Praktične i pristupačne, konzervirane namirnice mogu povećati unos važnih nutrijenata uz minimalan trud

Konzervirane namirnice često su zapostavljene, ali nutricionisti širom sveta naglašavaju da mogu biti dragocen deo zdrave i uravnotežene ishrane. U svakodnevnom životu, kada nemamo dovoljno vremena ili nam je budžet ograničen, konzerve postaju neizostavne – a sada su i prepoznate po svojim zdravstvenim benefitima.

Zahvaljujući jednostavnosti korišćenja i dugom roku trajanja, konzervirana hrana je često prva opcija kada nestane svežih namirnica. Proces konzerviranja omogućava očuvanje većine vitamina i minerala, a kod nekih vrsta voća i povrća hranljive materije mogu biti čak i bolje sačuvane nego kod svežih, naročito ako namirnice dugo stoje u frižideru ili prodavnici. Prema evropskim agencijama za bezbednost hrane, količina BPA supstance u konzervama je u dozvoljenim granicama i ne predstavlja zdravstveni rizik.

Konzervirana hrana olakšava unos esencijalnih nutrijenata, posebno kada nemamo vremena za pripremu obroka ispočetka. Nutricionisti preporučuju da birate proizvode sa manje soli, bez dodatog šećera i zasićenih masti, kako bi vaša ishrana bila što kvalitetnija.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno uključuju konzervirane namirnice u jelovnik unose više kalcijuma, kalijuma i vlakana. Nutricionistkinja Ivana Jovanović ističe: „Konzervirane namirnice mogu biti odličan izbor, posebno ako se pametno biraju i pravilno kombinuju u svakodnevnim obrocima.”

Ovo su pet konzerviranih namirnica koje nutricionisti preporučuju:

1. Pasulj – bilo da birate beli, crveni ili crni, pasulj je izuzetno bogat biljnim proteinima i vlaknima. Jedna porcija zadovoljava trećinu dnevnih potreba za vlaknima, što je značajno za dobru probavu, regulaciju šećera u krvi i zdravlje srca. Preporučuje se pasulj bez dodatog šećera i sa smanjenim nivoom soli.

2. Konzervirana riba – vrste poput tune, sardine, lososa ili skuše su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, proteina i važnih minerala za srce i mozak. Najbolje je birati ribu u vodi, a ako je u ulju, savetuje se da se ocedi pre jela.

3. Konzervirano voće – ananas, breskve ili kruške u konzervi su praktičan način da povećate unos vitamina i vlakana. Preporučuje se voće u vodi ili sopstvenom soku, a treba izbegavati ono u sirupu zbog dodatog šećera.

4. Konzervirano povrće – šargarepa, grašak, kukuruz ili pečurke mogu biti odlična zamena za sveže povrće kada ga nemate pri ruci. Konzervisano povrće zadržava većinu nutrijenata i brzo se priprema.

5. Paradajz iz konzerve – bogat je likopenom, snažnim antioksidansom koji štiti zdravlje srca i kože. Konzervirani paradajz je odlična osnova za mnoga jela i sadrži veliki deo svojih vitamina.

Stručnjaci savetuju da prilikom kupovine uvek čitate deklaraciju i birate proizvode sa što manje dodataka. Na taj način, konzervirana hrana može postati vaš pouzdan saveznik u zdravoj ishrani, olakšavajući pripremu obroka bez kompromisa po pitanju nutritivne vrednosti.

Iza osmeha i smirenog ponašanja često se krije unutrašnja borba – obratite pažnju na ove znake

Na prvi pogled, mnoge žene ostavljaju utisak samopouzdanja i stabilnosti, ali psiholozi ističu da ispod te spoljašnje slike neretko postoji duboka, neizrečena tuga. Nedavna situacija u jednom beogradskom kafiću, kada je žena dvadesetak minuta mešala hladnu kafu uz nervozne pokrete i spuštena ramena, pokazuje kako se unutrašnje borbe mogu lako sakriti od pogleda drugih.

