Praktične i pristupačne, konzervirane namirnice mogu povećati unos važnih nutrijenata uz minimalan trud
Konzervirane namirnice često su zapostavljene, ali nutricionisti širom sveta naglašavaju da mogu biti dragocen deo zdrave i uravnotežene ishrane. U svakodnevnom životu, kada nemamo dovoljno vremena ili nam je budžet ograničen, konzerve postaju neizostavne – a sada su i prepoznate po svojim zdravstvenim benefitima.
Zahvaljujući jednostavnosti korišćenja i dugom roku trajanja, konzervirana hrana je često prva opcija kada nestane svežih namirnica. Proces konzerviranja omogućava očuvanje većine vitamina i minerala, a kod nekih vrsta voća i povrća hranljive materije mogu biti čak i bolje sačuvane nego kod svežih, naročito ako namirnice dugo stoje u frižideru ili prodavnici. Prema evropskim agencijama za bezbednost hrane, količina BPA supstance u konzervama je u dozvoljenim granicama i ne predstavlja zdravstveni rizik.
Konzervirana hrana olakšava unos esencijalnih nutrijenata, posebno kada nemamo vremena za pripremu obroka ispočetka. Nutricionisti preporučuju da birate proizvode sa manje soli, bez dodatog šećera i zasićenih masti, kako bi vaša ishrana bila što kvalitetnija.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno uključuju konzervirane namirnice u jelovnik unose više kalcijuma, kalijuma i vlakana. Nutricionistkinja Ivana Jovanović ističe: „Konzervirane namirnice mogu biti odličan izbor, posebno ako se pametno biraju i pravilno kombinuju u svakodnevnim obrocima.”
Ovo su pet konzerviranih namirnica koje nutricionisti preporučuju:
1. Pasulj – bilo da birate beli, crveni ili crni, pasulj je izuzetno bogat biljnim proteinima i vlaknima. Jedna porcija zadovoljava trećinu dnevnih potreba za vlaknima, što je značajno za dobru probavu, regulaciju šećera u krvi i zdravlje srca. Preporučuje se pasulj bez dodatog šećera i sa smanjenim nivoom soli.
2. Konzervirana riba – vrste poput tune, sardine, lososa ili skuše su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, proteina i važnih minerala za srce i mozak. Najbolje je birati ribu u vodi, a ako je u ulju, savetuje se da se ocedi pre jela.
3. Konzervirano voće – ananas, breskve ili kruške u konzervi su praktičan način da povećate unos vitamina i vlakana. Preporučuje se voće u vodi ili sopstvenom soku, a treba izbegavati ono u sirupu zbog dodatog šećera.
4. Konzervirano povrće – šargarepa, grašak, kukuruz ili pečurke mogu biti odlična zamena za sveže povrće kada ga nemate pri ruci. Konzervisano povrće zadržava većinu nutrijenata i brzo se priprema.
5. Paradajz iz konzerve – bogat je likopenom, snažnim antioksidansom koji štiti zdravlje srca i kože. Konzervirani paradajz je odlična osnova za mnoga jela i sadrži veliki deo svojih vitamina.
Stručnjaci savetuju da prilikom kupovine uvek čitate deklaraciju i birate proizvode sa što manje dodataka. Na taj način, konzervirana hrana može postati vaš pouzdan saveznik u zdravoj ishrani, olakšavajući pripremu obroka bez kompromisa po pitanju nutritivne vrednosti.
