Popularna proteinska dijeta obećava brz gubitak kilograma, ali nosi rizike za varenje i zdravlje

Praznici često donesu obilje hrane i kilograme viška, pa mnoge žene traže brz način da povrate liniju. U poslednje vreme, dijeta sa kuvanim jajima postala je izuzetno tražena jer obećava brze rezultate, jednostavnu pripremu i lako dostupne namirnice. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovakav način mršavljenja može imati i neželjene posledice.

Osnovu ove dijete čini visok unos proteina uz minimalan unos ugljenih hidrata, što može dovesti do brzog gubitka kilograma, naročito u prvih nekoliko dana. Ipak, najčešće se radi o gubitku vode i smanjenju energetskih rezervi, a ne o topljenju masnih naslaga. Zbog toga se često stiče utisak da dijeta daje izuzetne rezultate, dok je zapravo telo pod stresom i prolazi kroz fazu prilagođavanja.

Izbacivanje voća, žitarica i većine povrća može izazvati probavne tegobe poput zatvora, nadutosti i osećaja težine u stomaku. “Nedostatak vlakana je čest problem kod ovakvih restriktivnih dijeta i može dovesti do neprijatnosti koje narušavaju svakodnevno funkcionisanje”, ističe dr Jelena Petrović, nutricionista. Povećan unos proteina i masti može dodatno opteretiti jetru i bubrege, naročito kod žena koje već imaju povišen holesterol ili osetljiv metabolizam.

Jaja su nutritivno bogata, ali kada su gotovo jedini izvor hrane, dolazi do nutritivnog disbalansa. Po završetku dijete, povratak na standardnu ishranu često uzrokuje takozvani jo-jo efekat, odnosno brz povratak izgubljenih kilograma, jer se usporava metabolizam i telo nadoknađuje izgubljenu energiju.

Dr Petrović savetuje: „Brze i jednostavne dijete mogu biti privlačne, ali telo ne voli nagle promene. Najzdraviji način povratka u ravnotežu nakon praznika je postepeno uvođenje raznovrsne hrane i umerenost u porcijama.”

Zaključak je da dijeta sa kuvanim jajima može doneti kratkoročne rezultate, ali nije održiva na duže staze. Umesto ovakvih restriktivnih režima, preporučuje se povratak uravnoteženoj ishrani bogatoj povrćem, voćem i integralnim žitaricama, uz redovnu fizičku aktivnost.

Brze promene vremena i radni ritam ponedeljka mogu uticati na raspoloženje i fizičko stanje žena – evo kako da lakše prebrodite period prilagođavanja.

Sa dolaskom ponedeljka 13. aprila, žene širom Srbije suočavaju se sa naglim promenama vremenskih uslova koje mogu uticati na zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Dinamične oscilacije temperature i pritiska donose prelazak iz opuštenosti vikenda u užurban radni ritam, što naročito može pogoditi one koje su osetljive na promene vremena ili imaju probleme sa krvnim pritiskom, srcem ili nervnim sistemom.

Biometeorološke prilike ovog jutra uzrokuju variranje energije i raspoloženja. Česte tegobe koje se mogu javiti kod žena su glavobolja, pad koncentracije, razdražljivost ili osećaj pritiska u glavi. Kako navodi dr Marija Kovačević, specijalista opšte medicine, ‘iznenadna aktivacija organizma može dovesti do osećaja iscrpljenosti, naročito ako se bez dovoljno pripreme krene u obaveze nakon vikenda’. Zato je preporuka da se tempo rada postepeno pojačava i da se češće prave pauze tokom dana.

Posebno je važno slušati signale sopstvenog tela. Žene koje primete pad energije ne bi trebalo da preskaču doručak, treba da piju dovoljno tečnosti i izbegavaju nagle fizičke napore. Dr Kovačević naglašava: ‘Jedan od ključnih saveta je da ne pokušavate da obavite sve odjednom – telo traži prilagođavanje i vreme za odmor’.

Kako dan bude odmicao, organizam će se lakše prilagoditi novom ritmu, a veče donosi olakšanje, ali i umor. Preporučuje se da kraj dana protekne mirno i bez dodatnog opterećenja, a dovoljan san je ključan za pravilan oporavak tela.

Za žene sa hroničnim zdravstvenim problemima savetuje se dodatna pažnja i praćenje simptoma. Vremenske promene mogu uticati na celokupno stanje, pa je važno ostati u kontaktu sa izabranim lekarom u slučaju pogoršanja tegoba.

Iako prilagođavanje početku nedelje i promenama u prirodi može biti izazovno, uz pažljivo praćenje signala tela i uvođenje zdravih navika moguće je očuvati energiju i dobro raspoloženje tokom celog dana.

Kratke dnevne šetnje dokazano snižavaju nivo kortizola i podstiču kreativnost, otkrila su najnovija istraživanja

Sve veći broj žena suočava se sa stresom iz različitih oblasti života, bilo da je izvor posao, emotivni izazovi ili porodične brige. Najnovija istraživanja ukazuju da postoji vrlo jednostavan i svima dostupan način za bolju kontrolu stresa – redovna šetnja.

Prema rečima doktora Franciska Lopes-Himeneza, šetnja je jedan od najefikasnijih i najpristupačnijih vidova fizičke aktivnosti. Osim što blagotvorno deluje na srce, zglobove i metabolizam, šetnja ima i snažan pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Kako ističe Lusi Kovan, trener iz vodećeg fitnes centra iz Londona: “Šetnja svakog dana oslobađa endorfine i snižava nivo kortizola, čime se smanjuje osećaj stresa, anksioznosti i mentalne zasićenosti.”

Istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da čak i kraća šetnja može značajno povećati kreativnost – u proseku za 60%. Takođe, studija iz 2019. godine navodi da boravak u prirodi, u trajanju od 20 do 30 minuta, bilo da šetate ili samo sedite, najviše doprinosi snižavanju nivoa kortizola.

Dobra vest je da šetnja ne mora biti dugotrajna ili naporna – već pet minuta kretanja može popraviti raspoloženje. Sitne navike poput penjanja stepenicama, šetnje psa ili parkiranja automobila dalje od ulaza doprinose svakodnevnom kretanju. Najvažnije je da šetnju uklopite u svoju dnevnu rutinu, jer svaki korak doprinosi boljem psihofizičkom stanju.

Kada sledeći put osetite preopterećenost obavezama i brigama, napravite krug po kraju ili kratku pauzu u obližnjem parku. Tako ćete osvežiti misli, smanjiti stres i biti spremniji da se uhvatite u koštac sa svakodnevnim izazovima.