Rani pregled kože i praćenje promena na mladežima ključno je za sprečavanje melanoma kod žena svih uzrasta

Redovno proveravanje kože može biti presudno za rano otkrivanje melanoma, posebno jer žene često zanemaruju prve simptome. Dermatolozi u Srbiji upozoravaju da čak i sasvim obični mladeži mogu postati opasni po zdravlje ukoliko dođe do promena na njima. Iako mnoge žene primećuju nove promene na koži, često odlažu odlazak lekaru, misleći da su u pitanju bezopasne fleke.

Kod gotovo svake žene postoje mladeži – neki su prisutni od detinjstva, dok se drugi pojavljuju kasnije. Većina ostaje ista godinama, ali mali broj može prerasti u melanom, najopasniji oblik raka kože. Zato je važno neprestano pratiti izgled i promene mladeža, bez obzira na godine ili tip kože.

Prema rečima dr Ivane Jovanović, specijaliste dermatologije, “Najvažnije je da svaka žena obrati pažnju na promene u veličini, boji ili obliku mladeža. Pravilo ‘ABCDE’ je najjednostavniji način da same procenite da li je vreme za pregled.” Pravilo nalaže da treba obratiti pažnju ako mladež nije simetričan, ima nepravilne ivice, neujednačenu boju, prelazi 6 mm ili se menja kroz vreme.

Zdravstvene ustanove naglašavaju da svrab, bol, krvarenje, crvenilo ili otok oko mladeža mogu biti upozoravajući znaci. U tim situacijama, savetuje se hitna poseta dermatologu, koji pomoću dermatoskopa može dati sigurnu dijagnozu, jer procena mladeža na oko nije pouzdana.

Posebna pažnja mora se posvetiti zaštiti kože od sunca, jer je dugotrajno izlaganje UV zračenju jedan od glavnih uzroka melanoma. Dr Jovanović ističe: „Koža pamti svaku opekotinu, a posledice se često jave tek mnogo kasnije.”

Preventivni pregledi i upotreba krema sa zaštitnim faktorom značajno smanjuju rizik od ozbiljnih posledica. Stručnjaci savetuju ženama da jednom godišnje obave dermatološki pregled i da svaku sumnjivu promenu na koži što pre provere kod lekara.

Pistaći pomažu ženama u regulisanju holesterola i pritiska – dovoljno je 30 do 55 grama dnevno

Sve više žena u Srbiji bori se sa povišenim holesterolom i visokim krvnim pritiskom, što je posebno izraženo u poslednje vreme. Nutricionisti preporučuju svakodnevni unos šake pistaća kao jednostavan način da se unapredi zdravlje srca. Ova ukusna užina krije brojne benefite, jer pistaći sadrže obilje kalijuma, koji stabilizuje krvni pritisak, kao i antioksidanse koji štite krvne sudove. Posebno važan sastojak su biljni steroli, prirodne supstance koje mogu sniziti nivo „lošeg“ LDL holesterola.

Pistaći su takođe bogati vlaknima, što pomaže telu da efikasnije eliminiše višak holesterola putem probave. Prisutne zdrave masti utiču na povećanje „dobrog“ HDL holesterola, pa pistaći podržavaju optimalan balans masnoća u krvi sa obe strane.

Preporučena dnevna količina je od 30 do 55 grama, odnosno šaka pistaća, što je dovoljno za postizanje pozitivnih efekata bez unošenja previše kalorija. Idealno je birati neslane ili blago slane pistaće, jer preterana količina soli može umanjiti zdravstvene prednosti. Ukoliko uz pistaće konzumirate i voće bogato vlaknima i antioksidansima, doprinos zdravlju može biti još veći.

Stručnjaci upozoravaju da je zamena zdravih orašastih grickalica industrijskim proizvodima poput čipsa i pereca čest razlog lošijih rezultata krvnih analiza, jer ti proizvodi nemaju nutritivnu vrednost i mogu dodatno opteretiti krvne sudove. Prelazak na šaku pistaća dnevno je mala, ali značajna promena koja može pozitivno uticati na rezultate analiza na duže staze.

Pravilnim izborom užine, svaka žena može lako doprineti svom zdravlju srca, bez odricanja od omiljenog ukusa i svakodnevnih navika.

Stres i potisnuta osećanja često se manifestuju kroz fizičke simptome koje žene ne bi trebalo da zanemare.

Mnoge žene svakodnevno ignorišu umor, napetost ili različite fizičke tegobe, nesvesne da su one često povezane sa emocijama i stresom. Sve više žena, kako u Srbiji, tako i globalno, oseća simptome poput konstantnog umora, bolova u stomaku ili promena krvnog pritiska, iako medicinski nalazi ne ukazuju na fizički uzrok. Stručnjaci ističu da su ovakve tegobe često odraz emotivnog stanja i stresa, naročito tokom perioda životnih promena i izazova.

Kako pokazuju i stare medicinske tradicije i savremena istraživanja, postoji snažna veza između emocija i zdravlja. Emocije su povezane sa određenim organima: tuga sa plućima, bes sa jetrom, briga sa stomakom, radost sa srcem, a strah sa bubrezima. Kada se osećanja potiskuju duže vreme, telo može da reaguje kroz različite simptome. Na primer, briga često dovodi do bola u stomaku, stres može uzrokovati napetost mišića, dok neizražen bes može uticati na nagle promene krvnog pritiska.

Psihološkinja Marija Petrović objašnjava: “Telo nam često govori ono što ne želimo ili ne možemo da izgovorimo. Kada ignorišemo svoje emocije, one se javljaju kroz fizičke tegobe kako bi nam skrenule pažnju da je vreme da se zaustavimo i razmislimo o svom unutrašnjem stanju.”

Iako većina žena zna da potiskivanje osećanja i stres nisu dobri za zdravlje, malo njih nalazi vreme da se posveti sebi i razgovara o problemima, bilo sa bližnjima ili sa stručnjacima. “Lakše je nastaviti sa svakodnevnim obavezama i nadati se da će neprijatni osećaji proći sami od sebe, ali telo pamti sve ono što pokušavamo da potisnemo. Kada zanemarujemo signale, simptomi mogu postati ozbiljniji i zahtevati dugotrajniji oporavak”, dodaje Petrović.

Lekari savetuju da zdravlju pristupimo celovito, povezujući fizičko i emotivno. Uravnotežena ishrana, redovno kretanje i preventivni pregledi su važni, ali podjednako je bitno osluškivati svoja osećanja, razgovarati o onome što nas opterećuje i na vreme potražiti pomoć ako se simptomi ponavljaju ili ne prolaze. Ovakav holistički pristup pomaže ženama da postignu bolji balans i očuvaju stabilno zdravlje, uprkos svakodnevnim pritiscima.