Američka studija pokazuje da vakcinacija može smanjiti rizik od demencije kod žena starijih od 65 godina

Nedavno američko istraživanje donosi ohrabrujuće rezultate za žene starije od 65 godina – vakcina protiv herpesa zoster, poznata i kao Shingrix, povezuje se sa smanjenim rizikom od razvoja demencije. Naučnici su analizirali podatke više od pola miliona osoba koje su između 2017. i 2022. godine boravile u ustanovama za negu. Utvrđeno je da su žene koje su primile ovu vakcinu imale značajno manji rizik od pojave demencije tokom četvorogodišnjeg praćenja, što je izuzetno važno s obzirom na rastući broj žena u starijoj životnoj dobi.

Konkretno, samo 8.843 od ukupno 509.926 ispitanika primilo je bar jednu dozu vakcine protiv herpesa zoster. Tokom četiri godine praćenja, kod onih koji su bili vakcinisani zabeležen je manji broj slučajeva demencije u poređenju sa nevakcinisanim osobama. Iako istraživači naglašavaju da ovo još uvek nije konačan dokaz, ovi rezultati otvaraju mogućnost dodatne prevencije. Vakcina je prvenstveno namenjena zaštiti od herpesa zoster, poznatijeg kao šindre, ali sada se razmatraju i potencijalne koristi za mozak i mentalno zdravlje.

Ova vest je posebno važna za žene čije su majke ili bake imale demenciju, jer sugeriše da određene preventivne mere mogu imati uticaja na smanjenje rizika. Stručnjaci preporučuju konsultaciju sa lekarom u vezi sa vakcinacijom, čak i ako ste ranije primili prethodnu verziju ove vakcine. Dr Amesh A. Adalja, infektolog i profesor na Johns Hopkins univerzitetu, naglašava: „Vakcina protiv herpesa zoster ne štiti samo od bola i komplikacija, već može imati dodatne koristi za mozak.“ Takođe, dr Kaleen Hayes, farmakoepidemiolog, dodaje: „Ovi rezultati su ohrabrujući, ali potrebno je još istraživanja da bismo potvrdili direktan efekat na demenciju.“

Ženama koje žele da smanje rizik od demencije preporučuju se redovni preventivni pregledi, zdrav životni stil i informisanost o novim istraživanjima. Ne zaboravite da se uvek posavetujete sa svojim izabranim lekarom koji može proceniti da li je vakcinacija protiv herpesa zoster pravi izbor za vas. Za svaku dilemu ili detaljniji savet obratite se stručnjaku.

Letnji meseci donose veći rizik od urinarnih infekcija, a pravovremena reakcija i adekvatni dodaci mogu sprečiti komplikacije.

Topli dani često znače više vremena na otvorenom, putovanja i uživanja na bazenima, ali i povećan rizik od urinarnih infekcija kod žena. Statistika pokazuje da će svaka druga žena barem jednom u životu imati ovu neprijatnost. Zbog češćih temperaturnih promena, fizičke aktivnosti i smanjenog unosa vode, infekcije urinarnog trakta postaju sve učestalije tokom leta, a prvi simptomi mogu ozbiljno poremetiti dnevni ritam i planove.

Najčešći znaci su peckanje pri mokrenju, češće mokrenje i osećaj nelagodnosti, a glavni uzročnik je bakterija Escherichia coli. Dodatni faktori rizika uključuju češće odlazak na bazene, zadržavanje mokraće i promene higijenskih navika. Zbog toga je veoma važno odmah reagovati na prve simptome kako bi se sprečilo pogoršanje.

Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do komplikacija koje zahtevaju ozbiljniju medicinsku terapiju. Brza reakcija i pravilna podrška organizmu često omogućavaju brže povlačenje tegoba i povratak svakodnevnim aktivnostima. Na tržištu postoje dodaci ishrani poznatih kompanija sa ekstraktom američke brusnice, vitaminom D i biljkama poput zlatice, koji pomažu u zaštiti urinarnog trakta. Kombinacija kalijum-citrata i natrijum-citrata doprinosi održavanju optimalne pH vrednosti urina, pa se simptomi kao što su peckanje i žarenje mogu brzo ublažiti. Ovakvi proizvodi su posebno korisni u letnjem periodu kada su tegobe iznenadne i ometaju uživanje u toplim danima.

