Najnovija istraživanja pokazuju da geni mogu otežati mršavljenje, ali životne navike i okruženje takođe imaju snažan uticaj.
Mnoge žene se suočavaju sa izazovima prilikom mršavljenja, čak i kada vode računa o ishrani i redovno vežbaju. Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu, pod vođstvom profesora Gajlsa Jeoa, otkrili su da genetika ima značajnu ulogu kada je reč o regulaciji telesne težine. Ovo je posebno važno za žene koje, uprkos trudu, ne postižu željene rezultate. Stručnjaci naglašavaju da pored uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti, na gojaznost utiče i kompleksna kombinacija gena, životnog okruženja i hormonskog statusa.
Današnje okruženje obiluje visokokaloričnom hranom, dok brz tempo života ostavlja malo vremena za kretanje. Čak i među ženama sa sličnim navikama razlike u telesnoj masi mogu biti velike, a prema rečima profesora Jeoa, glavni razlog leži u genetskim predispozicijama. Istraživanja na blizancima pokazala su da genetika može uticati na telesnu masu i do 70 odsto.
Pored oblika tela, geni utiču i na kontrolu apetita i rad metabolizma. Najnovija saznanja ukazuju da geni povezani sa gojaznošću pre svega utiču na centre za glad i osećaj nagrade u mozgu. Tako se može dogoditi da dve žene pojedu isti obrok, ali se jedna brže ponovo oseti gladnom. Hormon leptin, koji stvaraju masne ćelije, ima ključnu ulogu u obaveštavanju mozga o zalihama energije. Kod nekih osoba ovaj sistem zbog genetskih varijacija ne funkcioniše kako treba, pa mozak dobija pogrešnu informaciju da telu nedostaje energija, što izaziva stalni osećaj gladi i povećava rizik od prejedanja.
Utvrđeno je više od 1.000 gena koji utiču na indeks telesne mase, a neki od njih, kao MC4R, direktno utiču na želju za hranom. Žene sa određenom varijacijom tog gena mogu biti i do 18 kilograma teže od svojih vršnjakinja, iako žive slično. Osim toga, hormoni iz creva, naročito GLP-1, takođe su važni za regulaciju apetita i osećaja sitosti, pa su i savremeni lekovi za mršavljenje bazirani na stimulaciji ovog hormona.
“Geni nisu sudbina, ali mogu da otežaju održavanje željene telesne težine. Okruženje, navike i podrška su ključni za dugoročne rezultate”, izjavio je profesor Gajls Jeo.
I dok genetika ima veliki uticaj, svakodnevne odluke i životni stil mogu značajno promeniti rizik od gojaznosti. Faktori kao što su stalna izloženost reklamama za hranu, stres i manjak sna dodatno mogu povećati apetit, bez obzira na gene. Žene koje biraju nutritivno bogate obroke i redovno vežbaju mogu umanjiti negativan uticaj naslednih faktora.
Na kraju, treba imati na umu da borba sa kilogramima nije stvar lične slabosti. Naučna istraživanja potvrđuju da su hormoni, geni i okruženje neraskidivo povezani. Zato je važno da žene sebi pruže razumevanje i podršku, ali i da potraže stručnu pomoć ukoliko nailaze na poteškoće u održavanju zdrave telesne težine.
