Dugotrajno sedenje sa prebačenom nogom može izazvati slabost mišića i probleme sa cirkulacijom, upozoravaju stručnjaci.

Navika sedenja prekrštenih nogu, bilo kod kuće ili na poslu, mnogim ženama deluje prirodno i udobno. Ipak, fizioterapeuti ističu da ovaj položaj, naročito ako ga zadržavamo satima, može nepovoljno uticati na rad mišića i krvotok. Kako većina žena dosta vremena provodi sedeći, važno je obratiti pažnju na promenu položaja tokom dana.

Prema rečima Valeri Rodžers iz zdravstvenog sistema Mount Sinai u Njujorku, kada sedimo sa prekrštenim nogama, telo ima osećaj dodatne stabilnosti, jer mišići trupa manje rade. Zato je ovaj položaj mnogima omiljen čim sednu. Međutim, ako se u njemu ostaje duže vreme, mišići koji su ključni za pravilno držanje tela mogu da oslabe, što dovodi do bolova u leđima, kukovima ili vratu. Vremenom, telo se navikava na ovu poziciju, pa može doći i do neravnomernog opterećenja karlice.

Ithan Triplet iz Orlando Health naglašava da često prebacivanje iste noge preko druge menja položaj karlice. „Karlica više nije u ravnom položaju, pa se jedna strana podiže više od druge. To menja opterećenje na mišiće zadnjice, kukova, leđa i vrata“, kaže Triplet. Posledice mogu biti zategnutost, bol i ukočenost. Fizioterapeuti zato savetuju ženama koje dugo sede da redovno menjaju položaj i povremeno ustaju kako bi napravile kratku šetnju, čime se smanjuje rizik od navedenih problema.

Mnogi se pitaju da li sedenje prekrštenih nogu utiče na krvni pritisak. Fizioterapeutkinja Aleks Hil objašnjava: „Kada prebacite nogu preko noge, krvni pritisak može kratkotrajno da poraste. Zato tokom merenja pritiska treba da obe noge budu na podu“. Ipak, ona dodaje da nema dokaza da ova navika izaziva dugotrajno povišen pritisak kod zdravih ljudi. S druge strane, osobe sa limfnim poremećajima ili limfedemom treba da izbegavaju ovaj položaj jer dodatno usporava limfnu cirkulaciju.

Na kraju, ne postoji univerzalno dobar položaj ako u njemu ostajemo satima. Triplet ističe: „Najbolji položaj tela je sledeći položaj“. To znači da je važno često menjati način sedenja i povremeno ustajati radi kratke šetnje ili istezanja. Žene koje žele da očuvaju zdravlje trebalo bi da obrate pažnju na navike pri sedenju i uvrste lagane vežbe u svakodnevnu rutinu, kako bi izbegle bolove i očuvale pravilno držanje.

Multipli mijelom često ostaje neprepoznat kod žena starijih od 50 godina, a rana dijagnoza je ključna za uspešno lečenje

Simptomi poput dugotrajnih bolova u kostima i anemije neretko prikrivaju ozbiljne bolesti, kao što je multipli mijelom – rak koštane srži koji mahom pogađa stariju populaciju. Bilal Dere, 55-godišnji stanovnik turskog grada Kastamonu, pune dve godine patio je od izraženih bolova u kostima i anemije, obilazeći više zdravstvenih ustanova bez jasne dijagnoze. Tek nakon detaljnih ispitivanja na Odeljenju hematologije, ustanovljeno je da boluje od multiplog mijeloma.

Multipli mijelom poznat je po tome što se razvija sporo i često je maskiran simptomima kao što su bolovi u leđima, grudima ili kičmi, zajedno sa anemijom. Mnoge žene starije od 50 godina ne prepoznaju ozbiljnost ovih tegoba na vreme, što može dovesti do odlaganja dijagnoze i početka lečenja.

Prema rečima dr Aslihan Sezgin, specijalistkinje koja je vodila Bilalov slučaj, multipli mijelom je jedan od najčešćih maligniteta krvi kod odraslih. „Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, iako poslednjih godina primećujemo i pojavu kod mlađih pacijenata. Kod osoba mlađih od 30 godina vrlo je redak“, istakla je dr Sezgin. Ova bolest nastaje kao posledica nekontrolisanog umnožavanja plazma ćelija u koštanoj srži, koje proizvode antitela. Za razliku od leukemije, multipli mijelom napreduje sporo i kroz simptome kao što su bolovi u kostima, neobjašnjiva anemija, spontani prelomi i ponekad bubrežna insuficijencija. „Najčešći simptomi su bolovi u kostima, posebno u leđima, grudima i kičmi, spontani prelomi bez povrede, anemija i bubrežna insuficijencija“, objasnila je dr Sezgin.

