Astronauti iz misije Artemis II dele iskustva i savetuju položaj za san koji pomaže zdravlju kičme i kvalitetu sna.

Posada Artemis II, nakon povratka na Zemlju, podelila je svoja iskustva o tome kako izgleda san u uslovima mikrogravitacije. Astronauti Christina Koch, Reid Wiseman, Victor Glover i Jeremy Hansen morali su da se prilagode spavanju bez gravitacije, što značajno menja način na koji se telo odmara u odnosu na svakodnevni san na Zemlji. Reid Wiseman opisuje kako je svaki član posade pronašao svoj način za odmor: „Christina je spavala glavom nadole, kao slepi miš u centru letelice. Victor je imao svoj mali ugao, Jeremy je bio ispružen na prvom sedištu, a ja sam bio ispod kontrolnih panela, spreman da reagujem ako nešto pođe po zlu.“ Wiseman priznaje da se teško navikao na osećaj lebdenja, jer ga je često budila iluzija da pada tokom sna.

Zanimljivo je da, prema rečima astronautkinje Christine Koch, san u svemiru može biti izuzetno dubok i kvalitetan: „Većina nas ovde zaista uživa u spavanju. Za mene je spavanje u svemiru jedan od najudobnijih načina odmora – san je dubok i potpun.“

Ovakav način sna ima i jasne benefite za zdravlje. U bestežinskom stanju kičma se rasterećuje, što može dovesti do smanjenja bolova u leđima i zglobovima, kao i do bolje cirkulacije. Inspirisani ovim iskustvom, stručnjaci preporučuju tzv. „zero gravity” položaj i na Zemlji: položaj u kojem su glava i kolena blago izdignuti iznad srca, kičma je u neutralnom položaju, mišići su opušteni, a pritisak na srce i disajne puteve manji. Ovaj položaj može pomoći osobama koje imaju bolove u leđima, disajne probleme ili refluks.

Iako su izveštavali o kvalitetnom snu, astronauti priznaju da tokom dužih misija često osećaju umor i nedostatak sna, pa je važno pronaći balans i u svemiru i na Zemlji. Stručnjaci savetuju da svako pronađe položaj koji mu najviše odgovara, dok zero gravity položaj može biti odličan način da unapredite san kod kuće, bez potrebe za dodatnom opremom ili ulaganjima.

Ako imate problema sa spavanjem ili bolovima u leđima, možda je vreme da probate položaj inspirisan svemirskim iskustvima i poboljšate kvalitet svakodnevnog odmora.

Rani pregled kože i praćenje promena na mladežima ključno je za sprečavanje melanoma kod žena svih uzrasta

Redovno proveravanje kože može biti presudno za rano otkrivanje melanoma, posebno jer žene često zanemaruju prve simptome. Dermatolozi u Srbiji upozoravaju da čak i sasvim obični mladeži mogu postati opasni po zdravlje ukoliko dođe do promena na njima. Iako mnoge žene primećuju nove promene na koži, često odlažu odlazak lekaru, misleći da su u pitanju bezopasne fleke.

Kod gotovo svake žene postoje mladeži – neki su prisutni od detinjstva, dok se drugi pojavljuju kasnije. Većina ostaje ista godinama, ali mali broj može prerasti u melanom, najopasniji oblik raka kože. Zato je važno neprestano pratiti izgled i promene mladeža, bez obzira na godine ili tip kože.

Prema rečima dr Ivane Jovanović, specijaliste dermatologije, “Najvažnije je da svaka žena obrati pažnju na promene u veličini, boji ili obliku mladeža. Pravilo ‘ABCDE’ je najjednostavniji način da same procenite da li je vreme za pregled.” Pravilo nalaže da treba obratiti pažnju ako mladež nije simetričan, ima nepravilne ivice, neujednačenu boju, prelazi 6 mm ili se menja kroz vreme.

Zdravstvene ustanove naglašavaju da svrab, bol, krvarenje, crvenilo ili otok oko mladeža mogu biti upozoravajući znaci. U tim situacijama, savetuje se hitna poseta dermatologu, koji pomoću dermatoskopa može dati sigurnu dijagnozu, jer procena mladeža na oko nije pouzdana.

Posebna pažnja mora se posvetiti zaštiti kože od sunca, jer je dugotrajno izlaganje UV zračenju jedan od glavnih uzroka melanoma. Dr Jovanović ističe: „Koža pamti svaku opekotinu, a posledice se često jave tek mnogo kasnije.”

Preventivni pregledi i upotreba krema sa zaštitnim faktorom značajno smanjuju rizik od ozbiljnih posledica. Stručnjaci savetuju ženama da jednom godišnje obave dermatološki pregled i da svaku sumnjivu promenu na koži što pre provere kod lekara.

Brza reakcija na prve simptome moždanog udara može spasiti život i sprečiti ozbiljne posledice

Prvi signali moždanog udara često ostaju neprimećeni, iako je pravovremeno reagovanje ključno za očuvanje zdravlja i izbegavanje trajnih posledica. Smrt glumca Dejana Matića, koji se dugo borio sa posledicama moždanog udara, dodatno je skrenula pažnju javnosti na ovaj ozbiljan zdravstveni problem koji može pogoditi svakoga, bez obzira na godine ili stil života.

Moždani udar često počinje suptilno: slabost u ruci ili nozi, blago iskrivljen osmeh ili osećaj umora. Mnoge žene ove promene pripisuju stresu ili godinama, ali upravo ovakvi simptomi mogu biti prvi znakovi ozbiljnog problema. Neurolozi upozoravaju da ove signale ne treba zanemariti, već na njih treba odmah reagovati.

Jedan od najvažnijih simptoma je iznenadna promena u govoru. Ako primetite zamuckivanje, mešanje reči ili nemogućnost da jasno izgovorite rečenice, to može ukazivati na ozbiljan poremećaj moždanih funkcija. Kako ističe dr Aleksandar Petrović, specijalista neurologije: „Govor je često najosetljiviji pokazatelj moždanog udara. Svaka promena koja se javi iznenada zahteva hitnu medicinsku pomoć“.

Do moždanog udara najčešće dolazi usled dugotrajnog delovanja faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, srčani problemi i nezdrave navike. Zbog toga je prevencija izuzetno važna, posebno za žene koje zbog svakodnevnih obaveza često zanemaruju svoje zdravlje. Prema rezultatima dugoročne studije, žene koje se hrane uravnoteženo i brinu o zdravlju smanjuju rizik od moždanog udara za čak 25 odsto.

Glavni znaci upozorenja koje ne treba ignorisati su: iznenadna slabost ili utrnulost jedne strane tela, problemi sa ravnotežom, smetnje sa vidom, teškoće u govoru, iznenadna jaka glavobolja, kao i zbunjenost ili otežano razumevanje drugih.

Ukoliko kod sebe ili bliske osobe primetite bilo koji od ovih simptoma, lekari savetuju da odmah pozovete hitnu pomoć. Svaki minut može biti presudan za ishod.

Moždani udar je bolest koju je moguće sprečiti prepoznavanjem simptoma na vreme i usvajanjem zdravih navika. Žensko zdravlje mora biti prioritet, a redovni preventivni pregledi i osluškivanje signala tela predstavljaju najbolju zaštitu od ozbiljnih posledica.