene su peršun ili bosiljak. Peršun je bogat vitaminom C i antioksidansima, a bosiljak sadrži eugenol, poznat po svom protivupalnom delovanju.

Korišćenjem korijandera umesto soli ili masnih soseva, obroci postaju ukusniji i zdraviji, a unos natrijuma ostaje pod kontrolom, što dodatno doprinosi zdravlju srca. Marija Petrović naglašava: „Uravnotežena ishrana sa više svežeg bilja može doprineti smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Svaka mala promena u jelovniku ima značaj.”

Iako su neophodna dodatna istraživanja na ljudima, stručnjaci se slažu da je korijander pristupačan i jednostavan način da obogatite ishranu i podržite zdravlje srca na duže staze.

Ako ste stalno umorne i razdražljive, vaše telo upozorava da je vreme za odmor i brigu o sebi

Sve veći broj žena u Srbiji primećuje posledice konstantnog stresa na poslu i kod kuće, što ostavlja trag na zdravlju. Psiholozi upozoravaju da žene često istovremeno balansiraju između karijere i porodičnih obaveza, što ih izlaže dodatnom pritisku. Zato je važno na vreme uočiti prve znakove upozorenja koji ukazuju da vam je potreban predah, kako biste izbegle hroničnu iscrpljenost i sagorevanje.

Jedan od najčešćih simptoma je otežano spavanje – ako teško zaspite ili se često budite tokom noći, moguće je da su hormoni stresa, poput kortizola, povišeni i da se vaše telo ne može dovoljno opustiti. Ovo je često prvi znak da ste pod prevelikim pritiskom.

Osim problema sa snom, uporan osećaj umora je veoma čest kod žena. Čak i kada mislite da ste dovoljno spavale, osećaj iscrpljenosti ne prolazi, a svakodnevne obaveze čine vam se sve napornije. Pored toga, razdražljivost je još jedan pokazatelj – sitnice koje vas ranije nisu pogađale sada vas lako izbace iz ravnoteže.

Problemi sa koncentracijom su takođe česti. Zaboravnost ili utisak da ste odsutne često prate hronični stres. Vaš organizam tada više nije u stanju da se fokusira na važne zadatke. Psihološkinja Marija Petrović objašnjava: “Kada stalno zaboravljate gde ste ostavile ključeve ili ne možete da završite ni najjednostavnije obaveze, to je znak za uzbunu.”

Unutrašnji nemir je još jedan simptom – čak i u mirnim trenucima, misli ne prestaju da vam se roje, a nervni sistem ne uspeva da se opusti. Uz to, javljaju se i fizički simptomi: glavobolje, napetost u vratu, bolovi u stomaku ili osećaj pritiska u grudima često su reakcija na preopterećenje.

Ignorisanje ovih znakova može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica. Hronični stres utiče na imunitet, srce i mentalno zdravlje, a poseban rizik je razvoj anksioznosti ili depresije kod žena koje zanemaruju signale koje im telo šalje.

Stručnjaci savetuju da redovno pravite pauze, odvojite vreme za sebe i otvoreno razgovarate sa bliskim osobama o svojim osećanjima. Odmor nije luksuz, već nužnost za zdravlje svakog organizma.