Connect with us

Fitnes

Milion žena nesvesno živi sa Linčovim sindromom: rizici i važnost ranog otkrivanja

Ovaj nasledni sindrom znatno povećava rizik od nekoliko vrsta karcinoma, a rano testiranje može spasiti život

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels

Ovaj nasledni sindrom znatno povećava rizik od nekoliko vrsta karcinoma, a rano testiranje može spasiti život

Sve više žena širom sveta suočava se sa rastućim brojem dijagnostikovanih karcinoma, a posebno zabrinjava to što među obolelima ima sve mlađih osoba. Stručnjaci iz Srbije, regiona i sveta upozoravaju na genetski sindrom koji često ostaje neprepoznat u porodicama – Linčov sindrom. Procene govore da više od milion ljudi, a među njima i veliki broj žena, živi sa ovim naslednim stanjem bez svesti o njegovom postojanju.

Linčov sindrom je najčešći nasledni uzrok karcinoma debelog creva i materice, ali takođe povećava rizik od raka pankreasa, želuca, jajnika i prostate. Sindrom nastaje usled mutacija na jednom od pet gena i prenosi se sa roditelja na decu, pri čemu svako dete ima oko 50% šanse da ga nasledi. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju raka.

Za razliku od poznate BRCA mutacije, koja se često pominje zahvaljujući javnim ličnostima, Linčov sindrom je još češći, ali mnogo manje poznat. Smatra se da pogađa jednu od 300 osoba, dok BRCA mutacija zahvata jednu od 400. Linčov sindrom uglavnom nema jasne simptome, pa većina žena sazna za njega tek nakon ozbiljnih zdravstvenih problema ili dijagnoze karcinoma.

„Mnoge žene se iznenade kada saznaju za Linčov sindrom, jer u porodici nisu imale jasne pokazatelje ili im niko nije pričao o ranim slučajevima raka“, navodi dr. Ivana Jovanović, specijalista genetike. Ona ističe da je rano otkrivanje ovog sindroma ključno za pravovremeno sprovođenje preventivnih pregleda i skrininga.

Genetsko testiranje danas je dostupnije nego ranije i često ga pokriva zdravstveno osiguranje. Test se sprovodi analizom uzorka krvi ili pljuvačke i preporučuje se ženama koje u porodici imaju slučajeve raka debelog creva, materice, pankreasa, želuca, prostate ili jajnika, posebno ako je bolest dijagnostikovana pre 50. godine života.

Važno je znati da dijagnoza Linčovog sindroma nije presuda. „Neće svaka osoba razviti rak, ali je rizik značajno viši, pa redovni lekarski pregledi mogu spasiti život“, naglašava dr. Jovanović. Za žene koje nose ovaj sindrom postoje posebni programi praćenja i savetovanja kako bi mogle da vode dug i kvalitetan život uz pravovremenu brigu o zdravlju.

Zbog stigme i tabu tema u vezi sa pojedinim vrstama raka, žene često ne razgovaraju otvoreno o porodičnoj istoriji bolesti. Stručnjaci savetuju više edukacije i međusobnu podršku, kako bi svaka žena imala priliku za ranu prevenciju i očuvanje zdravlja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Fitnes

Zašto ultra-prerađena hrana predstavlja veću pretnju zdravlju od duvana

Poznati britanski lekar upozorava da ovakva ishrana vodi ka ozbiljnim bolestima i preranoj smrti širom sveta

Published

8 hours ago

on

March 24, 2026

By

Poznati britanski lekar upozorava da ovakva ishrana vodi ka ozbiljnim bolestima i preranoj smrti širom sveta

Britanski specijalista za infektivne bolesti, dr Kris van Tuleken, ističe da ultra-prerađena hrana danas nosi još veću zdravstvenu opasnost od duvana. On upozorava da je ova vrsta ishrane postala glavni uzrok prerane smrti globalno, jer izaziva zavisnost koja se može porediti sa pušenjem ili konzumiranjem alkohola. Posebno zabrinjava činjenica da su ovakve namirnice sveprisutne i da su lako dostupne, kako u zemljama sa nižim primanjima, tako i u razvijenim državama, uključujući i Veliku Britaniju.