Ključno je znati kada treba potražiti pomoć. Dr Ivana Petrović, specijalista urologije, naglašava: “Svaka pojava peckanja, bola ili učestalog mokrenja zahteva pažnju. Preporučujem povećan unos vode, izbegavanje zadržavanja mokraće i tuširanje nakon kupanja u bazenu.” Takođe, savetuje korišćenje biljnih dodataka ishrani, uz obaveznu posetu lekaru ako tegobe traju duže od dva dana ili se pogoršavaju.

Zato, tokom letnjih meseci, vodite računa o zdravlju urinarnog trakta – obratite pažnju na higijenu, pijte dovoljno tečnosti i uvek imajte proverene preparate pri ruci, bilo kod kuće ili na putovanju. Tako ćete simptome urinarne infekcije držati pod kontrolom već na samom početku. Za preciznu dijagnozu i terapiju uvek se konsultujte sa lekarom.

Otkrijte zbog čega dolazi do paralize sna, kako je razlikovati i koji su najvažniji saveti za prevenciju.

Mnoge žene su iskusile trenutak buđenja kada ne mogu da pokrenu telo, osećaju težinu na grudima, a ponekad i prisustvo nejasnih senki ili figura. Ova neprijatna i često zastrašujuća situacija naziva se paraliza sna, a prema podacima, skoro 40 odsto ljudi bar jednom za života doživi ovakvu epizodu. Iako može biti uznemirujuća, stručnjaci ističu da je paraliza sna uglavnom prolazna i ne izaziva ozbiljne zdravstvene posledice.

Paraliza sna se javlja kada mozak postane svestan dok telo i dalje ostaje u stanju sna. U tom trenutku, osoba zna šta se dešava oko nje, ali nije u stanju da pomera ruke ili noge. To izaziva osećaj nemoći, često i strah, a može se javiti i osećaj gušenja ili nemogućnosti da pozovete pomoć. Ipak, ovakvo stanje obično traje samo nekoliko sekundi do najviše dva minuta.

Najčešće do paralize sna dolazi u prelazu između sna i budnog stanja, posebno tokom REM faze kada najviše sanjamo. U ovoj fazi mišići su prirodno opušteni da bi sprečili da fizički reagujemo na snove. Ako se mozak probudi pre tela, nastaje privremeni prekid pokreta. U tom periodu, moguće je da mozak i dalje stvara slike iz snova, zbog čega neki ljudi vide senke, čuju glasove ili osećaju prisustvo nepoznate osobe u prostoriji. Ove halucinacije su rezultat preklapanja sna i jave.

Paraliza sna se češće javlja tokom perioda stresa, umora ili kada je spavanje neredovno. Rad u smenama, naročito noćnim, kao i spavanje na leđima, mogu doprineti pojavi ovog stanja. Dr Marina Ilić, specijalista neurologije, objašnjava: „Kombinacija manjka sna i povećanog stresa često je okidač za paralizu sna. Većina epizoda prolazi spontano i ne ostavlja posledice.“

Simptomi paralize sna su jasni: nemogućnost pokreta, osećaj pritiska na grudima, otežano disanje i halucinacije poput senki ili utiska da vas neko posmatra. Bitno je znati da su ove senzacije stvarne samo u našoj svesti i nisu opasne po zdravlje. Ako se ovakve epizode dešavaju retko i kratko traju, nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako su učestale, praćene izraženim halucinacijama ili drugim poremećajima sna, preporučuje se konsultacija sa lekarom. „Pravilna higijena sna, izbegavanje stresa i ustaljen raspored spavanja mogu znatno smanjiti rizik od paralize sna“, navodi dr Ilić.

Praktični saveti za prevenciju ovog poremećaja su jednostavni: održavajte redovan ritam spavanja, izbegavajte kasno ležanje, spavajte na boku i smanjite unos kofeina pred spavanje. Relaksacija pred odlazak na počinak takođe može pomoći. Ako ipak dođe do paralize sna, pokušajte da ostanete smireni i svesni da je stanje privremeno i prolazno. Za tačnu dijagnozu i dodatne savete, obavezno se obratite svom lekaru.