Novo istraživanje pokazuje da vežbanje između 7 i 8 sati ujutru smanjuje rizik od srčanih i metaboličkih bolesti kod žena

Postoji sve više dokaza da vreme kada vežbamo može imati značajan uticaj na naše zdravlje, posebno na zdravlje srca. Nedavna studija Univerziteta u Masačusetsu, sprovedena na više od 14.000 odraslih, otkriva da žene koje fizičku aktivnost praktikuju u jutarnjim satima, tačnije između 7 i 8 sati, imaju znatno manji rizik od kardiometaboličkih bolesti.

Istraživanje je koristilo pametne uređaje za precizno praćenje srčanog ritma i nivoa fizičke aktivnosti tokom godinu dana. Rezultati su pokazali da su žene koje dosledno vežbaju ujutru imale do 31% manju verovatnoću da razviju koronarnu bolest srca, 18% niži rizik od povišenog krvnog pritiska, 21% manje šanse za povećane masnoće u krvi, 30% manju verovatnoću za dijabetes tipa 2 i čak 35% manju šansu za gojaznost, u poređenju sa onima koje su vežbale kasnije tokom dana.

Kardiolog dr Ana Marković napominje: “Redovna fizička aktivnost je izuzetno važna, ali vreme kada vežbamo može doprineti dodatnoj zaštiti srca. Jutarnje navike mogu uticati na celodnevnu energiju i zdravije izbore u ishrani.”

Tokom istraživanja analizirani su i drugi faktori, poput uzrasta, pola, navika u ishrani, dužine sna, pušenja i konzumacije alkohola, kao i ukupna količina fizičke aktivnosti. Bez obzira na ukupnu fizičku aktivnost, žene koje su vežbale ujutru imale su povoljnije rezultate po zdravlje.

Stručnjaci i dalje naglašavaju da je svaka fizička aktivnost korisna i da je važno pronaći vreme koje odgovara ličnom ritmu, ali rezultati ovog istraživanja sugerišu da bi žene koje žele dodatno da smanje rizik od srčanih i metaboličkih oboljenja trebalo da razmotre jutarnje vežbanje kao deo svoje dnevne rutine. Vežbanje u ranim satima pomaže jačanju srca, boljoj kontroli telesne težine i osećaju energije tokom čitavog dana.

Na kraju, najvažnije je da fizička aktivnost postane deo svakodnevice, ali ako postoji mogućnost da vežbate ujutru, vaše srce će vam biti zahvalno.

Stručnjaci preporučuju zamenu vode nakon 12 sati, posebno tokom toplih dana ili ako je čaša nepokrivena

Mnoge žene često ostavljaju čašu vode pored kreveta kako bi im bila pri ruci ujutru, ali se postavlja pitanje koliko dugo je ta voda zaista sigurna za piće. Prema savetima dijetetičarke Kristine Smit iz Akademije za ishranu i dijetetiku, preporučuje se da voda koja stoji duže od 12 sati, bilo gde da se nalazi, bude zamenjena svežom. Ovaj savet posebno važi tokom toplijih meseci ili ako je čaša ostavljena otkrivena, jer tada raste rizik od razvoja bakterija.

Smit naglašava da voda koja stoji do jednog dana generalno nije opasna, ali pod uslovom da nije bila izložena spoljnim uticajima ili da iz nje niko nije pio direktno. Poznati mikrobiolog Džejson Tetro, poznat i kao „The Germ Guy“, objašnjava da bakterije u vodi počinju brže da se razvijaju upravo nakon prvih 12 sati, dok je u prvom periodu njihova koncentracija znatno manja. Takođe, u vodi iz slavine koja se retko koristi može biti više bakterija, što dodatno povećava rizik.

Ako delite čašu ili flašu sa članovima porodice ili pijete direktno iz njih, bakterije iz usne šupljine mogu preći u vodu i nastaviti da se množe. Smit upozorava: “Kada pijete direktno iz flaše ili čaše, bakterije iz usne duplje prelaze u vodu i mogu se dalje razvijati.” Zato je preporuka da svako koristi svoju čašu ili flašu, a vodu koja je stajala duže obavezno zamenite svežom.

Flaširana voda može biti bezbedna nešto duže jer je tvornički pakovana, ali ni tada ne bi trebalo da ostaje otvorena više od 24 sata. Ukoliko nemate drugu opciju, stručnjaci ističu da je bolje popiti i vodu koja je stajala duže nego dozvoliti dehidrataciju, ali je uvek preporučljivo birati svežu vodu kad god je to moguće.

Zaključak za svakodnevnu rutinu je jasan: za zdravlje i bezbrižnost, najbolje je natočiti novu čašu vode ako je prethodna stajala duže od 12 sati ili je bila izložena spoljnim uticajima.

Diskretni simptomi poput pojačanog TV zvuka i povlačenja iz društva mogu ukazivati na prve probleme sa sluhom kod žena

Sve više žena širom sveta suočava se sa problemima sluha, često ne prepoznajući prve simptome na vreme. Kraljevski nacionalni institut za osobe sa oštećenjem sluha ističe važnost ranog prepoznavanja ovih znakova, jer je istraživanje na uzorku od 1.810 osoba pokazalo da skoro polovina ispitanih ima poteškoće sa registrovanjem svakodnevnih zvukova, iako ranije nisu imale dijagnostikovano oštećenje sluha.

Skoro 47% ispitanih izjavilo je da im je teško da čuju šuštanje lišća, dok 46% teško reaguje kada ih neko doziva iz druge sobe. Takođe, često se javlja problem sa prepoznavanjem zvukova poput kiše, zvona na biciklu ili kucanja na vrata, a više od trećine ispitanih ne može da razlikuje zvono telefona u susednoj prostoriji.

Prema rečima audiološkinje Kristal Role: „Teškoće u prepoznavanju određenih frekvencija i zvukova u svakodnevnom životu mogu biti prvi znakovi gubitka sluha. Što ranije obratite pažnju i potražite pomoć, to ćete lakše sačuvati kvalitet života.”

Jedan od prvih pokazatelja, koji porodica najčešće primeti, jeste stalno pojačavanje zvuka na televizoru. Osobe koje slabije čuju često povećavaju jačinu, dok članovi porodice komentarišu da je TV preglasan. Audiolog Rajan Rejd pojašnjava: „Ljudi obično traže krivicu u televizoru ili programu, a zapravo je u pitanju promena u njihovom sluhu.”

Još jedan ne tako očigledan znak je često traženje da sagovornik ponovi ono što je rekao, posebno u manjim društvima ili u bučnim prostorima. Osobe sa početnim gubitkom sluha često imaju utisak da svi oko njih mumlaju, jer je gubitak sluha najpre izražen u visokim frekvencijama, što otežava razumevanje izgovorenih suglasnika.

Snalazak u bučnim mestima kao što su kafići i restorani, gde je mnogo različitih zvukova, dodatno otežava razgovor. Rejd objašnjava da tada mozak pokušava da popuni praznine, što može dovesti do osećaja zamora i iscrpljenosti po izlasku iz takvih okruženja.

Pogrešno razumevanje brojeva ili reči, uz često šaljivo prikrivanje nesporazuma, takođe je signal na koji treba obratiti pažnju. Povlačenje iz društvenih situacija i izbegavanje okupljanja može biti posledica osećaja frustracije ili izolacije zbog problema sa sluhom.

Stručnjaci savetuju da, ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova kod sebe ili bliskih osoba, što pre uradite test sluha i potražite savet stručnjaka. Pravovremena dijagnoza i podrška mogu olakšati svakodnevicu i sprečiti dalje komplikacije.