Jednostavna metoda za trenutno olakšanje od štucanja osvojila je društvene mreže i pregledana je više od 22 miliona puta

Štucanje je česta i neprijatna pojava koja može da vas zatekne u najnezgodnijim trenucima, bilo na poslu, tokom razgovora ili u društvu. Ovaj refleks dolazi usled kratkog grča dijafragme i obično nije razlog za brigu, ali mnoge žene žele da ga se što pre reše kako bi nastavile svakodnevne obaveze bez ometanja.

Na društvenim mrežama se u poslednje vreme pojavio jednostavan trik koji je postao pravi hit, sa više od 22 miliona pregleda. Sve što treba da uradite jeste da nekoliko puta naglas izgovorite: “di di di, ka ka ka, ni ni ni”. Upravo zbog lakoće primene ova metoda je osvojila korisnike, a žene u komentarima dele svoja pozitivna iskustva – jedna od njih piše: “Dete mi je počelo da štuca i čim je izgovorilo ove reči, štucanje je nestalo”.

I dok ovaj trik deluje gotovo kao igra, postoje i klasični načini da zaustavite štucanje. Među najčešćima su zadržavanje daha, disanje u papirnu kesu, ispijanje hladne vode u malim gutljajima, sagnuće unapred sa kolenima na grudima i uzimanje malo šećera ili limuna. Kod beba, štucanje se često javlja nakon obroka i obično samo prođe.

Štucanje najčešće izazivaju brzo jedenje, gazirani napici, začinjena hrana, nagle promene temperature ili emocija. Ova pojava je većinom bezopasna i prolazna, ali ako traje duže od 48 sati ili je praćena bolovima, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za svakodnevne situacije, ovakvi brzi trikovi mogu biti od velike koristi mnogim ženama.

Stručnjaci savetuju ženama da tokom toplih dana biraju svežu vodu i prate jednostavno pravilo za zdravlje.

Mnoge žene navikle su da ostave čašu ili flašu vode na stolu ili u torbi, planirajući da je piju tokom dana. Međutim, nutricionistkinja Kristen Smit i mikrobiolog Džejson Tetro upozoravaju da voda koja stoji duže od 12 sati, naročito na toplom mestu ili u otvorenoj posudi, može postati potencijalno rizična po zdravlje. Posebno je važno na ovo obratiti pažnju tokom letnjih meseci kada su temperature visoke, a potreba za hidratacijom povećana.

Kristen Smit ističe da lično primenjuje pravilo: „Nakon 12 sati uvek prospem preostalu vodu i natočim novu.” Dodaje i da je voda koja je provela 24 sata u čaši bezbedna za piće samo ako nije bila izložena prljavštini ili kontaminantima. Rizik postaje veći ako je voda bila otvorena ili je više osoba pilo iz iste flaše.

Mikrobiolog Džejson Tetro objašnjava da se broj bakterija u vodi može povećati nakon 12 sati. „Tokom prvih 12 sati, bakterije nemaju dovoljno hrane za razmnožavanje, ali posle toga situacija se menja. Zato je najbolje popiti vodu u tom periodu i potom sipati novu,“ naglašava Tetro. On napominje da čak i voda iz filtera može postati podložna razvoju bakterija ako stoji duže od jednog dana.

Istraživanja su pokazala da slavine koje se ređe koriste mogu sadržati veće količine bakterija, što je dodatni razlog da obratite pažnju na svežinu vode koju pijete. Kada više osoba koristi istu čašu ili pije direktno iz flaše, bakterije iz usta lako dospevaju u vodu i mogu se razmnožavati.

Flaširana voda je specijalno dizajnirana da uspori rast bakterija, pa može ostati bezbedna duže od jednog dana, ali stručnjaci savetuju da i tada birate sveže natočenu vodu, pogotovo leti. Hidratacija je ključna, a ako nemate izbora, bolje je popiti i stariju vodu nego riskirati dehidrataciju. Ipak, za svakodnevnu rutinu preporučuje se da voda ne stoji duže od 12 sati, posebno u otvorenim posudama.

Otkrivamo kako pravilno skladištiti povrće da ostane sveže što duže, uz proverene trikove iz prakse

Nepravilno skladištenje povrća i pogrešno kombinovanje namirnica često dovodi do bržeg kvarenja i nepotrebnog bacanja hrane, što je čest problem u domaćinstvima. Mimi Morli, menadžerka za razvoj recepata iz poznate firme, podelila je korisne savete sa domaćicama u Srbiji kako da produže svežinu povrća, posebno kada je reč o čuvanju u frižideru. Prema podacima iz Velike Britanije, svake godine se baci oko 2,5 miliona tona svežeg voća i povrća, a čak 1,7 miliona tona je još uvek jestivo.

Morli ističe da često kupujemo više povrća nego što realno možemo da iskoristimo tokom nedelje, pa se dešava da propadne pre nego što ga upotrebimo. Jedan od najčešćih razloga bržeg kvarenja je pogrešan način čuvanja i držanje namirnica koje ne bi trebalo biti zajedno. „Često kupujemo impulsivno, bez plana šta ćemo tačno spremati narednih dana, pa povrće ostane neiskorišćeno i propadne. Zato je važno bar okvirno planirati obroke i voditi računa koliko brzo će se pojedine namirnice pokvariti“, navodi Morli.

Prema njenim savetima, lisnato povrće poput spanaća, rukole i salate najbolje je držati u frižideru, u prozračnoj kesi sa blago vlažnim papirnim ubrusom, što omogućava da ostane sveže tri do pet dana. Korenasto povrće, kao što su šargarepa, cvekla i paškanat, treba čuvati u perforiranim plastičnim kesama ili u fioci za povrće, jer tako može trajati i više nedelja.

Morli posebno naglašava da korenasto povrće ne treba držati pored voća poput jabuka ili pored paradajza, jer gas etilen koji oni proizvode ubrzava sazrevanje i omekšavanje povrća. Na primer, šargarepa brzo postaje gumena ako je blizu jabuka. Povrće kao što su brokoli i karfiol može ostati sveže do nedelju dana u frižideru, dok kupus može trajati i do dve nedelje.

Kada su u pitanju paradajz, krastavci i paprika, preporučuje se čuvanje na sobnoj temperaturi i što brža upotreba, jer paradajz u frižideru gubi ukus. Ako ipak želite da ga sačuvate duže, najbolje je da ga skuvate u sos i zamrznete.

Morli zaključuje da je ključno pravilno odvajati povrće i voće i planirati kupovinu, kako biste smanjili otpad i uživali u svežim namirnicama što duže.