Prema njegovim rečima, ultra-prerađena hrana sadrži visoke nivoe masti, šećera i soli, što negativno utiče ne samo na zdravlje ljudi, već i na životinje koje gajimo. Dr van Tuleken naglašava: “Loša ishrana, koja uključuje visok unos ultra-prerađenih proizvoda, sada je pretekla duvan kao vodeći uzrok prerane smrti, i kod ljudi i kod životinja koje uzgajamo.”

Osim što je zdravstveni problem, ovaj tip ishrane ima i ekološke posledice – prehrambena industrija doprinosi smanjenju biodiverziteta, emisiji ugljenika i povećanju plastičnog otpada. Zvanična definicija ultra-prerađene hrane nastala je pre oko 12 godina, a istraživanja iz Latinske Amerike su pokazala da je promena prehrambenih navika dovela do porasta gojaznosti i hroničnih bolesti, iako ranije to nije bio slučaj.

Dr van Tuleken navodi: “Deset godina ranije gotovo niko nije bio gojazan, a danas svi znaju nekoga ko ima ozbiljne zdravstvene posledice zbog ishrane, poput dijabetesa tipa 2.” On smatra da je usvajanje zapadnog, industrijskog načina ishrane dovelo do ozbiljnih promena u javnom zdravlju. Naučna istraživanja jasno povezuju konzumaciju ultra-prerađene hrane sa većim rizikom od hroničnih oboljenja, mentalnih problema i povećane smrtnosti.

“Nijedna studija do sada nije pokazala pozitivne efekte po zdravlje od unosa ovakve hrane. Smanjenje njenog konzumiranja donosi široke koristi za javno zdravlje”, ističe dr van Tuleken. On takođe upozorava da osuđivanje ljudi zbog loših navika može biti kontraproduktivno, jer ih često navodi da još češće posežu za štetnim proizvodima. “Ultra-prerađena hrana može izazvati zavisnost poput duvana ili alkohola, a za to postoje i naučni dokazi”, naglašava on.

Jedan korisnik društvenih mreža je podelio lično iskustvo, navodeći da je, prateći savete doktora, uspeo da za pet meseci gotovo potpuno eliminiše ovu hranu iz ishrane, što mu je bilo lakše nego što je očekivao.

Pročitaj još

Fitnes

Kefir ili jogurt: koji mlečni napitak donosi više benefita vašem zdravlju

Uporedili smo sastav, probiotike i nutritivne prednosti kefira i jogurta – saznajte koji više doprinosi imunitetu i zdravlju creva

Published

8 hours ago

on

March 24, 2026

By

Uporedili smo sastav, probiotike i nutritivne prednosti kefira i jogurta – saznajte koji više doprinosi imunitetu i zdravlju creva

Sve više žena pažljivo bira namirnice koje doprinose boljem zdravlju, a fermentisani mlečni proizvodi kao što su kefir i jogurt postaju sve popularniji. Iako se često koriste na isti način, ova dva napitka imaju značajne razlike kada je reč o sastavu, probioticima i nutritivnim vrednostima.

Jogurt se proizvodi fermentacijom mleka uz pomoć bakterija Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Ovaj proces pretvara laktozu u mlečnu kiselinu, što daje jogurtu karakterističan ukus. Jogurt je bogat izvor kalcijuma, proteina i vitamina, a njegovo redovno konzumiranje pomaže jačanju imuniteta, regulaciji nivoa holesterola i održavanju zdrave crevne flore. Nutricionistkinja Ana Gándara ističe: „Jogurt ima antiinflamatorno dejstvo na crevnu sluzokožu i pomaže u očuvanju zdrave mikroflore.”

Kefir, koji potiče sa Kavkaza, dobija se fermentacijom mleka sa kefirnim zrncima – jedinstvenom kombinacijom kvasaca i korisnih bakterija. U odnosu na jogurt, ređi je, ima blagi kiselkasti ukus i osvežavajuću, blago gaziranu notu. Posebno je zanimljivo da kefir može sadržati do 2% alkohola, zahvaljujući procesu fermentacije. Sadrži više od deset različitih sojeva korisnih bakterija, uključujući Lactobacillus acidophilus, koji dodatno doprinose zaštiti creva.

