Duboko disanje aktivira vagusni nerv i pomaže u snižavanju pritiska – naučno potvrđene tehnike za svakodnevnu rutinu
Prema doktorki Bet Frejts sa Harvarda, žene koje svakog dana izdvoje 15 minuta za svesno i sporo disanje mogu značajno poboljšati kontrolu svog krvnog pritiska. Ova tehnika predstavlja praktičan i lako primenljiv način da se smanji rizik od povišenog pritiska, što potvrđuju i brojna naučna istraživanja.
Iako prosečna odrasla osoba udahne oko 22.000 puta dnevno, većina nas diše automatski, ne obraćajući pažnju na ritam. Usporavanje disanja na između 6 i 10 udisaja u minuti može pozitivno uticati na zdravlje. Doktorka Frejts ističe: „vežbanje sporog, dubokog disanja 15 minuta dnevno može pomoći u snižavanju krvnog pritiska”. Kod osoba koje imaju povišene vrednosti, ova navika može dovesti do smanjenja sistolnog pritiska i do 10 jedinica.
Duboko disanje pokreće vagusni nerv, šaljući telu signal za opuštanje, što dovodi do širenja krvnih sudova i usporavanja rada srca. Prilikom udaha dijafragma se spušta, omogućavajući više kiseonika mozgu i telu, dok produženi izdah dodatno smanjuje hormone stresa i podstiče lučenje endorfina.
Analiza 20 naučnih studija pokazuje da različite vežbe disanja – poput dijafragmalnog disanja ili tehnike brojanja udaha – doprinose snižavanju i sistolnog i dijastolnog pritiska. Iako se preporuke razlikuju u pogledu trajanja i učestalosti, jasno je da većina ovih metoda ima blagotvoran uticaj na zdravlje srca.
Za sve koji žele da isprobaju ove tehnike, doktorka Frejts savetuje metodu „4-7-8” (udah na nos 4 sekunde, zadržavanje 7 sekundi, izdah 8 sekundi), kao i „box breathing”, gde svaki deo disanja (udah, zadržavanje daha, izdah, zadržavanje) traje po 4 sekunde. Dijafragmalno disanje, uz jednu ruku na grudima i drugu na stomaku, pomaže da lakše osvestite pokret dijafragme i dodatno smanjite stres.
Svakodnevno praktikovanje ovih vežbi donosi brojne koristi, naročito ženama koje su izložene stresu i ubrzanom tempu. Uvođenjem ovih navika u svakodnevicu, možete napraviti jednostavan, ali efikasan korak ka boljoj kontroli krvnog pritiska i opštem osećaju ravnoteže.