Klinički psiholog Set Mejers objašnjava da žene koje zaista osećaju zadovoljstvo u životu zadržavaju radoznalost i iskreno uživaju u malim stvarima. Kada se ta sposobnost izgubi, a razgovori postanu površni, to može biti znak duboke nesreće. Umesto da otvore dušu ili potraže pomoć, mnoge žene razviju obrasce ponašanja koje okolina tumači kao snagu ili stabilnost, ali to često nije prava slika emotivnog stanja.

Jedan od najčešćih znakova skrivene tuge je način na koji organizuju svoj prostor – neke žene zapuste dom i gomilaju predmete, dok druge postaju izuzetno pedantne i sve drže pod kontrolom. Stručnjaci objašnjavaju da je lakše upravljati spoljnim redom nego se suočiti sa sopstvenim osećanjima.

Poremećaji sna su još jedan važan signal. Neke žene previše spavaju, ali se ipak osećaju umorno, dok druge funkcionišu sa vrlo malo sna. U oba slučaja, spavanje često postaje način da pobegnu od neprijatnih misli.

Briga o izgledu, iako može delovati besprekorna, često je samo maska. Uredna frizura, stalni treninzi ili pažljivo odabrana garderoba mogu biti deo rutine koja se obavlja mehanički, bez istinskog zadovoljstva ili osećaja vrednosti.

Psiholozi apeluju da obratimo pažnju na ove tihi signale kod žena iz našeg okruženja i ponudimo razumevanje i podršku. Kako ističe Set Mejers: “Najveća snaga nije u tome da trpimo u tišini, već u tome da prepoznamo sopstvene potrebe i potražimo pomoć kada nam je potrebna.”

Velika studija pokazuje da mediteranska dijeta, bogata povrćem i maslinovim uljem, značajno štiti žene tokom i nakon menopauze

Nedavna dvodecenijska studija otkrila je da žene koje se pridržavaju mediteranskog režima ishrane imaju niži rizik od moždanog udara. Više od 105.000 žena iz Kalifornije, uzrasta između 38 i 67 godina, učestvovalo je u ovom istraživanju koje je počelo 1995. godine, a cilj je bio da se ispita kako njihova ishrana tokom i nakon menopauze utiče na pojavu moždanog udara.

Tokom istraživanja, naučnici su posebno pratili koliko ishrana ispitanica odgovara principima mediteranske dijete. Ovaj način ishrane podrazumeva visok unos povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, ribe, orašastih plodova i maslinovog ulja, dok se crveno meso i mlečni proizvodi konzumiraju u ograničenim količinama. Umereno uživanje alkohola, obično u vidu čaše vina uz obrok, takođe je deo ovog režima.

Rezultati studije su pokazali da su žene koje su se najviše pridržavale mediteranskog načina ishrane imale 18% manji ukupni rizik od moždanog udara. Zanimljivo je da je verovatnoća za hemoragijski moždani udar, koji nastaje usled krvarenja u mozgu, u toj grupi bila niža za 25%, dok je rizik od ishemijskog moždanog udara, do kog dolazi zbog začepljenja krvnog suda, bio smanjen za 16%.

Glavna autorka studije, profesorka Sofija Vang, naglasila je značaj ovih rezultata za žene u menopauzi: “Period nakon menopauze nosi povećan rizik od moždanog udara i zato je važno prepoznati koliko zdrava ishrana može doprineti prevenciji.”

Kardiolog dr Endrju Frimen je dodao: “Mediteranska ishrana već je poznata po pozitivnom uticaju na zdravlje srca i krvnih sudova, a ova studija dodatno potvrđuje njen značaj za očuvanje zdravlja mozga.”

Autori napominju da su neka ograničenja ovog istraživanja to što nisu pratili detaljne promene u navikama ishrane tokom vremena, kao ni razlike u vrstama maslinovog ulja koje su učesnice koristile. Ipak, zaključuju da je prelazak na mediteranski način ishrane važan korak za žene koje žele da dugoročno očuvaju zdravlje i smanje rizik od moždanog udara.