Kefir je bogat vitaminima B grupe (folna kiselina, B12, biotin, riboflavin), kao i mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora. Redovno konzumiranje ovog napitka može doprineti zdravlju creva, smanjenju nivoa lošeg holesterola i zaštiti od upalnih procesa. „Probiotici u kefiru su izuzetno snažni jer mogu preživeti prolazak kroz digestivni trakt i direktno utiču na poboljšanje crevne mikroflore”, naglašava Gándara.

Glavne razlike su u teksturi i broju probiotskih kultura – jogurt je gušći i blažeg ukusa, dok je kefir tečniji, osvežavajući i sadrži više probiotskih sojeva. Enzimi iz kefira olakšavaju varenje i drugih namirnica, dok jogurt posebno pomaže varenju samog mlečnog proizvoda.

Stručnjaci smatraju da je kefir, zahvaljujući raznovrsnijim probiotskim kulturama i bogatstvu vitamina i minerala, nešto bolji izbor za one koji žele maksimalnu podršku imunitetu i zdravlju creva. Ipak, oba napitka su dragocena i poželjna u svakodnevnoj, uravnoteženoj ishrani.

Pročitaj još

Fitnes

Zategnite struk kod kuće: jednostavne vežbe za svakodnevnu rutinu

Bez odlaska u teretanu, ove vežbe lako jačaju trbušne mišiće i oblikuju struk u vašem domu

Published

12 hours ago

on

March 24, 2026

By

Bez odlaska u teretanu, ove vežbe lako jačaju trbušne mišiće i oblikuju struk u vašem domu

Mnoge žene žele čvrst i zategnut struk, ali nedostatak vremena i rekvizita često predstavlja prepreku. Srećom, postoji više efikasnih vežbi koje možete izvoditi na podu, u svojoj dnevnoj sobi, čak i dok gledate omiljenu seriju. Ove vežbe ciljaju trbušne mišiće i pomažu u oblikovanju struka bez potrebe za odlaskom u teretanu.

Prva vežba je dodirivanje stopala iz ležećeg položaja. Lezite na leđa, savijte kolena, stopala držite na podu, a ruke ispružite pored tela. Savijajte se ulevo i udesno kako biste naizmenično dotakli stopala. Ova aktivnost posebno angažuje bočne trbušne mišiće, doprinosi smanjenju masnih naslaga na bokovima i jača struk.

Zatim sledi bočni plank. Lezite na bok i oslonite se na podlakticu, noge ostavite ispružene. Gornju nogu podižite prema torzu, dok istovremeno savijate ruku ka nozi. Ova vežba, osim što jača struk i trbušnjake, aktivira i mišiće zadnjice te doprinosi boljoj ravnoteži tela.

Treća preporuka je podizanje nogu. Lezite na leđa, ruke postavite ispod kukova za dodatnu podršku, a noge ispružite. Podižite noge do ugla od 90 stepeni, pa ih polako vraćajte prema podu, ali ih ne spuštajte skroz. Na ovaj način aktivirate donje trbušne mišiće i dodatno tonirate stomak.

Kao poslednja vežba, unakrsni trbušnjaci su odlični za bočne trbušne mišiće. Iz ležećeg položaja, sa rukama iza glave i savijenim kolenima, podignite torzo i rotirajte ga ka jednom kolenu, dodirujući ga suprotnim laktom. Ponovite i na drugu stranu. Ova vežba poboljšava fleksibilnost i doprinosi jasnijoj definiciji struka.

Za optimalan efekat, svaku od ovih vežbi radite u nekoliko serija sa kratkim pauzama. Fitnes instruktorka Marija Petrović savetuje: “Redovno izvođenje ovih vežbi, čak i u kraćim intervalima, može doneti vidljive promene u izgledu i snazi struka”. Pravilna tehnika, upornost i uvođenje ovih pokreta u svakodnevicu mogu vam pomoći da bez stresa i dodatnih troškova postignete željene rezultate.

Pročitaj još

U Trendu