Kod Bilala Dere anemija je trajala oko godinu i po dana, a nije bila posledica nedostatka gvožđa niti vitamina. To je navelo lekare da posumnjaju na multipli mijelom i sprovedu dodatne analize. „Što ranije postavimo dijagnozu multiplog mijeloma, veće su šanse da sprečimo trajna oštećenja bubrega, prelome kostiju, potrebu za dijalizom ili čestim transfuzijama krvi“, naglašava dr Sezgin. Nakon aspiracije i biopsije koštane srži, otkriveno je da je 70 do 80 odsto ćelija predstavljalo plazma ćelije, što je potvrdilo dijagnozu. Već sledećeg dana započeta je hemoterapija.

Rano prepoznavanje multiplog mijeloma presudno je za sprečavanje komplikacija, a naročito je važno da žene ne ignorišu dugotrajne bolove u kostima i anemiju, već da se što pre obrate hematologu ili internisti. Stručnjaci poručuju: svaki neobjašnjiv bol ili promena u zdravlju zahteva pažnju i pravovremeno traženje stručnog mišljenja, jer to može značiti razliku u kvalitetu života i ishodu lečenja.

Ekstrakt divljeg kestena pomaže kod težine i otoka nogu, posebno tokom visokih letnjih temperatura

Tokom letnjih vrućina, brojne žene u Srbiji se suočavaju sa oticanjem nogu, naročito kada dugo stoje ili sede. Visoke temperature i produženi boravak na nogama često izazivaju osećaj težine i nelagodnosti, a simptomi su najizraženiji kada živa u termometru pređe 30 stepeni. Zbog toga, mnoge žene traže prirodna rešenja, a divlji kesten je među najčešće korišćenim biljkama za ovu tegobu.

Divlji kesten sadrži escin, aktivnu supstancu koja povoljno utiče na funkciju vena. Naučna istraživanja potvrđuju da redovno korišćenje ekstrakta divljeg kestena može smanjiti otok kod hronične venske insuficijencije. Zbog toga je ovaj sastojak čest u gelovima, kremama, pa i kapsulama koje su namenjene osobama sa otečenim nogama. Rashlađujući gelovi sa divljim kestenom često donose trenutno olakšanje, dok se kapsule koriste na duže staze, uz konsultacije sa lekarom.

Važno je znati da divlji kesten ne daje trenutni efekat. Najbolji rezultati postižu se redovnom upotrebom, uz promene životnih navika i brigu o zdravlju.

Pored preparata na bazi divljeg kestena, savetuje se i usvajanje zdravih navika tokom letnjih meseci. Redovno kretanje, povremeno podizanje nogu iznad nivoa srca i dovoljan unos vode mogu doprineti smanjenju otoka. Takođe, preporučuje se smanjenje unosa soli, jer so podstiče zadržavanje tečnosti u telu. Pranje nogu hladnijom vodom, izbegavanje predugog sedenja ili stajanja, kao i kraće šetnje tokom putovanja, dodatno pomažu.

Mnoge žene primećuju da im obuća postaje tesna već u toku dana, a otok oko članka se javlja nakon nekoliko sati na nogama. Zbog toga često biraju kombinaciju prirodnih preparata i zdravih navika kako bi lakše podnele letnje vrućine.

Stručnjaci upozoravaju da upotrebu biljnih preparata, pa i divljeg kestena, treba prilagoditi individualnim potrebama. Pre započinjanja bilo kakve terapije, savetuje se razgovor sa lekarom ili farmaceutom, posebno za žene koje već imaju vensku insuficijenciju ili koriste druge lekove. Dr Jelena Petrović, specijalista za vaskularnu medicinu, ističe: „Divlji kesten daje najbolje rezultate kada se koristi zajedno sa zdravim navikama i odgovarajućom negom nogu. Ne treba očekivati čudo preko noći, ali redovnost u korišćenju može doneti olakšanje brojnim ženama.”

Zdrava ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna i prirodni proizvodi poput divljeg kestena mogu ženama pomoći da i tokom najtoplijih dana zadrže osećaj lakoće u nogama.