Pistaći pomažu ženama u regulisanju holesterola i pritiska – dovoljno je 30 do 55 grama dnevno

Sve više žena u Srbiji bori se sa povišenim holesterolom i visokim krvnim pritiskom, što je posebno izraženo u poslednje vreme. Nutricionisti preporučuju svakodnevni unos šake pistaća kao jednostavan način da se unapredi zdravlje srca. Ova ukusna užina krije brojne benefite, jer pistaći sadrže obilje kalijuma, koji stabilizuje krvni pritisak, kao i antioksidanse koji štite krvne sudove. Posebno važan sastojak su biljni steroli, prirodne supstance koje mogu sniziti nivo „lošeg“ LDL holesterola.

Pistaći su takođe bogati vlaknima, što pomaže telu da efikasnije eliminiše višak holesterola putem probave. Prisutne zdrave masti utiču na povećanje „dobrog“ HDL holesterola, pa pistaći podržavaju optimalan balans masnoća u krvi sa obe strane.

Preporučena dnevna količina je od 30 do 55 grama, odnosno šaka pistaća, što je dovoljno za postizanje pozitivnih efekata bez unošenja previše kalorija. Idealno je birati neslane ili blago slane pistaće, jer preterana količina soli može umanjiti zdravstvene prednosti. Ukoliko uz pistaće konzumirate i voće bogato vlaknima i antioksidansima, doprinos zdravlju može biti još veći.

Stručnjaci upozoravaju da je zamena zdravih orašastih grickalica industrijskim proizvodima poput čipsa i pereca čest razlog lošijih rezultata krvnih analiza, jer ti proizvodi nemaju nutritivnu vrednost i mogu dodatno opteretiti krvne sudove. Prelazak na šaku pistaća dnevno je mala, ali značajna promena koja može pozitivno uticati na rezultate analiza na duže staze.

Pravilnim izborom užine, svaka žena može lako doprineti svom zdravlju srca, bez odricanja od omiljenog ukusa i svakodnevnih navika.

Stres i potisnuta osećanja često se manifestuju kroz fizičke simptome koje žene ne bi trebalo da zanemare.

Mnoge žene svakodnevno ignorišu umor, napetost ili različite fizičke tegobe, nesvesne da su one često povezane sa emocijama i stresom. Sve više žena, kako u Srbiji, tako i globalno, oseća simptome poput konstantnog umora, bolova u stomaku ili promena krvnog pritiska, iako medicinski nalazi ne ukazuju na fizički uzrok. Stručnjaci ističu da su ovakve tegobe često odraz emotivnog stanja i stresa, naročito tokom perioda životnih promena i izazova.

Kako pokazuju i stare medicinske tradicije i savremena istraživanja, postoji snažna veza između emocija i zdravlja. Emocije su povezane sa određenim organima: tuga sa plućima, bes sa jetrom, briga sa stomakom, radost sa srcem, a strah sa bubrezima. Kada se osećanja potiskuju duže vreme, telo može da reaguje kroz različite simptome. Na primer, briga često dovodi do bola u stomaku, stres može uzrokovati napetost mišića, dok neizražen bes može uticati na nagle promene krvnog pritiska.

Psihološkinja Marija Petrović objašnjava: “Telo nam često govori ono što ne želimo ili ne možemo da izgovorimo. Kada ignorišemo svoje emocije, one se javljaju kroz fizičke tegobe kako bi nam skrenule pažnju da je vreme da se zaustavimo i razmislimo o svom unutrašnjem stanju.”

Iako većina žena zna da potiskivanje osećanja i stres nisu dobri za zdravlje, malo njih nalazi vreme da se posveti sebi i razgovara o problemima, bilo sa bližnjima ili sa stručnjacima. “Lakše je nastaviti sa svakodnevnim obavezama i nadati se da će neprijatni osećaji proći sami od sebe, ali telo pamti sve ono što pokušavamo da potisnemo. Kada zanemarujemo signale, simptomi mogu postati ozbiljniji i zahtevati dugotrajniji oporavak”, dodaje Petrović.

Lekari savetuju da zdravlju pristupimo celovito, povezujući fizičko i emotivno. Uravnotežena ishrana, redovno kretanje i preventivni pregledi su važni, ali podjednako je bitno osluškivati svoja osećanja, razgovarati o onome što nas opterećuje i na vreme potražiti pomoć ako se simptomi ponavljaju ili ne prolaze. Ovakav holistički pristup pomaže ženama da postignu bolji balans i očuvaju stabilno zdravlje, uprkos svakodnevnim pritiscima.

Naučna istraživanja pokazuju da odlazak u krevet između 22 i 23 časa može smanjiti rizik od srčanih bolesti kod žena.

Novo istraživanje Univerziteta u Ekseteru, sprovedeno na više od 88.000 odraslih, otkrilo je da žene koje odlaze na spavanje između 22 i 23 časa imaju značajno manji rizik od srčanih bolesti. Ova studija, objavljena u časopisu Evropskog udruženja za kardiologiju, trajala je nekoliko godina i donela važna saznanja o vezi između vremena odlaska na počinak i zdravlja srca.

Dr David Plans, vodeći istraživač, objašnjava da naš biološki sat reguliše brojne procese u telu: “Naš unutrašnji sat traje 24 sata i reguliše brojne fizičke i mentalne funkcije. Kada izostanemo iz tog ritma, izlažemo se većem riziku od zdravstvenih problema”, istakao je dr Plans.

Rezultati su pokazali da osobe koje ležu posle ponoći imaju čak 25% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju s onima koji spavaju u optimalnom periodu od 22 do 23 časa. Interesantno je da čak i previše rani odlazak na spavanje, pre 22 časa, može povećati rizik, što naglašava važnost balansa i pravilnog ritma.

U svakodnevici, navike poput korišćenja mobilnog telefona uveče, kasnog završavanja posla ili želje za dodatnim vremenom za sebe često remete prirodni ritam spavanja. Telo ipak pamti ove promene, a one mogu imati dugoročne posledice na zdravlje.

Za žene je kvalitetan san posebno važan zbog hormonskog balansa i specifičnih rizika za srce i krvne sudove. Redovno odlazak na spavanje u istom vremenskom intervalu pomaže organizmu da se bolje regeneriše i smanji nivo stresa.

Stručnjaci preporučuju da se spavanje planira u skladu s biološkim satom i da se izbegavaju nagle promene u rutini. Najvažnija poruka ovog istraživanja je da nije presudno koliko sati spavamo, već kada ležemo i koliko je san usklađen sa prirodnim ritmom tela.