Isprobajte tradicionalni desert poznatog šefa – jednostavno, sa zrelim crnim trešnjama i mirisom vanile

Jedan od najcenjenijih francuskih šefova, Alen Dikas, osvojio je čak 18 Mišlenovih zvezdica i proslavio se upravljanjem prestižnim restoranima u Monte Karlu, Parizu i Londonu. On otkriva svoju verziju popularnog klafutija sa trešnjama – deserta koji možete pripremiti kod kuće i uživati u punom ukusu leta. Njegov recept spaja tradicionalnu francusku poslasticu sa modernim kulinarskim pristupom, čineći ga savršenim izborom za žensku trpezu.

Klafuti sa trešnjama je klasik francuske kuhinje, posebno omiljen tokom letnjih meseci. Dikas naglašava da pravi ukus ovog kolača dolazi do izražaja samo sa zrelim crnim trešnjama i pažljivo izbalansiranom smesom. Prema njegovom mišljenju, važno je zadržati jednostavnost originalnog recepta, ali ga i prilagoditi savremenim ukusima. “Najlepše uspomene iz detinjstva vezujem za ovakve deserte, gde voće ostaje u prvom planu”, ističe Dikas. Pravilno pečenje omogućava klafutiju da dobije idealnu teksturu, između flana i suflea.

Za pripremu klafutija za četiri osobe potrebni su: 500 g crnih trešanja, 6 svežih jaja, 220 g šećera (200 g za smesu, 20 g za posipanje), 1 litar punomasnog mleka, 70 g brašna, 20 g putera za podmazivanje i 1 štapić vanile. Najpre zagrejte rernu na 200°C. U velikoj posudi umutite jaja sa 200 g šećera dok ne dobijete penastu smesu. Vanilu prepolovite i stavite u mleko koje treba zagrejati do ključanja. Prosejte brašno pa ga dodajte u umućena jaja, a zatim postepeno umešajte toplo mleko uz stalno mešanje. Pleh dobro premažite puterom i rasporedite trešnje bez peteljki po dnu. Pažljivo prelijte smesu preko voća, vodeći računa da trešnje ostanu ravnomerno raspoređene. Klafuti pecite 20 do 30 minuta, dok ne dobije zlatnu boju i ne stegne se. Po završetku pospite sa preostalih 20 g šećera – to desertu daje dodatnu aromu i blagu hrskavost na vrhu.

Ovaj desert se preporučuje služiti mlak ili potpuno ohlađen, kako bi se najbolje istakla sočnost trešanja i nežnost biskvita. Klafuti je sjajan izbor za lagani letnji desert – bilo za porodični ručak ili druženje sa prijateljicama. Dikas savetuje da ga pripremate kada su trešnje u punoj sezoni, jer tada imaju najintenzivniji ukus i miris. Kako sam šef kaže: “Zadovoljstvo je upotrebiti najlepše voće u jednostavnom receptu, gde glavnu ulogu ima prirodan ukus”. Klafuti će oduševiti sve goste, a njegova priprema ne iziskuje posebne kulinarske veštine niti mnogo vremena.

Sve više žena u urbanim sredinama otkriva koristi kontrolisanog vrištanja za emotivno rasterećenje i lakše prevazilaženje napetosti

U poslednje vreme, žene širom Srbije traže inovativne načine da se izbore sa stresom i anksioznošću. Dok su do sada uobičajeni izbor bile šetnje, gledanje omiljenih serija ili rana večera, sve više žena se odlučuje za nešto novo – terapiju vrištanjem. Ova tehnika, poznata i kao “scream therapy”, posebno je popularna među zaposlenim ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza, a najčešće se praktikuje u urbanim sredinama.

Za razliku od spontanog vikanja, terapija vrištanjem podrazumeva svesno otpuštanje snažnih emocija u kontrolisanoj atmosferi, poput vriska u jastuk ili u automobilu. Na taj način, energija besa, straha ili frustracije ne ostaje potisnuta, već izlazi iz tela. Psihološkinja Jovana Ilić objašnjava: “Terapija vrištanjem omogućava ženama da kroz zvuk i disanje otpuste napetost koju ne mogu da izraze na druge načine. Ovo ne rešava životne probleme, ali pomaže telu da se resetuje.”

