Saznajte kako da zaštitite decu od stomačnih problema i infekcija tokom boravka na javnim bazenima ovog leta

Letnji dani donose gužve na gradskim bazenima, a roditelji sa decom često biraju ovo mesto za rashlađivanje. Iako je boravak na bazenu zabavan, stručnjaci upozoravaju na određene zdravstvene rizike, naročito kod mališana. Zbog igre, deca neretko progutaju vodu iz bazena, što može izazvati stomačne tegobe i druge zdravstvene probleme.

Zato je važno da roditelji dobro poznaju osnovna pravila bezbednosti na javnim kupalištima. Najčešće bolesti koje se prenose na bazenu su stomačne infekcije, koje se uglavnom javljaju nakon kontakta sa vodom koja je kontaminirana. Stručnjaci iz oblasti pedijatrijskih zaraznih bolesti, kao što je dr Šeron Nahman, ističu da do problema ređe dolazi zbog same vode, a mnogo češće zbog ljudi koji zajedno borave u bazenu.

Virusi i bakterije, poput norovirusa i ešerihije koli, lako se šire u ovakvom okruženju. Dovoljan je jedan gutljaj zaražene vode da dete dobije dijareju ili slične stomačne probleme. Odrasli takođe treba da obrate pažnju na ličnu higijenu – deca često ne operu ruke pre jela ili nakon igre, a ponekad jedu i grickalice pored bazena, što dodatno uvećava rizik od infekcija.

Dr Šeron Nahman naglašava: “Ljudi se ne razbole zbog same vode iz bazena, već zbog toga što drugi kupači mogu uneti bakterije ili viruse u vodu”.

Da biste sprečili stomačne tegobe kod dece na bazenu, savetuje se da objasnite mališanima da ne piju vodu iz bazena i izbegavaju unošenje hrane u vodu. Pranje ruku pre jela i posle izlaska iz bazena je takođe neophodno. Ukoliko je dete u prethodnim danima imalo dijareju ili druge stomačne probleme, preporučuje se da ne ulazi u bazen, kako ne bi prenelo infekciju drugima.

Pravilna higijena i poštovanje osnovnih pravila čine letnje dane na bazenu prijatnim i sigurnim za celu porodicu. Kupanje može biti bezbrižno i bez neprijatnosti, ali je važno da roditelji preduzmu sve preporučene mere zaštite.

Otkrijte koji vitamini i minerali najviše utiču na mentalnu snagu i koncentraciju, uz savete stručnjaka

Sve više žena u Srbiji primećuje umor, pad koncentracije i stres u svakodnevnom životu. Iako za ove simptome često krivimo ubrzan ritam, stručnjaci upozoravaju da manjak određenih nutrijenata takođe može imati veliki uticaj na mentalno zdravlje. Ne postoji univerzalni suplement za dobro raspoloženje, jer potrebe zavise od svakog organizma. Zbog toga se savetuje laboratorijska provera pre bilo kakve suplementacije.

Vitamin D je posebno važan tokom zimskih meseci, jer je sunčeva svetlost glavni izvor ovog vitamina. Kada ga nema dovoljno, mnoge žene osećaju pad energije i promenu raspoloženja. Doktorka Marija Jovanović naglašava: „Nadoknada vitamina D može značajno uticati na opšte osećanje, ali unos treba prilagoditi na osnovu laboratorijskih nalaza.” Ako osećate umor tokom tmurnih dana, provera nivoa vitamina D može biti prvi korak ka boljem balansu.

Magnezijum je još jedan bitan mineral za pravilan rad nervnog sistema. Njegov deficit češće se javlja kod žena pod stresom ili onih koje jedu mnogo industrijski prerađene hrane. Nutricionistkinja Ivana Petrović savetuje: „Dodaci magnezijuma mogu pomoći kod blage anksioznosti i napetosti, ali je važno uzimati ih oprezno.”

Cink je važan za mozak, a kada ga nema dovoljno, mogu se javiti simptomi depresije. Ipak, prevelika količina cinka može poremetiti ravnotežu drugih minerala, pa se preporučuje konsultacija sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata.

Gvožđe je naročito važno za žene, jer njegov manjak često izaziva umor, slabiju koncentraciju i razdražljivost. Doktorka Jovanović objašnjava: „Kod žena koje osećaju izraženu iscrpljenost, najpre proveravamo krvnu sliku i nivo feritina.”

Vitamini B grupe igraju ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera koji utiču na raspoloženje. Nedostatak vitamina B6, B9 (folat) i B12 može uzrokovati umor i promene raspoloženja. Zato se savetuje raznovrsna ishrana bogata ovim vitaminima, što može doprineti većoj energiji i boljoj mentalnoj fokusiranosti.

Stručnjaci ističu da je balansirana ishrana najbolji izvor potrebnih nutrijenata. Dodaci su korisni samo kada su potrebe potvrđene analizama, uz savet stručnjaka. Samostalno uzimanje vitamina i minerala bez provere može doneti više štete nego koristi.

Navike u ishrani, poput industrijskih peciva i slatkih sokova, mogu povećati rizik od raka kod žena

Izbor doručka ima veliki uticaj na celokupno zdravlje žena, upozoravaju zdravstveni radnici širom Srbije. Mnoge žene biraju brze i slatke obroke za početak dana, ali stručnjaci ističu da konzumiranje visoko prerađene hrane povećava rizik od razvoja malignih bolesti. Najproblematičniji su proizvodi poput industrijskih žitarica sa dodatim šećerom, krofni, lisnatih peciva i sličnih namirnica. Ova hrana sadrži mnogo šećera, a malo vlakana, pa naglo podiže nivo šećera u krvi. To dovodi do kratkotrajnog osećaja sitosti, a potom do češće gladi i prejedanja, što može uzrokovati oscilacije energije tokom dana.

Prerađeno meso koje se često nalazi na ženskoj trpezi, kao što su slanina, kobasice i viršle, još je jedan faktor rizika. Dr Mira Petrović, onkološkinja iz Beograda, naglašava: „Redovno konzumiranje ovakvih proizvoda može doprineti razvoju karcinoma creva i želuca.“ Svetska zdravstvena organizacija svrstava prerađeno meso među potvrđene kancerogene za ljude, a razlog su nitrati i nitriti koji se koriste u preradi. Pečenjem na visokim temperaturama, ovi sastojci stvaraju opasna jedinjenja koja povećavaju rizik od raka.

Iako mnoge žene smatraju da je čaša voćnog soka zdrav izbor, nutricionistkinja Ivana Marković upozorava: „Mnogi industrijski voćni sokovi sadrže gotovo istu količinu šećera kao gazirani napici, a nedostatak vlakana doprinosi naglom porastu nivoa šećera u krvi.“ Ovakvi napici mogu izazvati zapaljenja i povećati telesnu težinu, što dalje povećava rizik od bolesti.

Stručnjaci preporučuju ženama da doručkuju obroke bogate proteinima i vlaknima, poput jaja, integralnog hleba, povrća, grčkog jogurta ili ovsene kaše sa orašastim plodovima. Takva kombinacija produžava sitost i pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Pravilna ishrana povoljno utiče na crevni mikrobiom i smanjuje rizik od gojaznosti, koja je povezana sa razvojem više vrsta raka.

Na kraju, zdravstveni radnici savetuju ženama da pažljivo biraju namirnice za prvi obrok u danu. „Male svakodnevne promene mogu biti presudne za prevenciju ozbiljnih bolesti,“ ističe dr Petrović. Iako promena navika zahteva vreme, ona dugoročno donosi značajne zdravstvene benefite.