Mnoge žene koje su probale ovu tehniku opisuju je kao „ventil“ kroz koji napokon mogu da izraze svoja osećanja. Stručnjaci ističu da žene često zadržavaju emocije zbog društvenih uloga i očekivanja, pa im je potreban siguran prostor za oslobađanje stresa.

Stres utiče i na telo kroz ubrzan rad srca, zategnute mišiće i plitko disanje – simptome koje često osećaju žene sa puno obaveza i malo slobodnog vremena. Prema rečima Jovane Ilić: “Fizička strana emocija je podjednako važna kao i mentalna. Kada žena vrišti, aktivira dijafragmu i mišiće tela, što podseća na efekat intenzivnog smeha ili pevanja.”

Žene koje su uvele ovu tehniku u svakodnevicu često primećuju da se nakon vrištanja osećaju opuštenije i smirenije. Ipak, važno je napomenuti da scream terapija nije zamena za profesionalnu psihološku pomoć, već dodatna podrška u svakodnevnom životu.

Psiholozi preporučuju da se vrištanje praktikuje u privatnim uslovima – kod kuće, u automobilu ili negde u prirodi. Pre nego što započnete, korisno je razgovarati sa članovima porodice ili partnerom i objasniti im da je reč o tehnici za oslobađanje napetosti, a ne o gubitku kontrole. “Važno je da žena pronađe svoj način i trenutak kada joj je ovakav ventil najpotrebniji”, navodi Jovana Ilić.

Iako ne može rešiti sve izazove, scream terapija ženama pruža osećaj kontrole i snage, čineći svakodnevne izazove podnošljivijim i pomažući im da pronađu unutrašnji mir.

Neki sastojci u kozmetici mogu biti rizični za žene sa osetljivom kožom i trudnice – stručnjaci savetuju pažljiv odabir.

U Srbiji većina žena svakodnevno koristi gelove za tuširanje, ali retko proverava sastav na deklaraciji. Hematolog i onkolog Džejms Mekloski upozorava da dugotrajno izlaganje određenim hemikalijama može narušiti zdravlje kože. Iako na razvoj raka utiču brojni faktori poput genetike, godina i životnih navika, onkolozi naglašavaju da se rizik može smanjiti promenom navika i pažljivijim izborom kozmetike.

Najveći problem nisu svi gelovi za tuširanje, već konkretni sastojci koji se često nalaze u mirisnim proizvodima. Dr Džejms Mekloski posebno naglašava opasnosti ftalata, parabena i sulfata. On ističe: „Pojedina jedinjenja iz kozmetike dovode se u vezu sa poremećajem hormona. Tokom proizvodnje nekih sastojaka mogu nastati nusproizvodi koji se smatraju potencijalno kancerogenim.”

Medicinski onkolog Sudarsan Kolimutatuilam smatra da nema razloga za paniku, ali savetuje poseban oprez određenim grupama. Prema njegovim rečima, žene sa osetljivom kožom, astmom, migrenama, trudnice i roditelji male dece treba detaljno da provere deklaraciju proizvoda. On kaže: „Nije svaka hemikalija opasna, ali dugotrajna upotreba proizvoda sa određenim sastojcima može povećati rizik, posebno kod osetljivih grupa.”

Hematolog i epidemiolog Adil Kan napominje da povremena upotreba mirisnih gelova uglavnom nije rizična za većinu žena. Ipak, on preporučuje da one koje žele da smanje izloženost biraju gelove bez dodatnih mirisa, proizvode sa što kraćim spiskom sastojaka, tradicionalne čvrste sapune ili tečne kastiljske sapune na bazi biljnih ulja, bez sintetičkih deterdženata i veštačkih mirisa.

Lekari naglašavaju da nijedan pojedinačni proizvod sam po sebi ne izaziva rak – na razvoj bolesti utiču brojni faktori kao što su genetika, godine, pušenje, alkohol, ishrana, gojaznost, fizička aktivnost, UV zračenje i infekcije. Ipak, savetuju ženama da budu informisane i biraju kozmetiku sa što manje potencijalno štetnih hemikalija, kako bi dodatno zaštitile svoje zdravlje, naročito ukoliko spadaju u osetljive grupe.

Na kraju, važno je pronaći ravnotežu između udobnosti i zdravlja. Informisanost i pažljiv izbor kozmetike doprinose smanjenju rizika, a koža će vam biti zahvalna na dodatnoj pažnji.